Francuski gej časopis Tetu je u jeku izborne kampanje za francuskog predsednika dobio intervjue od oba predsednička kandidata, jer su oni bili svesni da su i homoseksualci deo biračkog tela. Kako je to u Srbiji?

Prema svetsim istraživanjima u svakom društvu ima sedam, a najverovatnije deset odsto homoseksualaca. Po toj računici u Srbiji ima oko 600 hiljada homoseksualaca i toj publici trenutno se obracaju jedna radio emisija, dva lista i jedan Internet sajt.

"Gejming" se emituje na talasima "Beograda 202" kao noćni program između ponedeljka i utorka od jedan čas posle ponoći do cetiri sata ujutro. Dušan Maljkovic, koautor i voditelj "Gejminga", kaže da naslov ove emisije predstavlja poigravanje sa reči gej ali i aluziju na istoimenu emisiju o kompjuterskim igrama koja je svojevremeno emitovana na Trećem kanalu.

On ističe da se "Gejming" ne bavi samo homoseksualcima. "Emisija se bavi društvom u celini, a samo neke teme se obrađuju sa gej stanovišta. U našoj rubrici 'Gej treš ikona' kritikovali smo politiku u oblasti energetike koju vodi Kori Udovički. Cilj emisije je da se bori za slobodu informisanja u svim oblastima", kaže Maljković.

"Gejming" se ne obraća samo homoseksualcima već svim seksualno različitim manjinama u našem društvu. Maljković naglašava da se termin seksualno razlicite manjine odnosi na osobe koje svesno stupaju u dobrovoljne seksualne odnose. Ti odnosi nisu zakonski zabranjeni i tokom njih niko nije ugrožen na bilo koji nacin. Po njegovom mišljenju "Gejming" je pre svega nocni program ciji je zadatak da zabavi slušaoce "Beograda 202" i zbog toga u njemu gostuju javne licnosti raznih zanimanja. Medu dosadašnjim gostima bili su i pisci Vladimir Arsenijevic i Isidora Bjelica, psiholog Tijana Mandic, umetnica Kejt Pendri kao i zagrebacki teoreticar Petar Milat. Niko od njih koje je uredništvo ove emisije pozvalo u goste nije odbio da dode u emisiju. "Emisija je nastala na inicijativu 'Beograda 202' i on joj pruža punu podršku. Jedina neprijatnost sa kojom se susrecem zato što vodim 'Gejming' su pretece SMS poruke koje se povremeno pojavljuju na mom mobilnom telefonu ali na njih ne obracam pažnju", kaže Maljkovic.

Casopis "Decko" je najpoznatiji od svih medija koji se obracaju homoseksualcima. Redakcija ovog lista nalazi se u socrealistickom soliteru na periferiji Novog Sada. Uprkos pricama koje se mogu cuti, zidovi redakcije nisu ofarbani u ružicasto, a nasred redakcije se ne nalazi krevet.

"Nedavno nam je u poseti bila novinarka koja je bila toliko razocarana što izgledamo kao svaka druga redakcija da smo joj, da bi je utešili, rekli da su dve ribice u našem akvarijumu lezbijke", kaže Atila Kovac, glavni urednik "Decka".

Prelistavanje ovog lista donosi razocaranje svima koji ocekuju senzaciju, jer u listu nema fotografija golih muškaraca. "Ukoliko neko želi da gleda gole muškarce neka kupi porno casopis. Mi objavljujemo fotografije lepih muškaraca ali se na njima ne vidi ništa ispod pojasa" objašnjava Kovac. Neke od tema kojima se u dosadašnjim brojevima bavio "Decko" bile su: crkva i homoseksualnost, evropsko gej zakonodavstvo i nacionalizam medu srpskim homoseksualcima. Ipak, ono po cemu je ovaj list najpoznatiji i što izaziva najviše komentara je rubrika "Gej ikona" koja je nastala po uzoru na rubriku "Obucite Cicu" koju je svojevremeno objavljivao "Zabavnik". Citaoci "Decka" dosad su mogli da obuku lutkice s likom Cede Jovanovica, Sergeja Trifunovica, Gorana Svilanovica, Mladana Dinkica, Petra Kapisode, Mila Đukanovica, Nataše Micic, Toše Proeskog, Jelene Karleuše i Olivere Kovacevic.

Kriterijum po kome se uredništvo "Decka" rukovodi kada odlucuje koja ce se licnost pojaviti u ovoj rubrici je popularnost koju neko uživa medu pripadnicima gej zajednice."Ko je najpopularniji saznajemo na osnovu upitnika i išcitavanja gej sajtova. Posle pojave Cede Jovanovica u ovoj rubrici cuo sam da nam je za to platio DSS. po drugoj verziji smo novac primili od SDB-a a po trecoj nam je novac dao sam DS. Pregledao sam naše knjigovodstvo i video da nam nijedna od tih organizacija nije ništa uplatila pa ih sada pozivam da to ucine. Naš izdavac je udruženje 'New age -Rainbow' i zbog toga što nas izdaje udruženje a ne pojedinac moramo da platimo 20 odsto više poreza na pripremu za štampu. Pošto posle dve godine izlaženja nismo dobili rešenje o oslobadanju od poreza prihod koji ostvarimo prodajom lista je za 17 odsto manji nego kod drugih listova. Pod tim uslovima nijedan list ne može da se samofinansira tako da smo prinudeni da budemo 'strani placenici'", konstatuje Kovac.

Tiraž "Decka" je 2 000 primeraka i prodaje se u Srbiji i Crnoj Gori kao i u Republici Srpskoj. Na podrucju bivše Jugoslavije ne postoji list slicnog profila i redakcija je želela da se oproba i na hrvatskom tržištu, ali su tamošnji distributeri odbili da ga prodaju tako da se tamo plasira neformalnim kanalima. Radio reklama "Vankujte casopis 'Decko' izazvala je radoznalost slušalaca ali i pretraživanje recnika koje nije urodilo plodom i niko nije saznao šta znaci vankovati.

"Rec vankovati još nije ušla u recnike jer ju je moj dvogodišnji sestric nedavno izmislio. Kada se igra i kada ga pitam šta radi on kaže vankujem. Postoji tvrdnja da homoseksualci koriste tajne reci po kojima se medusobno raspoznaju, pošto ih ni ja, niti bilo ko koga poznajem, ne znaju rešio sam da u reklami iskoristim ovu koju je izmislio moj sestric", otkriva Atila Kovac.

Nišlije nisu mogle da razmišljaju o tome šta znaci vankovati jer tamošnje stanice nisu htele da emituju reklamu za "Decka". Rukovodstvo jedne radio-stanice je objasnilo da se ona ne uklapa u njihovu uredivacku koncepciju a druga, inace clanica ANEM-a, tražila je petostruko vecu cenu od uobicajene. Uprkos tome, "Decko" je na jugu Srbije naišao na odlican prijem i list se posle Novog Sada i Beograda najviše prodaje u Leskovcu.

List se štampa latinicom, a Atila Kovac kaže da se može dogoditi da u buducnosti neki tekstovi budu odštampani cirilicom."Kada smo pokretali casopis nismo razmišljali o pismu na kome ce se štampati a ni clanovi naše redakcije koji brinu o nacionalnim pitanjima nisu nam na to skrenuli pažnju. Uobicajeno je mišljenje da su homoseksualci i oni koji podržavaju borbu za njihovu ravnopravnost skloni levici ali to nije tacno jer mi imamo saradnike koji su clanovi SPO-a i SRS-a", objašnjava Kovac.

U pocetku je vecina tekstova koji su objavljivani u "Decku" bila nepotpisana a danas se potpisuju pseudonimima ili punim imenom i prezimenom. "Kada smo se pojavili to je bio šok. Sada, navikli su se na nas pa su se i naši saradnici opustili. Francuski gej casopis 'Tetu' je u jeku izborne kampanje za francuskog predsednika dobio intervjue od oba predsednicka kandidata, jer su oni bili svesni da su i homoseksualci deo birackog tela. Ne ocekujem da ce se tako nešto uskoro dogoditi i ovde ali se ipak i kod nas nešto menja. Pre nekoliko dana sam u ime 'Decka' tražio izjavu od vojne službe za moral. U prvom trenutku su bili zateceni a onda su nam uz konstataciju da smo i mi medij, obecali izjavu."

Tvrdnje da "Decko" propagira homoseksualnost Kovac odbacuje kao besmislicu uz konstataciju da niko nece postati homoseksualac citajuci ovaj list. "Gejto" je list koji se bavi kulturom i teorijom homoseksualizma. Jedan od urednika ovog lista Vladimir Miloševic, kaže da je cilj lista da objavljuje teorijske tekstove koji nisu bitni samo za homoseksualnu zajednicu vec mogu koristiti svima koji se bave proucavanjem kulture, politike i sociologije ili istorije umetnosti.

"Homoseksualci su deo društva u kome žive. Cilj ovog casopisa je da širu zajednicu upozna sa njihovom kulturom. Ovakvi tekstovi dosad su bili teško dostupni našoj javnosti i naš cilj je da njihovim objavljivanjem razbijemo predrasude po kojima je homoseksualna kultura izopacena", objašnjava Miloševic, i nastavlja:"U novom broju "Gejta" objavljeni su i tekstovi o Konstantinu Kavafiju, Tamari Lempickoj, homoseksualnoj ljubavi u antickom društvu i gej - skinhedsima. Graficki dizajn "Gejta" podražava izgled publikacija iz prve polovine osamdesetih i Miloševic objašnjava da je ta slicnost namerna jer je emancipacija homoseksualaca u našoj zemlji na svom pocetku koji se u razvijenim zemljama odigravao pocetkom osamdesetih godina."

Na primedbu da bi bilo lepo kada bi svi srpski sajtovi na Internetu bili tako dobro organizovani kao http://www.gay-serbia.com. Ivan Savic, jedan od dvadesetak aktivista koji svakodnevno ažuriraju ovaj sajt, koji se po posecenosti nalazi medu sto najposecenijih domacih sajtova, sa 35 000 do 40 hiljada poseta mesecno, kaže: "Sajt je nastao uz pomoc našeg iseljenika koji ga je registrovao u SAD i potom njegovo održavanje prepustio našim aktivistima. Cilj sajta je da omoguci kontakt izmedu clanova gej - zajednice u Srbiji i Crnoj Gori ali se na njemu mogu naci i mnoge druge informacije koje interesuju i heteroseksualce, i to je jedan od razloga naše posecenosti."

Prema njegovim recima na sajtu se mogu videti umetnicka dela ali ne i lascivne fotografije. Oni koji ga održavaju ne žele da se on pretvori u porno - sajt. Iako se svakih nekoliko dana na sajtu pojavljuje poruka da ce biti ugašen dosad to nikome nije pošlo za rukom. Svi sagovornoci NIN-a su pre nego što su poceli da rade u homoseksualnim medijima imali medijsko iskustvo ili stekli obrazovanje koje ih je osposobilo za ono što trenutno rade. Svi oni, izricito tvrde da u njihovim medijima ne rade iskljucivo homoseksualci i da heteroseksualci sacinjavaju brojnu manjinu. Kao jedini potreban kriterijum da bi neko mogao da radi u medijima u cijem kreiranju ucestvuju, oni navode strucnost. Objašnjavaju da su i oni morali da je imaju da bi mogli da obavljaju svoj posao.

VLADAN STOŠIĆ