Prošle godine u ovo doba počele su da se zahuktavaju diskusije na Yu Internetu oko dogadjaja koji je trebao po prvi put da se odigra na našim prostorima. Radilo se o pripremama za Pride Parade, paradu ponosa, kojom homoseksualci širom sveta obeležavaju dan kada su se njuroški travestiti sukobili sa policijom u znak protesta zbog maltretiranja. Ovaj dan ima i mnogo šire simbolično značenje jer ukoliko u jednoj sredini prodje bez incidenata to predstavlja indikator stepena dostignutih gradjanskih sloboda i meru tolerancije društva.

Dogadjaji koji su usledili na Vidovdan pokazali su da smo od ovih ideala civilizovanih sredina udaljeni nekoliko svetlosnih godina. Manja grupa osoba drugačijeg seksualnog opredeljenja koje su stisnule petlju da pokušaju da pokažu svoje postojanje u zemlji Srbiji bila je oduvana bujicom militantnih navijača, ravnogoravca u prepoznatljivom folklornom fazonu, pripadnika militantne nacionalne desnice, skindhedsa ili naprosto branitelja čistote i morala zemlje i nacije.

Cela priča završila je sa nekoliko teže pretučenih i gomilom lakše povredjenih učesnika skupa a interesantno je da je gnjev mase bio uperen i protiv čuvara javnog reda i mira koji su dogadjaj obezbedjivali kao da je u pitanju protest Stranke prirodnog zakona (Yogički letači koji su sredinom devedesetih tvrdili da meditacijom mogu da smire rat na Balkanu-prim. ur.) a ne dogadjaj prvostepenog rizika! Rat izmedju homoseksualaca i onih koji ne priznaju njihovo postojanje na brdovitom Balkanu preselio se opet tamo gde je počeo, na forume na Internetu. Približavanje godišnjice Pride-a i najave na će ove godine biti ponovo organizovan, kao i bojazan od eskalacije sukoba nagnali su nas da kontaktiramo osobe koje stoje iza www.gay-serbia.com, najznačajnije web lokacije namenjene homoseksualnoj populaciji kod nas.

Ivane reci mi da li je homoseksualnost bolest, psihički poremećaj ili jednostavno stvar izbora pojedinca?

Dosta ljudi u ovoj zemlji misli da se radi o bolesti. Zvanično je homoseksualnost skinuta sa spiska bolesti još 1974. godine. Američka zdravstvena organizacija, odnosno Udruženje psihologa je skinulo homosekusalne sklonosti sa liste bolesti. Utvrdili su i stoje iza konstatacije da sklonost ka istom polu nije bolest, ni psihički poremećaj. Jednostavno se radi o tome da pojedini ljudi imaju drugačije seksualno opredeljenje od uobičajenog, seksualno ih privlači isti pol. Do sada nije utvrdjeno da je ova pojava genetski uslovljena. Zna se da neke stvari prilikom odrastanja mogu da utiču ali se nikad sa sigurnošću ne može reći, ne postoji pravilo kako se postaje gay.

Negde sam pročitao podatak da je procenat ljudi sa homoseksualnim sklonostima konstanta u svakom društvu. Znači ne onih koji ispoljavaju svoje sklonosti, jer javno deklarisanje zavisi od odnosa sredine, već da bez obzira na kraj sveta, rasu itd nekih 8-10% populacija ima sklonost ka istom polu.

To je kao neki minimum, u principu se kreće od 10-30%. Varira u zavisnosti o kakvom se naselju radi. Ako je urbano procenat je veći u ruralnom manji i slično. U medijima je bio podatak da je u Francuskoj pre desetak godina svaki treći muškarac bio gay. To je 33%. Procenat gay ljudi varira najviše u zavisnosti da li se radi o gradu ili seoskoj sredini, ne zavisi toliko od nacije, geografskog položaja i slično. Ne postoje zemlje ni nacije koje su degenerisane i dekadentne. Bar ne po ovom pitanju. U svetskim razmerama se kreće u procentu koji si ti spomenuo! Radi se o prirodnoj pojavi, koja je danas u civilizovanim društvima svedena na stvar izbora.

Kakav je bio odnos kroz vekove u različitim društvima prema pojavi homoseksualnosti?

Svima je poznato da je u doba stare Grčke homoseksualnost bila savršeno normalan deo života u stvari da seksualnost nije deljena na hetero i homo već je postojala seksualnost kao takva. Deo kulture i tradicije antičke Grčke su bili seksualni kontakti izmedju muškaraca, s’ tim što su odnosi bili veoma zanimljivo postavljeni. Stariji muškarac je kao zreo imao mladjeg muškarca za učenika. Ta edukacija je podrazumevala i seksualno vaspitanje! Mladji muškarac bi kada odraste i oženi se takodje imao učenika. To je bio sistem koji je predstavljao deo tradicije i uopšte se nije raspravljalo da li je normalno ili ne.

Kasnije sa dolaskom hrišćanstva dolazi do sankcionisanja veza izmedju osoba istog pola, počinje kažnjavanje i pogubljenja. Negde od 4. veka počinju pogubljenja ali je interesantno da su u to vreme u Rimskom carstvu pogubljivani pasivni muškarci dok su aktivni tolerisani. Slična praksa nastavljena je i u hrisćanstvu dok je od 6. veka počeo totalan progon homoseksualaca. U celoj Evropi sve do 19. veka stanje je ostalo nepromenjeno. U Nemačkoj krajem 19. veka počinje oslobadjanje od stega da bi tek u Americi u 20. veku došlo do pune afirmacije gay populacije.

Kamen medjaš predstavlja pobuna traverstita u Njujorku šezdesetih godina kada su "podigli štikle" i pobunili se protiv maltretiranja policije koja je htela da sankcioniše njihovo pojavljivanje u javnosti. Kao uspomena na ove dogadjaje počela je proslava Dana ponosa. To je uspomena na dogadjaj kada se LGBT (Lesbian&Gay&Bisexual&Traverstit) zajednica izborila za svoja prava!

Kakva je situacija u Evropi danas?

To je već postalo deo tradicije u smislu da više seksualno opredeljenje nije bitno. Postoji jedan deo gay populacije koji je zapao u jednu vrstu desničarskog radikalizma. To je ono što se smatra gay lobijem. Prepoznatljiv je evropski gay lobi koji je postavljen kontra hetero delu populacije. Postoji jako jezgro koje zahteva svoja prava ali počinju da sankcionišu prava heteroseksualaca. Sa druge strane ova priča o toleranciji i tome kako je gay zajednica postala deo domaćeg miljea važi samo za gradove, kako u Evriopi tako i u Americi. Kad bi u Americi zašao u neko selo situacija je identična kao u Srbiji!

Koliko se situacija u istočnoj Evropi posle pada berlinskog zida pomerila ka standardima koji važe u zapadnom delu Evrope?

Što se tiče gay prava u Istočnoj Evropi situacija se stabilizovala skoro u svim zemljama osim kod nas u Rumuniji i Bugarskoj. U Madjarskoj je situacija skoro identična kao u ostatku Evrope. Zna se koji paket zakona jedna zemlja treba da prihvati da bi prišla Evropskoj zajednici. Po tim podrazumevanim zakonima bi svaka zemlja trebala da poštuje prava manjina, u ovom slučaju seksualnih manjina. Dakle da bi jedna zemlja uopšte mogla da se kandiduje za ulazak u Evropsku zajednicu u njenim važećim zakonskim aktima moraju da budu garantovana prava svih, pa i seksualnih manjina! To je proces koji traje gde smo mi možda na najgorem mestu u Istočnoj Evropi.

Možeš li da daš poredjenje stanja u vezi prava seksualnih manjina u zemljama bivše SFRJ?

Što se tiče Ex Yu prostora znamo da su najekstremniji uvek bili Slovenci. Tamo su postojale organizacije homoseksualaca još 1984. godine i kod njih je to pitanje davno rešeno. Jednostavno možemo da pričamo o drugačijem mentalitetu ljudi.

U Hrvatskoj je postojao jedan retro pokret do osamostaljenja, gori čak nego što su ove stvari kod nas, a sve vezano za Katoličku crkvu. Tako da je u jednom trenutku Beograd imao jedan gay klub a u Hrvatskoj nije postojao ni jedan nekoliko godina. Po poslednjim informacijama ta situacija se veoma promenila. Slovenci jesu slavili Pride prošle godine uz policijsko obezbedjenje ali nije bilo problema, Hrvati nisu uopšte a kod nas znamo šta se desilo. Ove godine i Hrvati slave, kod Slovenaca je to već tradicija a interesantna je priča povodom Evrovizije gde će Sloveniju predstavljati trio traversista!

U odgovoru na prethodno pitanje pomenuo si mentalitet. Šta je to u ovdašnjem mentalitetu što ljude toliko iritira kad su homoseksualci u pitanju? Može li se to promeniti?

Kad je ljudska psiha u pitanju sve može da se promeni. Kad pričamo o mentalitetu pričamo o Balkanu i Balkancima. To je neki patrijarhalni način razmišljanja koji je proistekao iz vaspitanja. Ovde se od malih nogu ljudima neki stereotipi usadjuju u glavu. Po tom sistemu vrednosti muškarac je taj koji treba da ima porodicu, ženu i decu. Da bude nedodirjiv i da ne pokazuje emocije itd. Taj model se kod nas potencira i uzdiže na pijedestal kao jedini ispravan. Nije tu samo odnos prema gay zajednici u pitanju, ovde se bilo kakva različitost ne podnosi. Samim tim ni ova. Interesantno je da su mnoga istraživanja ponašanja pokazala da agresivnost koja je usmerena prema osobama sa homoseksualnim sklonostima govori o nekoj vrsti interne homofofobije koja dolazi od nerazrešenog seksualnog identiteta. Muškarac koji se agresivno ponaša prema drugom muškarcu za koga zna da je gay ima problem sa svojom seksualnošću, nije raščistio potpuno sa sobom. Vrlo jednostavno pitanje je zašto bi neko ko je heteroseksualan imao nešto protiv toga da dva druga muškarca imaju seks?

To je vrlo pozitivna pojava jer tako ostaje više slobodnih riba za dokazane muškarčine!

Pa da naravno!

Vraćamo se na 31. juli prošle godine i krvava dešavanja oko pokušaja da se u Beogradu paradom obeleži Dan ponosa. Zašto je taj dogadjaj koji je postao uobičajen širom sveta kod nas bio toliko nabijen emocijama i toliko pun nasilja?

Svi znamo šta se zadnjih deset godina dešavalo i pod kojim stresom smo bili svo to vreme. U to su se umešale slučajnosti da je kao parada namerno organizovana na Vidovdan pa je tih dana Sloba poslan u Hag i onda se sve to skupa izmešalo. Napad na gay zajednicu se desio prvenstveno jer su ovde ljudi neobrazovani. Njima je servirano da se radi o uvozu nakaradnog ponašanja sa zapada, konkretno iz Amerike. To je direktno posledica stvarane klime da se radi o produktu sile koja nas je deset godina maltretirala, bombardovala i držala u getu. To je jednostavno kao virus koji nam je Amerika poslala pa su se našli pozvani da se suprotstave opasnosti po zemlju i naciju!

Interesantno je da tog dana ni jedno staklo na McDonalds-u nije falilo!

McDonalds ovde postoji veše od decenije i ljudi su se navikli a ovo je bilo prvo javno pojavljivanje gay zajednice i ljudi jednostavno nisu želeli da prihvate da ovde postoje gay ljudi. Kako sad odjednom to kod nas? A oduvek postoji na ovim kao i na svim drugim prostorima! Bitnu ulogu u celoj priči odigrao je forum navijača koji su se preko Interneta pozivali, okupljali, planirali akcije i nama pretili. Bitnu ulogu u svim dešavanjima odigrala je i nacionalna desnica!

Sad si pomenuo jednu strašno interesantnu stvar! COM je IT novina i povod za ovaj razgovor je upravo sajt www.gay-serbia.com čiji jedan deo uredjuješ. Imamo situaciju da sve što postoji u relanom svetu, navijači i homoseksualci i nacionalna desnica, živi i na Interneti možda čak mnogo izraženije nego u realnom životu.

To jeste, ali tvoja konstatacija vredi kad pričamo o navijačima ili o desnici. Oni u stvarnosti postoje kao organizovana grupa čije članove sa karakterističnim obeležjima možete sresti a gay ljudi ne smeju da se javno izjasne. Ne postoji način na koji možete da razlikujete čoveka drugačijeg seksualnog opredeljenja od običnih ljudi. Drugo oni su organizovani, imaju svoja mesta koja su na neki način uderground ali se zna da su njihova teritorija i tu se pronalaze. Za gay zajednicu sve je to nezamislivo tako da je Internet i taj sajt bio mesto okupljanja. Najveće mesto okupljanja homoseksualaca u Srbiji nalazi se u virtuelnom a ne u realnom prostoru! To je jedino normalno mesto gde se gay ljudi okupljaju slobodno! Postojali su klubovi ali to nisu bili gay klubovi u pravom smislu te reči. To su bila mesta gde su ljudi dolazili. Gay-Serbia je jedino sveobuhvatno mesto gde postoje vesti, edukacija, kultura, oglasi, forum, chat uopšte sve što je potrebno za komunikaciju. Sem direktnog kontakta, na žalost.

Kako je cela priča oko sajta uopšte krenula?

To je sve krenulo na inicijativu Dušana pa su mene pozvali oko sadržaja, Nikola je programirao i tako je krenulo. U početku su tu bile zastupljene neke osnovne stvari, chat, oglasi i neke informacije pa se postepeno širilo tako da sad imamo razvijen i kulturni deo i edukativno-informativni deo i ostale servise. Najveći broj poseta sajtu izazvan je željom da se neko upozna mada sajt nema više samo tu ulogu, da bude mesto susreta, već se na osnovu njega posetilac može potpuno upoznati sa gay kulturom u Srbiji. Tu možete da nadjete stvari koje inače ne možete da pročitate ili vidite bilo na našem Internetu bilo u papirnom obliku.

Govoriš o gay populaciji u Srbiji. Možeš li da nam malo približiš to okruženje, brojnost, klubove, udruženja?

Zvanični klub ne postoji. Postoji klub koji funkcioniše kao gay klub. Nije tako registrovan ali tako funkcioniše. To je taj jedan jedini u Beogradu i mislim da ima jedan novootvoreni u Novom Sadu. Druga mesta za okupljanje su ona standardna kao u Evropi i Americi, znači parkovi i javni WC. To su standardna mesta gde jedan manji deo gay populacije nastoji da nadje istomišljenike. Mesto gde se najviše ljudi sreće je sajt! Mi imamo oko 800 poseta dnevno. Ne možemo naravno na osnovu toga da odredimo koliko gay ljudi postoji u Srbiji ali 800 poseta dnevno nije malo. Chat soba prima 50 posetilaca i uvek ima neko ko čeka ispred. Mada nas ima dosta na Serbian Caffe-u. Pokušavamo gde možemo da prodjemo. To su načini da se malo raširimo i na druge oblasti.

Pratio sam forum na vašem sajtu. Ima povremeno pretećih poruka, psovki i sličnih stvari. Da li to sankcionišete ili puštate da žive neki svoj život?

Ne sankcionišemo. Forum je mesto za komunikaciju makar to bile i pretnje i psovke. Poruku može svako da ostavi, ne mora čak ni da se registruje. Mi ne sankcionišemo poruke koje su u negativnom kontekstu. Pored toga što smatramo da je pravo govora na Internetu svakom zagarantovano to radimo i iz preventivnih razloga, da se gay ekipa ne opusti i možda ima problema. Moramo na žalost stalno da imamo na umu opasnosti kojima smo izloženi u realnom svetu.

Kakva su iskustva sa agresivcima koji posećuju forum? Da li se smore posle izvesnog vremena ili su redovno tu?

Negativna strana otvorenosti foruma je što su saznali gomilu stvari o nama pre Pride-a na našem sajtu. Učestvovali su u forumima, pretili, itd. Bili su užasno dosadni i agresivni. Cak i posle parade, to je trajalo mesecima! Medjutim u poslednje vreme ih skoro uopšte nema. U stvari bila je neka dezinformacija da se kao parada organizuje početkom marta. Ne znam otkud im uopšte ta priča, čak su se neki ljudi pojavili na Trgu jedne subote. To je bilo potpuno besmisleno! Neko se ružno našalio.

Pokazna vežba?!

Ma da onako malo da se izdrmaju pa da se istroše pre parade! Mada ove godine neće biti parade u onom obliku koji je bio planiran i koji smo pokušali da ostvarimo prošle godine.

Ne smete da rizikujete? Mislite da nije sazrelo vreme za tako nešto?

Naravno! Zašto praviti paradu kao ne možemo ljudima da obezbedimo potrebnu bezbednost? Zašto bi nekome bila polupana glava? Ili nešto još gore da se desi. Zašto bi to radili? Ja mislim da će naredne godine biti uslova da se organizuje prava parada.

Obično je osnova za mržnju prema drugačijem nepoznavanje. Rekao si da je u početku sajt imao funkciju da spaja ljude i bude komunikacioni kanal. Sajt danas ima veoma bogate sadržaje koji služe informisanju i obrazovanju posetilaca. Ne bih rekao da je ovaj deo sajta prvenstveno okrenut ka gay populaciji nego više ka streight posetiocima.

Interesantna je na primer priča o galeriji na sajtu. Da odete na bilo koji gay sajt u Evropi ili svetu pod tim imenom naći ćete slike golih mladića ili devojaka. Mi smo izbacili tu koncepciju. Od starta smo išli na kulturne sadržaje ne ostavljajući prostor za pornografiju. Nemamo naravno ništa protiv pornografije, ali jednostavno mislili smo da je mnogo korisnije i efektnije da imamo galeriju sa izborom umetničkih dela. Napravio sam izbor iz istorije umetnosti koji bi mogao da udje pod okvir nečega što se smatra gay estetikom. Drugo nismo nikad hteli getoizaciju. Zašto bi to radili kad se mi ne osećamo tako i protiv toga se borimo. Svako od nas se bavi stvarima koje su šire od onoga što se zove gay kultura. Jedan od načina kojim smo pokušali da senzibilišemo ljude koji su hetero orijentacije a koji posete sajt su priče o ljudima koji su poznati, naučnici, umetnici ili šta god a manje je poznato da su gay opredeljeni. Svi su verovatno čitali "Malog princa" ili "Alisu u zemlji čuda" a nisu znali sa su njihovi autori bili homoseksualci. To je jedan posredan način da se razbije strah od osoba homoseksualnog opredeljenja.

Pomenuo si aktivizam. Koliko koristite Internet za kampanje, lobiranje itd.

Naravno, sajt je posvećen gay zajednici u mislu aktivizma i bitan segment sajta je upravo posvećen kampanjama kojima mobilišemo ljude i obaveštavamo ih šta se dešava u gay zajednici. Dokle se stiglo na polju inoviranja pravnih rešenja, koji je projekat u toku itd. Bitan deo sajta je "Kampanja protiv homofobije" koja traje već godinama i u čijem je sklopu i ovaj sajt.

Koliko uopšte ljudi radi na sajtu, kako je organizovan rad na njemu?

Covek koji je glavno tehničko lice sajta je Nikola, on živi u Americu i radi kao programer u jednoj velikoj kompjuterskoj firmi. Sajt mu je hobi. Ovde smo još Dušan, koji je jedna vrsta urednika i ja. Dušan se više bavi sadržajem sajta a ja dajem mali doprinos u izradi, apdejtujem delove sajta odavde i držim sve što je u vezi umetnosti. Pored nas tu je još do deset ljudi koji šalju tekstove za pojedine delove sajta.

Nemate banere, niste komercijalizovali sajt što bi mogli obzirom na posetu i profilisanu grupu posetilaca. Da li imate ponude?

Glavno sponzor sajta je "Fond za otvoreno društvo", i holandska fondacija "X-Why". Kad imate projekat kao što je ovaj sajt vi jednostavno nemate dozvolu da postavite baner ili bilo koju drugu vrstu reklame, zato što je to non cemmercial project. Naravno da smo imali svakakvih ponuda, medju njima i vrlo smešnih od nekih erotskih šopova i sličnih web lokacija! Neke Escourt agencije su stavljale svoju ponudu u oglase što smo mi odmah brisali.

Ja nisam ostavljao oglas i bio na chat-u ali sam dok sam pripremao ovaj razgovor dobro pročešljao forum. Dosta je živo tamo. Prilično su žučne diskusije, ali ne toliko izmedju gay populacije i likova koji sa strane upadnu već izmedju samih domaćina. Otkud takav naboj?

Postoji dosta sukoba unutar gay zajednice na net-u. Ima mnogo ljudi koji pljuju tu vrstu aktivizma. To je ono klasično srpsko, želja da komšiji crkne krava, i postoji mnogo osoba koje samo popuju i prozivaju kako se u Srbiji na ovom polju ništa ne radi a sami nisu spremni da pokrenu nešto. Njima je super da dodju i iznesu svoje mišljenje na forumu ali apsolutno neće ništa uraditi da poboljšaju svoja prava ili daju neki konkretan doprinos ali im je super da pljuju. Klasično srpsko.

Jedna interesantna rasprava se vodi na sajtu. Borba za tron gay heroine. Krajem prošle godine je bilo dosta zategnuto izmedju dve najznačajnije zvezde domaće estrade.

Postoji dosta sukoba zato što mi podržavamo Pink televiziju, koju većina ljudi na Internetu osudjuje. U Srbiji moraš da pripadaš nekom klanu. Ako pripadaš elitističkom klanu kulture, tipa B92 i slično, ona po definiciji osudjuješ Pink i kulturu koju ova televizija donosi. A svima je jasno da je Pink jedina televizija koja je donela gay kulturu na prostore Jugoslavije. Sva ta estetika koja se tamo propagira je u stvari gay estetika samo što je ljudi zbog svoje neinformisanosti ne prepoznaju kao takvu! Ali Pink je više učinio na polju aktivizma gay zajednici nego mnogi nazovi borci za prava gay ljudi.

Željko Mitrović kao gay ikona!?

Možda ćemo mu jednog dana dodeliti neku plaketu za gay aktivizam.

Ovo je lep završetak intervjua. Da rezimiramo na kraju da li trenutno u Srbiji www.gay-serbia.com jedino mesto gde gay populacija može da bude opuštena, bez straha i ponosna na ono što je?

Gay ljudi u Srbiji su sigurni samo na dva mesta . U svojim sobama i na Internetu. U tom smislu sajt ima veliki značaj za nas. Jedna od super stvari u vezi sa njim je da će teško neko odavde uspeti da ga ukine. Hostovan je u Americi.

COM Magazin