Svojom parodijom "Vihor je prohujao" (The Wind Done Gone), autorka Alice Randall natuknjuje na ražanj rasizam romana "Prohujalo sa vihorom" (Gone With the Wind) - i pritom zadaje udarac u ime gej muškaraca i lezbejki

U knjizi "Vihor je prohujao", neočekivanoj, impresivnoj parodiji romana Margaret Mitchell "Prohujalo sa vihorom", autorka Alice Randall je uspela ono što su mnogi smatrali nemogućim: ona je raspukla mehur od sapunice dragocenog američkog mita, ističući inherentni rasizam i nepravdu američke kulture (Americana - umetnički stil, u žargonu - kliše svakodnevne američke kulture, prim.p.), koji su se nazirali iznad pejsaža popularne fikcije 65 godina. Uspešna kompozitorka iz Nashvillea, Randall je uobličila svaku rečenicu svoje diminutivne parodije sa dovoljno poetičnih udaraca da izbaci kolosalni roman "Prohujalo sa vihorom" pravo iz ringa.

Ali nije sve tako jednostavno. Kao jedna od mnogih afro-američkih čitateljki, Alice se osetila povređenom suštinskim rasizmom epa Margaret Mitchell, ali nije mogla da porekne privlačnost njegovog razvodnjenog zapleta. Ona je odlučila da kritikuje knjigu kroz parodiju, iskazanu iz perspektive Cynare, voljenog deteta Mammy i Plantera (sadilac, plantažer, prim.p.) (Gerald O'Hara), mulatkinje i polusestre Scarlett. U knjizi Alice Randall, Scarlett je Other (Druga, prim.p.), Rhett Butler je R., Melanie je Mealy Mouth, Ashley Wilkes je gej Dreamy Gentleman, i Belle Watling, južnjačka ozloglašena, posrnula zena je Beauty, ujedno madam (vlasnica javne kuće, prim.p.) i lezbejka.

Uprkos preprekama postavljenim od strane zastupnika prava i imanja Margaret Mitchell, Randall je uspela da ostvari ono što je želela. Čineći to, pokazala nam je da malo može biti veliko, straight može biti gej, belo itekako može biti crno. Najznačajnije jeste da je knjiga "Vihor je prohujao" alarmno zvono kojim Alice pobuđuje na razmišljanje o opasnosti nepreispitujućeg prihvatanja popularne mitologije.

Šta je bila vaša motivacija da stvorite lik Dreamy Gentlemana kao geja?

Kada sam čitala kritike romana "Prohujalo sa vihorom", jedna od prvih stvari koju sam uočila jeste marginalizacija određenih tipova (kategorija). Jedna grupa su Afro-amerikanci/ke. Svakako inteligentni/e Afro-amerikanci/ke i, posebno, marginalizovanje odnosno isključivanje mulata/kinja. Druga isključena grupa su gej likovi. Čini mi se zanimljivim da nema gej likova na Jugu gospođe Mitchell, sto deluje nemoguće.

Kada sam pročitao da ste želeli da vaša knjiga - na osnovu toga što je parodija - bude zabavna, osetio sam se kao najlakoverniji beli kreker (cracker - u južnom delu SAD - siromašan belac, prim.p.). Niste me nasmejali koliko ste učinili da plačem. Čitao sam "Vihor je prohujao" na istom nivou široke otvorenosti kao kada sam čitao "The Color Purple" i "Beloved". Ako vi kažete da su Mammy i Gerald O' Hara imali voljeno dete i da je Melanie višetruki ubica, ja kažem OK, zašto da ne?

To je đavolasto, ali jedini pozitivni likovi (koji su belci/kinje) su gej likovi. To je deo parodije kada dovodim bele karaktere do otkrića da je većina njih zapravo crna. Ali mislila sam da ne bi bilo pošteno da transformišem sve karaktere. Nije svako crn, tako da sam odlučila da ostavim dva pozitivna lika kao belce/kinje - dva gej lika.

Da li ste lik Dreamy Gentlemana kreirali prema negativnim stereoptipijama imajući u vidu oslikanu prilično iskorišćavajuću prirodu njegovih odnosa (sa mladim robom i sa bratom Mealy Mouth)?

Mislim da on ništa ne zna o tome (Mealy Mouth je u vezi sa njegovim ljubavnikom, bratom Miss Priss, išibanom do smrti). On uopšte nije neko ko iskorišćava. Nije mi se dopao Ashley, ali volim Dreamy Gentlemana.

Sada mi je lakše. To ga prikazuje u mnogo boljem svetlu.

Moj Dreamy Gentleman ima dva divna odnosa, jedan sa bratom Miss Priss. Miss Priss je vrlo inteligentna i zanimljiva, te mislim da ima i zanimljivog brata. Odlučila sam da transformišem Ashleya, ikonu južnjačke muškosti - perfektnog aristokratu, kako ga Mitchellova predstavlja - u gej muškarca, u istom maniru kao što sam oduzela Scarlett titulu ikone južnjačke lepote, ne dajući je Other već mom novom liku, Cynari.

Da li biste komentarisali lezbejski sadržaj svog romana kao pseudo ili drugačije?

Beauty je jedna od mojih omiljenih junakinja. Obožavam je. Trudila sam se da smislim kako da vratim moć javnoj kući i mislila da bi bilo vrlo interesantno da javna kuća bude potpuno odvojena od seksualnosti (prostitutki). One imaju pozitivan seksualni život nezavisan od posla kojim se bave. Dopala mi se ideja da one imaju tajni život koji je pun ljubavi, razigran i divan. I ja mogu da osetim tu privlačnost koju je Cynara osećala, zadovoljstvo koje vidi u Beauty, u tom pomalo romantizovanom, pomalo erotizovanom prijateljstvu. Naprosto mi je sinula ideja da Beauty poseduje mnogo te vrste privlačnosti.

Cynara kaže da je jutarnja šoljica kafe sa Beauty poput pričesti.

Mislila sam da je svako jutro sa Beauty religija za sebe. Po mom mišljenju, ona je spasenje u pagansko-lezbejskom smislu - u smislu lične religije - i (želela sam da istražim) mogućnosti za takvu vrstu spasenja. Pretpostavljam da želim da kažem da su njena religioznost i način na koji je definiše takodje vrlo bitni za njenu seksualnost. Za nju je imalo smisla da bude u svetu u kome su žene snažno privučene njoj - one nisu u njemu zbog muškaraca ili novca; one su u tom svetu zbog nje. Nalazim da je to veoma uzbudljivo i osnažujuće.

Čini mi se da postoji homoerotsko dodatno značenje kada Mammy doji Other, a to se odnosi i na Lady i Cynary. Ne u pedofilskom značenju vec više u smislu nečega što se duboko urezuje.

Da, vi nešto naslućujete u tome. Prisetite se, počela sam govoreći da ja mogu da osetim privlačnost koju Cynara oseća prema Beauty. Odatle to dolazi. Kada sam kreirala prvi splet dogadjaja,, njena edipalna borba nije bila u okviru "mama" i "tata" i "ja", već "mama" i "mama" i "ja". Lady je dojila Cynaru do tačke - ne želim da sudim o tome, kada je to već otišlo predaleko. Kao odrasla osoba ona joj pristupa sa svojim potrebama, takodje. To su pomešane potrebe, i vi ste u pravu - neke od njih su seksualne. Seksualnost Lady je potisnuta; njen muž nije zainteresovan za nju.

I tako dajući sebi oduška ona se okreće jedinom raspoloživom objektu kome može da izrazi svoja osećanja, maloj Cynari.

Nisam pisala Lady kao gej lik - nadam se da je to jasno. Ona je heteroseksualna žena koja je nezadovoljna u svom odnosu, i koja je morala da se suzdrži od svog materinskog odnosa u kome joj nisu bili dozvoljeni zemaljski aspekti sa svojom sopstvenom ćerkom - dojenje. Ona oseća ljubomoru kada vidi Mammy kako doji Other.

Cynara pise: "Sve žene su crnkinje" - da li su homoseksualci/ke zamenili žene u toj poziciji ili im se samo priključili/e?

To je veoma interesantno pitanje. Nemam jednostavan odgovor. Rekla bih, odavde gde se ja nalazim, a to je Nashville, da je za bele muškarce - bele gej muškarce, bele muškarce, tačka - muškost i dalje adut. Na primer, primećujem da su stvari vrlo različite za gej žene u odnosu na gej muškarce u Nashvilleu. Rod kao takav, protivno rodno-seksualnoj preferenciji, je dominantna politička realnost.

Na primer?

(Skoro je u Nashvilleu) gej muškarac, partner u velikoj advokatskoj firmi, izvršio coming out - javno govorivši o svojoj seksualnosti. Ja i dalje mislim da je teže ženi da postane partnerka u firmama takvog tipa nego za otvorenog gej muškarca. Drugačije je iskustvo u centralnom delu zemlje. Iz mog iskustva gledano, mislim da još uvek vladaju rodne preferencije. Ne govorim o svakoj pojedinoj osobi. Uviđam kompleksnost i diskriminaciju. Ali primećujem da u mnogim mestima ako neki John Doe (neidentifikovano lice, "srednji čovek", prim.p.) otkrije da je (1) gej ili (2) crnac, biće mnogo značajnije ukoliko se ispostavi da je crnac - u uslovima mogućnosti da održi izvestan stepen tradicionalne moći.

Mnoge Afro-amerikance/ke kao da vredja poređenje između crnačke i gej borbe za ljudska prava. U datom krupnom prepletu gej sa straight elementima u romanu, moram da vas upitam: Da li ste bili svesni te skrivene tendencije dok ste pisali?

Da, bila sam svesna, ali ja sam naišla na drugu stranu. Ja sam vrlo zaintresovana kada je u pitanju gej borba za ljudska (građanska) prava, i ja verujem da mnoge stvari koje stoje na putu gej ljudskim pravima su iste stvari koje su stajale na putu crnačkim ljudskim pravima i koje su nastavile da budu prepreke - odbacivanje ljudi koji su drugačiji od tebe, netrpeljivost i paranoja kada su u pitanju ljudi drugačiji od tebe. Ja sam vrlo zabrinuta i "spremna da delim pod zajedničkim kišobranom." Nameravala sam da delujem uključujuće u tom smislu, da pošaljem poruku svojom knjigom da kada sam otvorila vrata i kritikovala knjigu Mitchellove u ime crnaca/kinja, takođe sam želela da kritikujem knjigu u ime gej ljudi.

Govoreći u ime gej ljudi, ja vam zahvaljujem na tome.

Mislim da su borbe za ljudsko dostojanstvo i poštovanje, da vam bude dozvoljeno da budete ono što jeste sta god da je vas puni identitet, potpuno sveuključujuće. Ili imate to poštovanje za druge i dozvoljavate im da budu ono sto jesu, ili ne. Ili uključujete samo ljude koji su baš kao vi, u smislu imanja poštovanja i prava, ili ne. Crnci/kinje i gej populacija su dve od grupa koje je najlakše diskriminisati. Jedina velika razlika jeste da je teško sakriti da ste crnac/kinja, ukoliko to želite. Zato mislim da smo mi česće diskriminisani/e u gotovo svim okolnostima. Ali to je, za mene, irelevantno. Nisam sigurna koliko procenata gej ljudi koji žive u Sjedinjenim američkim državama je svesno te razlike, zato što mnogi ljudi u skladu sa izborima koje prave - ukoliko žele da budu identifikovani kao gej - mogu takodje biti objekat te vrste konstantne diskriminacije.

U gej krugovima mi često uviđamo taj "straight-ponašanje, straight-izgled" sindrom, koji je veoma podmukao i lukav kada se postavlja kao ideal.

Razmislite o ljudima koji se protive "gej braku". Ja čak ne mogu ni da zamislim sta to znači. Mogu da shvatim da je neko protiv braka, jer svaki treći se završi razvodom (smeh). Mislim, da li je iko kvalifikovan za brak? Očigledno jedna trećina ljudi nije. Ukoliko se ljudi trude da stvore neku vrstu ljubavne privrženosti i odanosti, ja kažem, svaka čast. Mislim da je svako - uključujući i mene - ko čini tako nešto verovatno, u nekom smislu, veoma budalast (smeh).

Ali vi ne osporavate zakonsku opravdanost želja gej ljudi da imaju priznate brakove.

Ono što me užasava je značaj postojanja definisanih zakonskih odnosa da biste mogli da posetite nekoga koga volite u bolnici kada umire. (Lišiti ljude ovakvih prava), po mom mišljenju je beskrupulozna nehumanost. I to je baš kao mnoga afro-američka iskustva - kako možete misliti da crnačka deca ne treba da pohadjaju školu, na primer. Ne mogu da shvatim kako bilo ko može verovati da dvoje ljudi koji su živeli zajedno, recimo, 8 ili 14 godina - da jedno od njih nema pravo da poseti drugo u bolnici ili da nasledi nešto od drugog ili bilo šta što oni žele da učine… da dele osiguranje.

Moj brak, iako nije bio legalan trajao je duže od mnogih heteroseksualnih. Ipak mnogi ljudi još uvek veruju da stopolni parovi koji žive u gradjanskoj zajednici predstavljaju opasnost za svetinju porodice.

Sugestija da tako nešto treba prihvatiti mene veoma vredja. Sve što je potrebno učiniti jeste da konsultujete sopstvenu savest da biste shvatili da su takva uverenja pogrešna; nije neophodna bilo kakva velika pravna ili moralna ili religijska edukacija. To mi je vrlo jasno. Mislim da je bilo dostupno svakome da zna da je bilo beskrupulozno i besvesno ne dozvoliti crncima/kinjama da glasaju. To ne zahteva poznavanje zakona ili religije ili bilo čega… po mom mišljenju.

Kada bi samo više heteroseksualaca/ki bilo kao vi.

Ovo je samo delić moje životne priče, ali jedan od mojih najuticajnih profesora u srednjoj školi je bio otvoreno gej, što je predstavljalo sjajno iskustvo. Izabrala sam njega da napiše jednu od dveju preporuka za moj upis i školovanje na Harwardu, i najduži deo vremena on i njegov partner su imali ono, što ja nazivam, sjajnom romansom. Bazirala sam svoja osećanja o tome kakav bi brak mogao da bude i kakvi bi trebalo da budu ljudi koji rade na svom odnosu - iako oni nisu bili zakonski venčani - na Charlesu i njegovom partneru.

Da li vam je iko pristupio sa idejom da se snimi film po romanu "Vihor je prohujao"?

Da, ima takvih predloga, ali ne zabavljam se mnogo njima zbog pravnih prepreka.

Cynara pise, "Odlučila sam da oprostim R. zbog onoga što se ne može očekivati od njega." Možete li vi ovo primeniti na Margaret Mitchell?

Neeeeee! (Smeh) Pretpostavljam da bi to mogla neka druga osoba, ali ja ne mogu, zato što ja očekujem da svako ima društvenu osvešćenost.

By Fred Goss
The Advocate