U knjizi Govor tela Dezmond Moris tvrdi da je isticanje i pokazivanje bulje, dupeta, rita, zadnjice, guze - i kako Moris već sve ne naziva zadnji deo tela - bilo direktno povezano sa Đavolom. Da ne dužim, Đavo je likom mogao potpuno da se saobrazi sa čovekom, ali nikako nije mogao da ima zaobljenu zadnjicu. Upravo zato bi se u susretu sa Đavolom pokazivao nepokriveni produžetak leđa čiji bi blesak Đavola terao da se okrene, jer nije mogao da podnese pogled na ono sto je njemu nedostajalo.

Morisova priča zgodno dođe da bi se objasnio animozitet prema pornićima stare komunističke nomenklature, koju je napred, kao i đavola, vodila ideja, a nedostatke nikad nije želela da vidi. Bilo je to vreme - setiće se stariji - kada su se po štampi vodile žestoke rasprave da li u izlozima kioska smeju da stoje slike žena čija bi golotinja sablažnjivo delovala na mladu, nevinu generaciju. Iz današnje perspektive gledano, polni organi, i to u inter/akciji - jezikom fizike rečeno - bili su oni čuveni mangupi u našim redovima. Crni trougao za revoluciju koja traje bio je isto što i krst - ili već navedene ogoljene polutke - za đavola. Kada bi preterivali, rekli bi da su pornići, uz Francusku 7, SANU i ostale institucije, među kojima prvo mesto zauzima neoficijalni srpski parlament, tj. kafana, ako baš i nisu stvorili novo, razgradili staro društvo. I mogli bismo sada u beskraj da se lažemo kako su se pornići gledali iz ideoloških razloga, kako smo bili, bre, Haveli iskolačenih očiju koji ruše državu pomno prateći smešne pokrete i noseći crne trougle na šajkačama umesto kokardi. U stvari, pornići su se gledali iz onih istih razloga zbog kojih se gledaju i danas. I iz tih i iz saznajnih. Recimo, kada je žena obučavana za ljubavnu veštinu u Carstvu čula (ili je to bila Emanuela?) izbacila dim od cigarete stavljene u vaginu, kroz Odeon se prolomio komentar: "I sad neko da mi kaže da ne postoji p..... dim!"

Prijatelj Zoran mi je pričao kako su kolege kupile njegovom ocu za 50. rođendan dve video kasete u ono vreme kada su videorikorderi još bili "visoka tehnologija", a Srbija konzervativna sredina u kojoj se na ženu u miniću gledalo kao na prostitutku. Porno kasete. Šala je pojačana pomalo bizarnim izborom - animal i gej action. Dan kasnije, pošto je majka snimila najnoviju epizodu serije Ptice umiru pevajući, Zoran, tada u cvetu puberteta, okupio je svoje znatiželjne vršnjake. Odgledali su onaj zoofilski, a onaj sa toplom braćom su prekinuli posle prvih hardcore scena. Sutradan je njegova majka okupila prijateljice, koje prethodnog dana nisu imale struje, da odgledaju propuštenu epizodu o ljubavi popa i raspuštenice. Misleći da je u videu njena kaseta, uključi premotavanje i ode da zakuva kafu. Koji minut kasnije, domaćica s poslužavnikom i osmehom uđe u sobu i videći da su sve oči uperene u ekran, dobroćudno prozbori: "A vi počele bez mene". Zaprepašćeni pogledi prijateljica nateraše je da pogleda u televizor: dva Adama usred "radnje". Nesrećna žena uspe samo da izusti: "He, to je sigurno moj Zoka sinoć gledao s drugovima". Već frapirane prijateljice samo podigoše po obrvu. Još više zbunjena, majka u pokušaju da spasi sina, promuca: "Al' to je kaseta moga muža". Dva autogola nisu bila dovoljna: spasonosna rečenica za muža koji gleda gej filmove glasi: "Ima on i jednu sa životinjama". U komšiluku se tih dana puno pričalo o porodici mog prijatelja.

Nije sigurno da je zabrana pornića dokaz da morala ima, ali sam siguran da je njihovo emitovanje na TV dokaz da ga nema. Otuda i oni u ovoj rubrici.

M.V.
Copyright (c) Reporter