INVENTAR IZGUBLJENIH VREDNOSTI
Pornići
U knjizi Govor tela Dezmond Moris tvrdi da je isticanje i pokazivanje
bulje, dupeta, rita, zadnjice, guze - i kako Moris već sve ne
naziva zadnji deo tela - bilo direktno povezano sa Đavolom. Da
ne dužim, Đavo je likom mogao potpuno da se saobrazi sa čovekom,
ali nikako nije mogao da ima zaobljenu zadnjicu. Upravo zato bi
se u susretu sa Đavolom pokazivao nepokriveni produžetak leđa
čiji bi blesak Đavola terao da se okrene, jer nije mogao da podnese
pogled na ono sto je njemu nedostajalo.
Morisova priča zgodno dođe da bi se objasnio animozitet prema
pornićima stare komunističke nomenklature, koju je napred, kao
i đavola, vodila ideja, a nedostatke nikad nije želela da vidi.
Bilo je to vreme - setiće se stariji - kada su se po štampi vodile
žestoke rasprave da li u izlozima kioska smeju da stoje slike
žena čija bi golotinja sablažnjivo delovala na mladu, nevinu generaciju.
Iz današnje perspektive gledano, polni organi, i to u inter/akciji
- jezikom fizike rečeno - bili su oni čuveni mangupi u našim redovima.
Crni trougao za revoluciju koja traje bio je isto što i krst -
ili već navedene ogoljene polutke - za đavola. Kada bi preterivali,
rekli bi da su pornići, uz Francusku 7, SANU i ostale institucije,
među kojima prvo mesto zauzima neoficijalni srpski parlament,
tj. kafana, ako baš i nisu stvorili novo, razgradili staro društvo.
I mogli bismo sada u beskraj da se lažemo kako su se pornići gledali
iz ideoloških razloga, kako smo bili, bre, Haveli iskolačenih
očiju koji ruše državu pomno prateći smešne pokrete i noseći crne
trougle na šajkačama umesto kokardi. U stvari, pornići su se gledali
iz onih istih razloga zbog kojih se gledaju i danas. I iz tih
i iz saznajnih. Recimo, kada je žena obučavana za ljubavnu veštinu
u Carstvu čula (ili je to bila Emanuela?) izbacila dim od cigarete
stavljene u vaginu, kroz Odeon se prolomio komentar: "I sad neko
da mi kaže da ne postoji p..... dim!"
Prijatelj Zoran mi je pričao kako su kolege kupile njegovom ocu
za 50. rođendan dve video kasete u ono vreme kada su videorikorderi
još bili "visoka tehnologija", a Srbija konzervativna sredina
u kojoj se na ženu u miniću gledalo kao na prostitutku. Porno
kasete. Šala je pojačana pomalo bizarnim izborom - animal i gej
action. Dan kasnije, pošto je majka snimila najnoviju epizodu
serije Ptice umiru pevajući, Zoran, tada u cvetu puberteta, okupio
je svoje znatiželjne vršnjake. Odgledali su onaj zoofilski, a
onaj sa toplom braćom su prekinuli posle prvih hardcore scena.
Sutradan je njegova majka okupila prijateljice, koje prethodnog
dana nisu imale struje, da odgledaju propuštenu epizodu o ljubavi
popa i raspuštenice. Misleći da je u videu njena kaseta, uključi
premotavanje i ode da zakuva kafu. Koji minut kasnije, domaćica
s poslužavnikom i osmehom uđe u sobu i videći da su sve oči uperene
u ekran, dobroćudno prozbori: "A vi počele bez mene". Zaprepašćeni
pogledi prijateljica nateraše je da pogleda u televizor: dva Adama
usred "radnje". Nesrećna žena uspe samo da izusti: "He, to je
sigurno moj Zoka sinoć gledao s drugovima". Već frapirane prijateljice
samo podigoše po obrvu. Još više zbunjena, majka u pokušaju da
spasi sina, promuca: "Al' to je kaseta moga muža". Dva autogola
nisu bila dovoljna: spasonosna rečenica za muža koji gleda gej
filmove glasi: "Ima on i jednu sa životinjama". U komšiluku se
tih dana puno pričalo o porodici mog prijatelja.
Nije sigurno da je zabrana pornića dokaz da morala ima, ali sam
siguran da je njihovo emitovanje na TV dokaz da ga nema. Otuda
i oni u ovoj rubrici.
M.V.
Copyright (c) Reporter
|