POSLE PREBIJANJA UČESNIKA GEJ PARADE
Homofobija ili borba protiv nastranosti
Javnost podeljena: jedni misle da Srbija mora da se brani od pošasti
pederastije, dok drugi upozoravaju da živimo u homofobičnoj sredini.
- Da li pozivanje na ljudska prava znači da se može upražnjavati
nešto što spada u izvitoperenost u moralnom smislu. - Jedino zakonodavstvo
Južnoafričke Republike garantuje pravo na različitost seksualne
orijentacije
Borci za ostvarivanje homoseksualnih prava su "na velika vrata"
izašli iz ilegale. Prva srpska gej parada, koja je trebalo da
skrene pažnju javnosti na ovu marginalnu grupu, završila se uličnim
prebijanjem i pre nego što su homoseksualci počeli da dele svoj
propagandni materijal.
|
|
Obračun i
sa policijom |
|
Ulični linč u kojem je 14 osoba povređeno podelio je javno mnenje.
Dok su jedni osokoljeni time što omladina batinama brani Srbiju
od "pošasti pederastije", drugi na ovo neartikulisano nasilje
gledaju kao na znak da još uvek živimo u homofobičnoj sredini.
Posle krvi koja je pala po beogradskim ulicama domaće gej i lezbijske
organizacije slobodno mogu da 30. jun uzmu za svoj budući praznik.
Niko normalan ne može da odobrava nasilje na ulicama, pa ni prema
građanima koji imaju drugačiju seksualnu orijentaciju. Ali, postavlja
se pitanje ko je kriv? Da li samo oni koji su uzeli motke i kamenice
u ruke kao što to olako ocenjuju pojedine nevladine organizacije?
Grčka je članica Evropske unije, ali tamo homoseksualcima ne
pada na pamet da se javno okupe na ulici i traže svoja prava.
"Pazite šta radite. Međunarodni dan ponosa homoseksualaca i lezbijki
u Atini se još uvek proslavljaju u zatvorenim klupskim prostorima",
upozorio je domaće homoseksualce jedan njihov sabrat koji trenutno
živi u Grčkoj.
Izjava šefa beogradske policije da "kao sredina nismo sazreli
za takvo iskazivanje nastranosti" u Fondu za humanitarno pravo
prokomentarisana je kao još jedan dokaz o potrebi obrazovanja
policije u oblasti ljudskih prava. Helsinški odbor za ljudska
prava otišao je korak dalje i zatražio da se donesu amandmani
na ustave Srbije i SRJ, koji će garanatovati pravo na različitost
seksualne orijentacije i njeno ispoljavanje.
Vlada T. iz Kampanje protiv homofobije kaže da po njegovim saznanjima
samo Ustav Južnoafričke Republike daje takva prava homoseksualcima
i lezbijkama. U Americi jedino Vrhovni sud države Vermont izjednačava
jednopolne sa bračnim zajednicama.
"Ono što se desilo na Trgu Republike predstavlja presek situacije
u kojoj živimo. Militantnost nisu ispoljile samo grupe mladih
koji su tukli homoseksualce, već i homoseksualna udruženja. Nisu
shvatili trenutak u kojem se naše društvo i zemlja nalazi", kaže
dr Gordana Živković, viši naučni istraživač iz Instituta za evropske
studije.
Evropocentrizam i pozivanje na ljudska prava se tumače na pejorativan
način". "Čovek ima slobodu i da greši, ali to ne znači da može
da upražnjava nešto što spada u izvitoperenost u moralnom smislu.
Ako prihvatimo takvo shvatanje slobode za koju se zalažu homoseksualci,
sutra mogu i narkomani da mitinguju i traže zakonsko pravo da
se drogiraju", objašnjava Gordana Živković.
Povodom tvrdnji da i Srpska pravoslavna crkva stoji iza batinanja,
Gordana Živković postavlja pitanje: "Da li je verovanje u Boga
opasnije nego biti homoseksualac ili narkoman?"
Što se tiče izlaska homoseksualaca na ulicu, ovaj istraživač
smatra da se ne može dopustiti nešto što u moralnom smislu vređa
dostojanstvo druge ličnosti.
Omladinski savez Srbije upozorio je sve nadležne državne organe
na posledice koje mogu izazvati skupovi homoseksualaca u našoj
zemlji. "Protivimo se svakom nasilju, pa i nasilju koje, pod plaštom
demokratije nad našom zemljom, vrše Fond za humanitarno pravo
i Helsinški odbor", kaže se u saopštenju Omladinskog saveza Srbije
koje je potpisao Dragan Stanković.
Ništa manje, nego su sebi dali za pravo da drže lekciju našoj
policiji kako joj je neophodno obrazovanje u oblasti ljudskih
prava, primećuje Omladinski savez i dodaje: "Ako su njihova ljudska
prava to da nam homoseksualci šetaju slobodno zemljom, onda nama
mladima ništa nije preostalo nego da se zabrinemo za svoju budućnost
i budućnost svoje zemlje".
Milenko Pešić
- - - - - - - - - - - - - - --
Preuzeto iz lista "Politika" jul
2001
|