www.gay-serbia.com |
Venčanje bez mlade | |
Povod je bilo saopštenje LesBiGay radne grupe Socijaldemokratske omladine, Queeria, u kome se apeluje na "aktuelnu vlast da se priključi talasu ozakonjivanja homoseksualnih brakova koji je zahvatio celu Evropsku zajednicu i republike bivše Jugoslavije". U saopštenju se još navodi da je "brak osnovno ljudsko pravo koje ne bi smelo da zaobilazi homoseksualce/ke i biseksualce/ke", da se osnova za tako nešto nalazi u povelji Ujedinjenih nacija i Ustavu Jugoslavije u kome piše da nijedan gradjanin ne sme biti diskriminisan ni po kom osnovu, a izražena je i nada da će se "jugoslovenske vlasti priključiti demokratskim zemljama sveta koje su rešile ovaj problem". Takvih zemalja već ima dosta, s tim što se ipak ne radi o braku u tradicionalnom smislu reči, već o registrovanoj vanbračnoj zajednici u kojoj partneri imaju ista prava kao da su u braku.
EVROPSKA ISKUSTVA: Ono na šta gej organizacije često skreću pažnju jeste rezolucija Evropskog parlamenta usvojena 1998. godine, koja zabranjuje seksualnu diskriminaciju - zahvaljujući toj rezoluciji, status Kipra, Rumunije i Austrije, čiji su zakoni zadržali neke sporne odredbe u vezi sa homoseksualnošću, bio je više nego sporan (u slučaju Rumunije, koja još nije promenila te odredbe, položaj u Evropskoj zajednici i dalje je diskutabilan). Vodjene tudjim iskustvima, i bivše republike SFRJ priključile su se trendu ukidanja seksualne diskriminacije - u Sloveniji je još 1998. usvojen zakon koji zabranjuje diskriminaciju na radnom mestu i prilikom zapošljavanja, a u Hrvatskoj se čeka samo usvajanje već pripremljenog zakona koji će legalizovati homoseksualne zajednice.
NAŠE ISKUSTVO: "Zašto to pitanje baš sad? A zašto da ne? Individualno opredeljenje svakog čoveka je da odredi šta mu je primarno - nama je izjednačavanje elementarnih ljudskih prava primarna stvar. Uostalom, forsiranje hijerarhije prioriteta takodje je vid nasilja", kaže za "Vreme" Dušan Maljković, dugogodišnji gej aktivista i jedan od pokretača kampanje protiv homofobije. On ipak ističe da je pitanje prava homoseksualaca, kao problem na čijem rešavanju insistira Evropska zajednica, u vezi sa onim što je primarno za većinu ljudi: "Bez rešavanja tog problema, nema ni ulaska u Evropu, odnosno nema ekonomskog progresa kome Srbija sada teži". Uslovljenost integracije rešavanjem pitanja seksualne diskriminacije naglašava i dr Zorica Mršević iz Centra za pravna istraživanja Instituta društvenih nauka - po njenim rečima, kretanje ka demokratizaciji podrazumeva da je prioritet sve što se tiče ljudskih prava: "Evropska unija propisuje ''paket'' zakonskih odredbi o ljudskim pravima, s tim što se o pojedinačnim delovima tog paketa ne raspravlja. Moraš da uzmeš sve. Deo paketa je i mnogo veća zaštita žena i seksualnih manjina. Naša sredina jednostavno će morati da menja navike i da prihvati mnogo toga". Cini se da će upravo navike, tj. njihova promena biti najveći problem - čak i ukoliko Srbija (na ovaj ili onaj način prinudjena) pristane da ''proguta'' zakon koji bi ozvaničio homoseksualne zajednice. Situacija je trenutno ovakva: savremena srpska gej populacija okuplja se u "svojim" klubovima, komunicira pre svega putem interneta kao "anonimnog medija", krije svoja seksualna opredeljenja čak i od porodice i živi praktično u ilegali. S jedne strane uzrok za tu situaciju je patrijarhalizam - homoseksualnost se u većem delu sveta, ne samo kod nas, smatra pojavom koja direktno narušava instituciju još neprikosnovene porodice kao "osnovne ćelije društva", odnosno pojavom koja je socijalno neprihvatljiva. Nezaobilazan faktor je i crkva, koja homoseksualnost tretira kao bolest: "Po volji božijoj stvoren je čovek, odnosno muško i žensko. Sve ostalo su deformacije čije su posledice loše, a uzrok tek treba utvrditi. Srpska pravoslavna crkva smatra da su ljudi prinudjeni na život sa takvim deformacijama tužni i da im je u duši teško. Njih treba poštovati, ali im treba i pomagati i lečiti ih. Nikako ne treba dozvoliti da se te deformacije razvijaju", kaže ovih dana protojerej Ljubodrag Petrović ("Blic news"). Političari do sada uglavnom nisu javno iznosili svoje stavove o homoseksualizmu, ali su ga povremeno pominjali - istina u specifičnom kontekstu. Bivši režim izjednačavao je tako homoseksualce sa stranim plaćenicima, sektašima i ostalim više nego nepoželjnim kategorijama - Politika ekspres 5. januara 2000. tvrdi za jednu od gej organizacija da je "koristila novac od raznih fondova iz inostranstva i bila ulaznica za razne sekte koje vode specijalni rat protiv naše zemlje".
TEORIJA I PRAKSA:
Cini se da su toga bili svesni i inicijatori legalizacije homoseksualnih zajednica: "Naš cilj je da to pitanje dospe u javnost. Iako će, zahvaljujući poslanicima iz Socijaldemokratske unije, predlog zakona stići do parlamenta, ne možemo da očekujemo da će biti i prihvaćen. Ono što je bitno je da priča o svemu tome vrši senzibilizaciju ljudi kad su prava homoseksualaca u pitanju", kaže Dušan Maljković. U tom smislu, on ističe da su homoseksualci naročito zahvalni "TV Pinku koji redovno emituje naša saopštenja, kao i Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja uvek nalazi da se izjasni o nama i na taj način nas populariše". Zašto se, medjutim, u nastojanju da se skrene pažnja na probleme gej populacije, nije zatražilo usvajanje zakona protiv diskriminacije na radnom mestu (slično slovenačkom iskustvu) ili recimo usvajanje zakonske regulative u vezi s načinima udruživanja (homoseksualcima nije zabranjeno udruživanje, ali je od svih udruženja bez problema svojevremeno registrovana samo "Arkadija" - što su nadležni kasnije okvalifikovali kao "grešku")? Odgovarajući na to pitanje, dr Zorica Mršević kaže da ima mnogo toga što je moglo biti zatraženo, a da je zahtev za legalizaciju zajednice verovatno istaknut "kao perjanica", odnosno da se "traži više, da bi se dobilo manje".
BRAK: Upravo oslanjajući se na tu "neudobnost" braka, neki naši sagovornici ističu da na njemu ne bi trebalo insistirati, ni u homoseksualnoj ni u heteroseksualnoj varijanti. "Ljudi homoseksualne orjentacije treba da imaju ista prava kao i heteroseksualci, tako da je njihov zahtev za slobodno sklapanje braka potpuno opravdan. Medjutim, postoji sumnja u brak kao instituciju, koja se i nije pokazala kao najsjajnije rešenje za regulisanje odnosa medju ljudima. Prema najnovijim istraživanjima brak je, medju mladjim generacijama, počela da zamenjuje "serijska monogamija" (vezivanje dvoje ljudi onoliko koliko im je prijatno zajedno, bez potpisivanja ikakvog ugovora), i u tom smislu ne vidim zašto bi bilo ko insistirao na nečemu sto se nije pokazalo kao sjajno rešenje", kaže Tea Nikolić. Nešto radikalniji stav zastupa mr Miodrag Kojadinović koji ističe da je "protiv homoseksualnih brakova, kao što je i protiv brakova uopšte". Kako bilo, zainteresovanost beogradskih homoseksualaca za mogućnost da legalno zasnuju zajednicu više je nego očigledna (vidi okvir!). Ukoliko republički parlament usvoji predlog izmene zakona o braku (koji priprema Queeria), oni bi uživali prava koja su im do sada bila osporavana, a čak i ukoliko ih ne bi iskoristili (ukoliko, dakle, ne bi stupili u bilo kakvu zajednicu), taj zakon označio bi početak njihovog ravnopranog tretmana. Medjutim, neophodni uslovi za njihovo normalno funkionisanje jesu i kultivisanje i edukacija svih dokonih komšinica, razočaranih roditelja, zadrtih tradicionalista, i svih ostalih koji bi ako ništa drugo bar popreko gledali na homoseksualne parove (makar oni bili legalno registrovani). Problem je u tome što su u zemlji Srbiji kulitivisanje i edukacija aktivnosti koje dugo traju, troše živce i ne podležu nikakvim zakonima. Ponekad ni zdravom razumu.
Tamara Skrozza
Biljana
Vasić
Ila (29)
Ilija (27)
Marko (23), student
Gay (30)
Gay (27)
28 % ispitanika odgovara pozitivno, a 55,7 % negativno. 30,3 % ispitanika kaže da bi im smetalo da im je kolega s posla homoseksualac, dok 53,3 % tvrdi da im to ne bi predstavljalo problem. Kad je politika u pitanju, procenti se donekle menjaju: 34,4 % ispitanika smatra da ne bi trebalo da homoseksualac bude kandidat na izborima, dok 49 % tvrdi da im to ne smeta. U sva tri slučaja, neodlučnih je 16,3 %. U našem slučaju, o nekim aspektima homoseksualnosti izjašnjavaju se uglavnom sami homoseksualci i posetioci njihovih sajtova na internetu. Na sajtu www.gay-serbia.com u novembru 1999. organizovana je anketa u kojoj su ispitanici ocenjivali stepen homofobije u Srbiji: polovina je ocenila da je homofobija ekstremno prisutna, oko trećine da je dominantno prisutna, 20 % ocenilo je da je "prisutna, ali ne ekstremno", dok je samo 3,4 % ispitanika tvrdilo da je nema. Rezultati ankete u kojoj je pitanje bilo zna li vaša porodica da ste gej, u skladu je sa stavovima o zastupljenosti homofobije: 51 % ispitanika kaže da porodica to ne zna i da oni ne bi želeli da sazna, 27,9 % tvrdi da su porodice upoznate, dok 20,4 % najavljuje da će im porodice "saznati uskoro". U okviru trenutnih rasprava o legalizaciji brakova, zanimljivo je prisetiti se očekivanja od novih vlasti. U novembru prošle godine, posetioci sajta izjašnjavali su se o tome da li će političke promene u zemlji pozitivno uticati na razvoj gej i lezbejskih prava: 45 % tvrdilo je da će delimično uticati, 27 % da neće uticati, 23,4 % da će sigurno uticati pozitivno, neodlučnih je bilo 2,7 % , a bilo je čak i negativnih očekivanja 1,8 %. U prvoj anketi učestvovalo je 145 ispitanika, u drugoj 93, a u trećoj 111. BEZ OPLEMENJAVANJA Ako država donese zakon o legalizaciji homoseksualnih brakova, ja nemam pravo da odbijem da venčam takav par. Posao je posao, nema tu emocije, za mene su sve stranke identične. Ko me pita da li su moje simpatije na strani mladoženje, mlade ili kume, kaže za Vreme Radivoj Mrdja, matičar u Skupštini opštine Novi Beograd. Po njegovim rečima, matičari bi ipak bili suočeni s nekim problemima ukoliko bi se pred njima našle osobe istog pola: Prilikom venčavanja, prednost u upisivanju u Knjigu venčanih ima žena, a ovde se ne bi znalo ko je muško, a ko žensko. Kako bih ja mogao da kažem mladoženji da poljubi mladu ukoliko ne znam ko je mlada a ko mladoženja? Osim toga, ko bi prvi stavljao burmu? Na venčanjima, matičari obično čitaju prigodan tekst Duška Radovića, ali je to, kako kaže Mrdja, ipak lična stvar matičara, njegova želja da na neki način oplemeni sam čin. Ukoliko bi venčavao homoseksualni par, on bi pročitao samo ono na šta je obavezan, tekst zakona - ostalo bi mu delovalo malo čudno. |