Homo-ološ i homo-plaćenici
"Pederastija"- novi hit u retorici srbijanskog režima

Da se imalo poveo za kolegom Vojislavom Šešeljem, nazvao bi Goran Matić sve njih pederima pa da narod razume s kim država ima posla. Srbija je srećna zemlja puna talentovanih ljudi. Samo u njoj "potkupljive kukavice, frustrirani muškarci i endokrinološki oštećene žene" (Mira Marković, 26. april) mogu biti vodje vrhunski obučenih terorista.

Svi ti "potplaćeni slabići i ucenjeni špekulanti i lopovi" (Slobodan Milošević, četvrti kongres SPS-a), akteri su, tvrdi Goran Matić, savezni ministar za informisanje, "očigledno, istog scenarija". Neprijatelji države su, bez sumnje, kako piše Politika od 8. maja, i trojica pretučenih otporaša u Požarevcu. Kako su se samo izrodili u takve?

Pa eto, jedan je neoženjen, a zbog svoje prirode "nije imao ozbiljnije veze sa osobama suprotnog pola", mada "nema podataka da je homoseksualac". Drugi, pak, održava veze sa ženama, ali su te veze "ograničene i svode se, uglavnom, na kontakte sa Rumunkama i Bugarkama, koje privremeno borave u SRJ". Komunikacije trećeg su "veoma ograničene, posebno sa ženama", ali on, ističe komentator, takodje nije homoseksualac.

Zvuči "medicinski": Cak i ubica Boška Peroševića, ocenio je isti onaj Matić, osoba je "sumnjivih seksualnih sklonosti" i kao takva "pogodna za manipulaciju i ucene".

Da se imalo poveo za kolegom Vojislavom Šešeljem, nazvao bi Matić sve njih pederima pa da narod razume s kim država ima posla. Mada homoseksualac "medicinskije" zvuči, gotovo kao dijagnoza. Što ga manje naroda razume to je izraz opasniji. (Doći će trenutak kada će se sa skupštinske govornice čuti i ono "Vulva ti materina!").

Šta vredi što su po Ustavu SRJ gradjani jednaki "bez obzira na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veru, političko ili drugo uverenje", i što se "jamči zaštita podataka o ličnosti".

Pa šta, reći će lucidniji pripadnici naroda, po Ustavu i "zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu", a piše i ono da "gradjanin SRJ koji potpiše ili prizna kapitulaciju ili koji prihvati ili prizna okupaciju SRJ ili pojedinog njenog dela, kazniće se zatvorom najmanje 10 godina ili zatvorom od dvadeset godina".

Nećemo se držati zakona ko pijan plota, što bi rekao drug Tito. Nije ni Hitler bio skroz blesav. Možda je i grešio sa Jevrejima i Ciganima, ali mu za pedere svaka čast!

Bolji od Rumuna: Ako nema ničeg drugog, daj da bar budu pederi, a oni se u ovoj zemlji ubijaju, zar ne? Prisetimo se slučaja Dejana Nebrigića iz Pančeva. I u vreme postojanja starog Krivičnog zakona Srbije u kom je homoseksualni odnos izmedju dva muškarca bio okarakterisan kao protivprirodni blud i kažnjiv zatvorskom kaznom u trajanju od godinu dana, nije zabeleženo da je iko osudjen ili optužen po ovom članu. Podsećamo da je odredba misteriozno nestala iz Krivičnog zakona 1994. godine, valjda da ne budemo jedina zemlja, pored Rumunije, koja je još uvek ima.

To direktno blaćenje ljudi, kaže za Reporter Jovan Cirilov, evidentno je zato što smo mi "južnjačka, mačo civilizacija u kojoj isticanje homoerotskih kvalifikacija uvek isto znači".

"Mi možemo naš režim različito da analiziramo, ali taj nacional-fašistički prizvuk podseća na nešto veoma negativno u istoriji 20. veka. Aluzivan način na koji se to radi govori da su u pitanju kvalifikativi kojima nekoga treba dezavuisati bez ikakvih dokaza. Tim niskim udarcima ide se na ponižavanje ličnosti, što ukazuje na vrlo niski moralni profil onih koji daju takve kvalifikative."

Komentarišući Matićevo objašnjenje da je homoseksualac labilna ličnost podložna ucenama, Cirilov kaže:

"Može čovek da bude i najveći donžuanista medju ženama pa opet da bude podložan ucenama bilo koje vrste. To je, naravno, sve individualno i zato te kvalifikacije i jesu bedne. Predstavnici vlasti su, očigledno, jako nesigurni u tome da pred sobom imaju negativne ličnosti. Samim tim što im ugrožavaju vlast oni su svakako za njih negativci, ali se njihova nesigurnost ispoljava u tome što traže slabu tačku u ljudima koji takvu tačku verovatno ili sigurno nemaju."

Cirilov sumnja da takva politička propaganda može da naidje na dobar prijem u javnosti.

"Bez obzira na to što se takve kvalifikacije koriste u političke svrhe, ja mislim da smo mi dosta tolerantna sredina. Ljudi su tolerantni. Nemam utisak da je to opšta pojava koja bi trebalo da nas zabrine, što govori dobro o nama. Mislim da se kod nas u proseku misli o seksualnim ili bilo kojim drugim različitostima onako kako se misli u svim civilizovanim zemljama."

Njegovo mišljenje ne deli sociolog Ivana Spasić, sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

"Upotreba homoseksualnosti u ove svrhe ne treba da čudi: ako se želi potpuno poništiti svaki ne samo politički, nego i ljudski kredibilitet protivnika, etiketa homoseksualnosti se, u ovako temeljno patrijarhalnom i seksističkom društvu nameće prosto sama od sebe. Ako stvari pogledamo razborito, u moru pljuvačkih atributa (izdajnici, strani plaćenici, ološ, šljam, fašisti, kriminalci, ubice, neoprani smrdljivci), 'homoseksualnost' deluje čak bezazleno."

Prema njenom mišljenju, optuživanje protivnika režima za homoseksualnost nije nova stvar.

"To se već dogadjalo, naročito otkako je vlast odbacila sve kočnice u blaćenju i dezavuisanju svojih oponenata. Jednom su se čak toliko potrudili da su u RTS-ov dnevnik plasirali izmišljeno saopštenje 'Arkadije', stvarno postojećeg udruženja za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualnog opredeljenja, u kojem se 'izražava podrška' tada aktuelnim opozicionim demonstracijama ('Arkadijin' demanti, treba li to reći, nigde nije objavljen). Ono što je novo jeste prelazak sa uopštenog etiketiranja na razradjene pseudopsihološke 'analize' konkretnih ljudi, njihovih ličnosti i životnih istorija."

Najveća uvreda: Osvrćući se na reagovanja optužene strane u ovakvim slučajevima, Ivana Spasić kaže:

"Mene više brine činjenica da druga strana - meta optužbi - daje naznake da njeni pogledi u ovom pitanju nisu mnogo drugačiji. Ona najčešće odgovara ili u stilu 'nisam peder, majke mi', ili 'vi ste pederi, a ne mi'. Ispada da obe strane kao svetinju prihvataju osnovni nalog patrijarhalne 'normalnosti', a pripisivanje homoseksualnosti - kršenja tog naloga - smatraju jednom od najvećih uvreda. (Na istoj liniji, možemo se setiti izjava Vladana Batića da Šešelj ima višak ženskih hormona.) Tako se upada u zamku koju režim, u ovom slučaju, plete od uvreženih kulturnih stereotipa."

Ta strategija je loša iz dva razloga. Prvo, šanse da čovek sa sebe "spere" bilo šta što mu prilepe režimski glasnogovornici mizerne su, kako kaže Ivana Spasić, zbog ogromne startne prednosti na njihovoj strani. Zato se ne treba ni pravdati: dabome da medju opozicionarima ima homoseksualaca, baš kao što ih ima i medju pristalicama režima. "Distribucija" homoseksualaca je lažno pitanje, a pravo je simbolička snaga etikete, koju treba izmestiti i neutralisati. I drugo, protivnici režima time ukazuju na dubinsku netolerantnost i nedemokratičnost koja prevazilazi aktuelnu političku podelu i koja je ukorenjena u našu kulturu, ali s kojom ćemo morati da se nosimo ako mislimo, kao što tvrdimo, da budemo "deo sveta".

"Shvatam da je teško u ovom trenutku baviti se 'još' i pravima homoseksualaca, ali to bi moralo da bude sastavni deo demokratske borbe, jer mi već sada počinjemo da gradimo društvo u kojem ćemo živeti, kad skinemo s vrata ovu pošast od vlasti", kaže Ivana Spasić.

Vesna Tašić

• Copyright (c) 2000 Reporter