Prepreke LGBT roditeljstvu u Srbiji

Iz kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić ove sedmice je saopšteno, kako prenosi agencija Franspres (AFP), da je predsednica Vlade prva premijerka na svetu čija se partnerka porodila u istopolnom paru, međutim pravo na roditeljstvo u Srbiji je i dalje nedostižno za pripadnike LGBT zajednice.

Kada je reč o muško-muškim istopolnim parovima, oni su u Srbiji potpuno lišeni bilo kakve mogućnosti da na zakonit način postanu roditelji, s obzirom na to da se surogat materinstvo tretira kao protivzakonito, kaže Jelena Vasiljević, aktivistkinja nevladine organizacije Labris.

Zakonska regulativa za žensko-ženske parove, dodaje naša sagovornica, postoji, ali samo na papiru.

„Što se tiče dva ženska para, kod nas postoji Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, ali on ne predviđa tu opciju za lezbijke, nego samo za samohrane majke. One bi u tom slučaju mogle da iskoriste tu opciju, ali s obzirom na to da u Srbiji još uvek ne postoji banka sperme - iako je planirana i Vlada je izdvojila sredstva, ona još uvek nije otvorena, tako da ni u žensko-ženskim parovima ne postoje opcije", objašnjava Jelena Vasiljević.

Ovde treba dodati da je proces vantelesne oplodnje o trošku države omogućen samo heteroseksualnim parovima koji prilože dokaz da žive u bračnoj ili vanbračnoj zajednici. Svi koji se ne uklapaju u taj model moraju da se snalaze sami iz svog džepa.

Premijerka Srbije Ana Brnabić na Paradi ponosa u Beogradu

U takvim okolnostima, parovi su prinuđeni da naručuju spermu iz inostranstva i da van granica Srbije traže alternativne puteve da se ostvare kao roditelji.

„Do relativno skoro je postojala opcija u Kopenhagenu (Danska), gde je jedan pokušaj koštao 10.000 evra. Cenu je umnogome smanjila opcija šipovanja (dostavljanja) uzoraka od strane banaka sperme. Tako da je sada cena jednog pokušaja otprilike od 800 do 1.000 evra, ukoliko se insemenacija radi u nekoj od država u našoj okolini. Pored toga, naravno, postoji i siva zona, to jest postoje određene ginekološke ordinacije u zemlji koje posle radnog vremena pomažu istopolnim parovima da se ostvare kao roditelji", kaže Vasiljević.

Goran Miletić

No, kada se vrate u Srbiju sa uspešnim rezultatima, ovi parovi se suočavaju sa novim opstrukcijama, navodi Goran Miletić, regionalni direktor nevladine organizacije Civil Rights Defenders.

„Ukoliko žena iz istopolne zajednice nije u braku, ona mora da označi oca. Dakle, ona nema opciju da svoju partnerku označi kao drugu majku ili drugog roditelja. Ukoliko ne označi oca, to polje ostaje prazno u Izvodu iz matične knjige rođenih. To je procedura koju poznaju naši organi. Ne postoji način da se ona zaobiđe. Možemo samo da pretpostavljamo na koje probleme će da naiđe ta majka u istopolnoj zajednici i dete prilikom školovanja, zato što druga partnerka neće moći da ostvaruje svoja prava", objašnjava Miletić.

Roditeljstvo ne sme biti privilegija bogatih

Problem sa ostvarivanjem jednog od najosnovnijih ljudskih prava - prava na roditeljstvo - imaju i heteroseksualne žene u Srbiji.

Marija Ratković, istoričarka umetnosti i kolumnistkinja, početkom februara je objavila tekst u kojem je opisala sa kakvim se opstrukcijama suočila nakon što je, zbog zdravstvenih razloga, bila podvrgnuta odstranjenju materice (radikalna histerektomija).

„Baš u trenutku kad sam se suočila sa jednom vrstom ograničenja fertiliteta aktuelna je bila verzija Građanskog zakonika koja kriminalizuje surogat dok istovremeno predviđa donacije sperme i jajnih ćelija. Na sreću sada je ta verzija suočena sa primedbom o diskriminaciji - jer ne omogućava iste šanse ženama kao muškarcima. Naime, suočeni sa sličnim medicinskim problemima muškarci mogu da očuvaju biološku šansu za roditeljstvo - dok žene koje iz bilo kog razloga ne mogu da rode dete, automatski bivaju lišene te mogućnosti iako teoretski postoji šansa da budu biološke majke jer imaju zdrave jajne ćelije, što je bio moj slučaj", kaže Ratković za RSE i dodaje da se nada da će nove verzije Građanskog zakonika promeniti ove nedostatke.

Slična nadanja ima i u LGBT zajednica, čiji su predstavnici na prošlogodišnjoj Paradi ponosa u Beogradu apelovali na nadležne da, za početak, u legalne tokove stave istopolna partnerstva.

Prema rečima Gorana Miletića, nijedna vlast u Srbiji do danas nije videla kao prioritet rešavanje statusa istopolnih zajednica i izjednačavenje njihovih prava sa pravima strejt osoba.

„Ja nisam optimista da će se u nekom budućem periodu to desiti samo što to zahtevamo mi na lokalu. Međutim, ono što je veoma značajno jeste da je to naša međunarodna obaveza od 2015. godine i čini mi se da nećemo još dugo moći da odbijamo da regulišemo ovako nešto, budući da više od polovine zemalja članica Saveta Evrope, čiji smo mi član od 2013. godine, već ima regulisan pravni položaj istopolnih zajednica", kaže Miletić.

Marija Ratković

Marija Ratković smatra da je u izradi novog Građanskog zakonika važno da budu uvažene želje svih koji žele da budu roditelji, te naglašava da su „na tom putu prepreke zastarele legislative koje roditeljstvo čine privilegijom bogatih, mladih, zdravih, heteroseksualnih parova".

„U trenutku kada Ana Brnabić postaje majka, to ne treba da bude izuzetak. Kao najviša predstavnica ove zemlje ona mora da predstavlja i sve nas koji se iz različitih razloga suočavamo sa nemogućnošću da se u okviru biopolitičkih regulativa ostvarimo kao roditelji ili partneri. Bilo bi super da pravni okvir isprati stvarne živote i da ljudi ne moraju da žive u sivoj zoni ili da krše zakon zato što vole ili žele zajedničku budućnost, vreme sa decom, odlaske na letovanja ili slično", zaključuje Marija Ratković.

U organizaciji Labris kažu da se zalažu za primenu nordijskog modela koji daje mogućnost svima - bez obzira na seksualnu orijentaciju i rodni identitet - da se ostvare u roditeljskoj ulozi. Tim pre što domaći zvaničnici gotovo svakodnevno ponavljaju da se Srbija suočava sa negativnim natalitetom.