Pravoslavne crkve već su rekle „ne” istopolnim zajednicama

Rečenica da može da razume da ljudi koji pripadaju LGBT zajednici „imaju potrebu da regulišu svoj status", koju je nedavno izgovorio patrijarh srpski Porfirije, bila je jedan od najviše prenošenih i analiziranih delova nedavnog intervjua poglavara Srpske pravoslavne crkve. Ona je bila deo njegovog odgovora na pitanje da li će se crkva izjašnjavati o Zakonu o istopolnim zajednicama, koji bi, prema najavama, trebalo da se nađe pred poslanicima u Skupštini Srbije do kraja prolećnog zasedanja.

Iako je u svom odgovoru, govoreći o braku kao zajednici muškarca i žene, naveo da to nije stvar stava crkve, već vere crkve, dakle onoga što je mnogo manje ili ni najmanje podložno preispitivanjima, da to pitanje smatra društveno-političkim pritiskom iz Brisela, reči patrijarha Porfirija u delu javnosti tumačene su kao ublažavanje pozicije crkve prema istopolnim zajednicama, ispružena ruka i razumevanje za to da LGBT osobe žele da svoju zajednicu ozvaniče pred zakonom. Crkva, u najmanju ruku, ne može biti za to da se istim imenom nazove istopolna i zajednica muškarca i žene, zaključio je patrijarh govoreći o zakonu. Da li to znači da bi za crkvu bilo prihvatljivo da se zajednica dve osobe istog pola nazove partnerstvo, a ne brak?

Da li je već to što o LGBT zajednici nije govorio kao o „drvetu koje ploda ne rađa", „Sodomi i Gomori", „muželožnicima koji neće naslediti carstvo božje" navelo na zaključak da tolerantniji vetrovi počinju da duvaju u Patrijaršiji ili je i u ovom odgovoru samo ponovljen već poznati stav crkve, mišljenja su o tome svakako podeljena, o čemu i svedoče naknadna tumačenja patrijarhovih reči.

U svakom slučaju, što se izjašnjavanja o zakonu tiče, on je već prošao javnu raspravu, tekst predloga priprema se i treba da bude poslat članovima Vlade Srbije, nakon čega će o njemu glasati poslanici u skupštini. A što se tiče Srpske pravoslavne crkve, ona se o njemu zvanično nije nijednom oglasila: razlog bi mogao biti i u tome što se Sveti arhijerejski sabor nije sastajao od maja 2019, mada je Sinod, „crkvena vlada", nastavio svoj rad, ali i to što od kraja novembra pa do 18. februara, SPC nije imala poglavara posle smrti patrijarha Irineja. Ipak, o zakonu je govorio početkom godine jedan od njenih najuglednijih arhijereja i duhovni otac srpskog patrijarha Porfirija - vladika bački Irinej. Za razliku od patrijarhovih, njegove reči naišle su na oštru reakciju nekoliko LGBT organizacija koji su ih ocenile kao širenje homofobije. Stav SPC je po tom pitanju uvek bio isti - negativan, da ne može biti negativniji, bio je izričit vladika Irinej bački. „Naš stav je sledeći: čovek je od Boga stvoren kao muž i žena, kao bračna zajednica, kao porodica, a ne kao 'dvojica tate' ili 'dve mame'. Neka živi kako ko hoće i neka radi šta hoće, ali brak i 'istopolna zajednica' nisu isto. Jedna stvar je priznavati slobodu i prava članovima i članicama takvih zajednica, sasvim druga je proglasiti ih za ekvivalent braku, a treća - besomučno ih propagirati. Uostalom, neka naša država organizuje referendum o ovom pitanju", rekao je početkom januara ove godine o Božiću vladika bački. On je u tom odgovoru ponovio i više puta iskazivan stav srpske crkve o pitanju LGBT zajednice uopšte: „Ne mešamo se ni u čiji lični izbor i privatni život, ne želimo da ikome budu uskraćena prava i sloboda volje, ali ne prihvatamo nametanje homoseksualnosti odraslima i deci."

Konačno, arhijereji Srpske pravoslavne crkve, na čelu s tadašnjim patrijarhom Irinejom, stavili su svoj potpis na dokument koji se upravo ovim pitanjem bavi, a koji je trebalo da bude i zvanični svepravoslavni stav.

Na Svetom velikom saboru na Kritu 2016, kojem je trebalo da prisustvuju delegacije svih pravoslavnih crkava, ali je na kraju došlo njih 10 od 14, usvojen je dokument pod nazivom „Sveta tajna braka i prepreke za njega", u kojem je iznet jasan stav.

„Crkva ne dozvoljava svojim članovima da sklapaju istopolne zajednice ili bilo koju drugu formu partnerstava osim braka", a brak je, očekivano s obzirom na učenje crkve, u redovima koji prethode ovom stavu, definisan kao zajednica muškarca i žene. Tačnije, obrazloženo je šta je to „vera crkve" kada je u pitanju sveta tajna braka, između ostalog, da je brak kao zajednica čoveka i žene jedna od najstarijih institucija zakona božjeg i „crkva u malom", neraskidivo povezan s porodicom jer, kako je navedeno, porodica je ono što opravdava brak. Konstatovano je i da pritisak da se priznaju novi oblici partnerstava „predstavlja stvarnu pretnju za pravoslavne hrišćane".

Valja podsetiti da je više dokumenata Kritskog sabora izazvalo polemiku među pravoslavnim arhijerejima različitih pomesnih crkava, navodno neki čak i nisu potpisani od strane svih učesnika, ali ovaj je bio jedan od retkih oko kojeg su se svi složili.