Poštovanje sloboda i vladavina prava

U petak, šestog dana Nedelje ponosa u beogradskom Medija centru održan je Međunarodni Pride Forum na kom se diskutovalo o statusu prava LGBT 12 godina posle demokratskih promena u Srbiji, podršci lokalnim borcima za ljudska prava, medijima u Srbiji posle zabrane Prajda 2011. kao i regionalnoj saradnji LGBT organizacija

Većina građana Srbije misli da je zabrana održavanja Parade ponosa dobra stvar, neki i dalje misle da je homoseksualnost bolest. Pitanje je zašto se takva mišljenja iz godine u godinu sporo menjaju? Potrebna je pedagoška akcija. O temi homoseksualnosti treba se pričati u porodici, školama. Neki prijatelji iz Srbije su me pitali zašto je Parada tako važna. Pitao sam ih kako bi odreagovali da saznaju da im je dete gej. Odgovor je bio da bi mogli da se suoče sa tim i da sve bude u redu u okviru porodice. Onda sam ih pitao da li bi detetu rekli da priča o tome u školi, odgovorili su da svakako ne bi. E baš u tome je problem, zato nam je potrebna Parada i priča o ovim temama, i to ne samo sad, u toku 'Nedelje ponosa'", rekao je Vensan Dežer (Vincent Degart), šef delegacije EU u Srbiji, na diskusiji „12 godina nakon demokratskih promena: LGBT prava kao test", održanoj u okviru „Nedelje ponosa", 5. oktobra u beogradskom „Medija centru".

On je istakao značaj obrazovanja, pokretanja diskusije u školama i komunikacije sa svim društvenim grupama:

„Šta je urađeno od incidenata 2010. godine do danas? Jedan događaj, kao što je Parada ponosa, svakako ne može biti samo po sebi ulaznica u EU, ali jasno je da nasilje nije ulaznica. Čak su i neki predstavnici političkih partija pretili, to nije znak dobrodošlice. Želimo da vidimo da se slobode poštuju, a ako nije tako, treba da usledi odgovarajuća reakcija. Zakonski okvir je zadovoljavajuć, ali primena zakona nije. Potreban je čvrst i jasan stav da oni koji prete nasiljem moraju da se suoče sa vladavinom prava. Za 70 odsto građana, organizatori Parade su provokatori. Tu situaciju u javnosti treba izvrnuti i ukazati na suštinu problema. I treba se pitati šta će biti sa ostalim grupama sutra, ako Romi ili žene budu želeli da demonstriraju za svoja prava".

Poslanica Evropskog parlamenta Mari Kornelisen (Marije Cornelissen) je istakla da održavanje Parade ponosa nije preduslov za priključenje Srbije Evropskoj uniji, ali da održavanje tog skupa podrazumeva tri stvari koje su važne kao preduslov - slobodu okupljanja, borbu protiv diskriminacije i vladavinu prava. Ona je izrazila razočarenje u novu Vladu Srbije i dodala da je potreban sveobuhvatan akcioni plan, kako bi Parada bila održana naredne godine.

„Zabrana Parade ponosa je veliko razočarenje ne samo za LGBT zajednicu, već i Srbiju u celini. Vlada je pala na glavnom testu da omogući prava svim svojim građanima. Važno je da Vlada ustane za njih, učini ih vidljivim, jer trenutno nisu dovoljno vidljivi", rekao je Robert Hord (Robert Hårdh), iz organizacije „Sivil rajts difenders" (Civil Rights Defenders).

„Švedska u potpunosti podržava Srbiju na njenom putu ka priključenju EU. Veoma je tužno što se Parada neće desiti. Važno je ne odustajati i boriti se za prava. Nastavićemo da vas podržavamo u tome, a i ostale članice EU moraju da vas podrže čvrsto i otvoreno. Švedska takođe nije bila tako liberalna zemlja nekad, ali smo se izborili da bude drugačije", naglasila je Birgita Olson (Birgitta Ohlsson), ministarka za evropska pitanja u Vladi Švedske.

„Članice Saveta Evrope obavezale su se da poštuju ljudske slobode i prava. Međutim, neke ne poštuju, kao na primer Srbija. Ono što država ovde radi trenutno liči na decu koja zatvore oči i misle da ih niko ne vidi. Sakriti različitost, zabraniti je, ignorisati i izolovati, ne čini da ona nestane. Naprotiv, čini je vidljivijom, i čini netoleranciju jačom. Treba da vidimo kako da različitost promovišemo na pozitivan način i kako da međunarodna zajednica radi na tome. Međunarodna zajednica pruža lokalnim aktivistima političku, moralnu, tehničku, finansijsku, zakonodavnu podršku. Ali, međunarodna zajednica nije uspela da pitanja anti-diskriminacije i pluralizma stavi na vrh političke agende u Srbiji", reči su Antje Rotmund (Antje Rothemund), šefice Misije Saveta Evrope u Beogradu, na diskusiji „Podrška međunarodne zajednice braniteljima ljudskih prava", 5. oktobra u beogradskom „Medija centru", u okviru manifestacije „Nedelja ponosa".

„Svi se koncentrišemo na borbu protiv korupcije, vladavinu prava, ekonomski kriminal, ali ne činimo dovoljno da generalnoj populaciji objasnimo vrednosti za koje se zalažemo. Ne pričamo dovoljno o tome u kakvom društvu želimo da živimo. Građani treba da shvate vrednosti koje će im život učiniti kvalitetnijim, a to se može uraditi samo kroz edukaciju, drastičnu reformu obrazovnog sistema i neformalno obrazovanje", rekla je Rotmund.

„Građani su oni koji moraju da se bore za slobodu okupljanja i govora. Prihvatanje, različitost i tolerancija će doći samo kad građani shvate značaj tih vrednosti, to ne možemo nametnuti spolja. Srbiji je zaista neophodan javni dijalog o tome, a mediji imaju ključnu ulogu da stvore uslove za takav dijalog. Izveštavanje o Paradi ponosa nije baš bilo štetno ove godine, ali je bilo preterano fokusirano na bezbednosne aspekte, nije pomoglo da se dovoljno vide problemi građana, već je dovelo toga da je većina građana srećna kad se zabrani skup", kazala je Pola Tide (Paula Thiede), v.d. šefice Misije OEBS-a u Srbiji.

„Atmosfera nakon zabrane mnogo je bolja nego prošle godine, to ima veze sa nizom događaja u okviru 'Nedelje ponosa'. Međutim, scenario koji je doveo do zabrane sličan je prošlogodišnjem - desila se medijska kampanja, zatim kampanja da se provociraju nacionalni i religiozni sentimenti, onda se javnost pripremi za zabranu, i kad se Parada zabrani svi su srećni. Moramo da mislimo kako da se suočimo sa tim", rekla je Rotmund.

Ona je istakla da poštovanje različitosti kao vrednost treba da dopre do javnosti, i da to nije samo zadatak države:

„Jedan od predloga je da u javnim nastupima aktivisti istaknu i prednosti pluralističkog društva, u kojima se, po mnogim istraživanjima, bolje živi, viši je nivo obrazovanja. Treba pokušati različite pristupe komuniciranja sa javnošću".