Poljska: Mržnja i nasilje prema LGBTIQ populaciji

Mržnja i nasilje prema LGBTIQ populaciji u Poljskoj su i dalje u usponu, budući da je od 2019. godine oko 100 administrativnih oblasti proglašeno „LGBT slobodnim zonama“. Pripadnici populacije su uplašeni, budući da je Andrzej Duda posle izbora ostao na mestu predsednika, te nastavio sa svojom anti-gej kampanjom.

Homofobija u Poljskoj nije ništa novo, pa čak ni pre anti-LGBTIQ kampanje, kako tvrde neki građani, nije bilo lako biti gej u konzervativnoj zemlji. Nema gej klubova, friendly kafića, te drugih mesta za okupljanje, a držanje za ruke sa partnerom je, kao uostalom i u Srbiji, nešto što nije moguće ni zamisliti. Život se živi između četiri zida, pod uslovom da su zavese neprozirne i dovoljno teške, pa je sve više onih koji napuštaju zemlju u potrazi za normalnijim i bezbednijim životom.

Uoči predsedničkih izbora pokušaji ograničavanja LGBTIQ prava ponovo su postali važna tema. Predsednik Andrzej Duda, koji se borio za drugi mandat, te imao podršku desničarsko-populističke vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS), obećao je glasačima da će “braniti decu od LGBT ideologije”. Duda je, zahvaljujući tome, ponovo pobedio na izborima.

Gde su mladi desničari, te homofobični predsednik, tu je i crkva, pa je u tom duhu arhiepiskop Tadeusz Wojda još 2019. sročio i poslao pismo koje se čitalo u svim crkvama u Bjalistoku, čak do provincije Podlasie, a sve pod sloganom „homoseksualnost je svetogrđe, ljubav je blasfemija, naš je bog osvetoljubiv,“ začinjeno latinskim frazama poput “Non possumus“ („Mi to ne smemo prihvatiti“). Rezultat takve crkvenjačke ljubavi  bio je na desetine povređenih na Paradi ponosa te godine, pa je crkva tako još jednom pokazala da je čovek ne zanima i da boga nema, jer da ga ima valjda bi došao i u hramove, izašao pred arhiepiskope. Čelnici crkve, te oni iz vladajuće partije, su po učinjenom zlu osudili nasilje koje se dogodilo tokom šetnje, i odbili svaku odgovornost za raspirivanje straha i mržnje.

Pripadnici kvir populacije u Poljskoj, a posebno LGBT aktivisti, ponovo strahuju, budući da se aktivizam opisuje kao „opasna ideologija“ čiji je cilj da razori porodicu. Ugroženi su najviše zabrinuti zbog toga što zemlja već ide u smeru kojim je Rusija odavno krenula, a pojedini već govore i o takozvanim logorima za gejeve, u kojima bi se nepodobni pojedinci i pojedinke „vraćali u normalu“, a uz pomoć konverzivne terapije.

Duda je 12. jula osvojio još jedan mandat, koji će potrajati pet godina, što ukazuje na to da desničarska ideologija u ovoj zemlji sve više jača, kao uostalom i u celom svetu. Kao predizborni adut poslužilo je i obećanje za zabranu „LGBT ideologije“ u svim javnim institucijama, što je korisno kada se želi da građani, posebno oni homofobični, ne razmišljaju o pravim problemima. Dudina kampanja je imala i druge problematične elemente, pa se nije zaziralo ni od antisemitizma, te ksenofobije, ali se najveća pažnja ipak usmerila ka LGBTIQ populacijom, koja je opisana kao "opasnija od komunizma".

Da oni koji su se u prošlosti borili za slobode i prava potlačenih kojim slučajem žive danas i ovde, ili tamo- u Poljskoj, a ne nekad i tamo negde, videli bi da je budućnost donela neke značajne promene, ali da su glupaci i dalje konzervativni, ili ako baš hoćete – da su konzervativci i dalje glupi. Takva glupost uopšte nije naivna, budući da jednog dana vrlo lako mogu da dođu i po vas. Ako ništa drugo, bar potpišite peticiju.