Pogled u bogatu istoriju borbe za ravnopravnost kroz Povorke ponosa

Uobičajeno se tvrdi da istorija povorki ponosa počinje u njujorškom baru Stonewall Inn (iako se organizovan otpor, barem u SAD-u, da prepoznati već oko 1965.). U rano jutro, 28. juna 1969. policija je izvela raciju, no taj put, gosti lokala (njih oko stotinjak) odlučili su, po prvi put, uzvratiti.

Zanimljivo je, kako podseća Huffington Post, da je većina gej barova u New Yorku bila u vlasništvu mafije. Naime, potplaćivali su policiju da mogu zadržati licencu za točenje alkohola i tako došli do lukrativnog tržišta novih mušterija. Mafija se takođe redovno služila i iznudama kao zgodnom izvoru dodatnog profita, u slučajevima kada su primetili da su neki od gostiju viđeniji predstavnici društvene scene.

Najstarija LGBT organizacija potiče iz 1946. godine

Pre no što se počela koristiti dugina zastava, simbol pokreta Gay Activist Alliance bilo je grčko slovo lambda. Prvi je put dugina zastava korišćena tokom povorke ponosa u San Francisku 1978. Osmislio ju je umetnik Gilbert Baker i imala je sledeću simboliku: ružičasta (seksualnost), crvena (život), narandžasta (zdravlje), žuta (sunce), zelena (priroda), tirkizna (umetnost), plava (vedrina, spokoj) i ljubičasta (duh). U industrijskoj proizvodnji zastave koja je usledila, otpala je ružičasta (jer je nije bilo dovoljno u pogonu), a potom i tirkizna te se tako došlo do današnjih šest nijansi koje se najčešće koriste.

Gay Freedom Day u San Francisku 1978., kad je prvi put istaknuta zastava duginih boja

Najstarija LGBT organizacija osnovana je 1946. u Holandiji i zvala se Centar za kulturu i razonodu (Cultuur en Ontspanningscentrum, a u imenu je svesno izbegnuta direktna referenca na cilj organizacije). Sedamdesetih godina koristili su se nazivi kao što su "Gay Liberation" i "Freedom". Naziv "pride" ustalio se kroz aktivističke povorke osamdesetih. Na 25. godišnjicu pobuna u Stonewallu izrađena je najveća zastava na svetu duginih boja (priznaje je i Ginisova knjiga) duga jednu milju.

Povorka ponosa u Sao Paolu 2001. okupila je najveći broj učesnika, oko 3,5 miliona. Na afričkom kontinentu, samo Južnoafrička Republika održava povorke, u Johannesburgu i Cape Townu. Tradicija je započela 1990. s manje od hiljadu učesnika, dok ih je 2009. zabeleženo preko 20.000.

Hrvatska nije odustala

Prva hrvatska Povorka Ponosa održana je u Zagrebu 2002. godine. Jedva dvestotinjak učesnika imalo je razloga za strah. Okruženi kordonima specijalne policije u punoj ratnoj spremi prošetali su gradom uz urlike protestanata i opšte zgražavanje slučajnih prolaznika od kojih je najveća većina za tu pionirsku manifestaciju imala samo reči pogrde, prezira i dubokoga gađenja.

Na Zrinjevcu je na okupljene bačen suzavac, a ko je to napravio, ni dan-danas se ne zna.

No, hrvatski LGBT aktivisti nisu odustali i zagrebačka Povorka ponosa s godinama se utkala u tkivo grada postaviši nezaobilazna junska manifestacija. U godinama koje su sledile Zagreb se nije mogao pohvaliti drastično većim brojem učesnika, kao ni posve mirnim okupljanjima. Tako su prema povorci, osim uvreda, znale poleteti i pepeljare, a najozbiljnija pretnja dogodila se 2007., kad je policija u zadnji čas zatekla huligane koji su u prolazu Harmica pripremali Molotovljeve koktele.

Sličnu je sudbinu četiri godine kasnije doživeo Split na svojoj prvoj Povorci ponosa, koja je na Rivi dočekana topovskim udarima i neviđenim manifestacijama agresije od strane nasilne rulje. Bilo je krvavih glava, a Split Pride je nakon toga prekinut. Ipak, u tom je gradu ove godine održan četvrti Pride, što pokazuje da će Riva u budućnosti videti još mnoge, nadajmo se i daleko brojnije Povorke ponosa.

I dok čekamo sutrašnji Zagreb Pride, podsetimo se na prošlogodišnji koji je okupio rekordan broj učesnika - njih čak 15.000 te je ujedno bio najuspešniji do sad.