Podela na gay i str8 nije dovoljna

Peter Tatchell, pionir gay aktivizma: "Ako LGBT osobe žele jednaka prava kao heteroseksualci, znači da jednostavno želimo ono što oni imaju i ništa više. To pretpostavlja da su prava koja imaju heteroseksualci savršena i dobra, ali nisu. Ne želimo da budemo jednaki u fundamentalno nejednakom društvu, želimo promene u društvu na dobrobit svih, gay i straight osoba.

Peter Tatchell, britanski aktivista, rodom iz Australije, pionir je gay aktivizma koji je još 1973. godine. Protestvovao je za prava homoseksualaca u Berlinu koji je tada bio deo komunističkog DDR-a. Osnovao je časopis 'OutRage!', u kojem otkriva homoseksualce u visokim britanskim slojevima, pozivajući ih da slobodno progovore o svojim seksualnim sklonostima. Zbog njegovih akcija, izjava ipisanja stalno ga napadaju, a 300 puta na njega su i fizički nasrnuli.

Dva puta se okomio na Roberta Mugabea. 1999. godine u Londonu ga je dočekao pred hotelom, uhvatio ga za ruku i rekao mu da je uhapšen jer je odgovoran za mučenje i zlostavljanje homoseksualaca, a dve godine kasnije pokušao je isto. Tom prilikom, Mugabeovi čuvari su ga prebili i ostavili na zemlji.

Na početku moramo spomenuti nedavna događanja koja su popratila prvi Queer Sarajevo Festival i šok koji je nastao takvim razvojem događaja.

Nasilje u Sarajevu pokazuje stanje i situaciju u kojoj se nalaze LGBT osobe tamo, činjenica da su imena i lica organizatora festivala objavljeni na YouTube-u gde im se otvoreno pretilo dekapitacijom je zastrašujuće. Šokantno je da se to događa u 21. veku. Sramotno je da muslimanske vođe u Bosni nisu osudili napade i nasilje, njihova tišina je odobravanje. Svet je podržao bosanske muslimane kada su bili izloženi genocidu, a sada neki od njih pribegavaju ekstremnom nasilju prema svojoj braći koji su homoseksualci.

Stavovi religijskog vodstva u Hrvatskoj nisu doveli do otvorenog nasilja u Hrvatskoj, ali su svejedno prilično pogubni za pripadnike queer zajednice. Koji su po vama problemi s kojima se suočava queer zajednica u Hrvatskoj?

Homofobični stavovi Katoličke crkve u Hrvatskoj su dobar primer. Crkva se protivi zakonu o istopolnim brakovima i to shvatam kao vrlo nehršćanski stav. Sadržaj Hristovog jevanđelja je ljubav i milosrđe, a u ponašanju hrvatske Katoličke crkve prema svojim sugrađanima koji se homoseksualci vidi se veoma malo ljubavi. Čuo sam da su neki članovi Crkve tajno gayevi i pod okriljem crkve promovišu homofobičnu agendu. Ako su te glasine tačne onda postoji opravdani razlog da ih se razotkrije zbog licemjerja. Oni koji javno propovedaju homofobiju, dok u isto vrijeme imaju tajne gay odnose su licemjeri i homofobi i treba ih razotkriti.

Kakva je situacija s OutRage!-om?

OutRage! postoji već 18 godina i verovatno smo najduže postojeća queer grupa koja se bavi direktnim akcijama, ali trenutno prolazimo, kao uostalom cela LGBT zajednica u Britaniji, kroz period apatije jer su mnoge od mera gay jednakosti koje smo tražili ostvarene. U Britaniji se u manje od deset godina dogodila neverovatna promena, svaki homofobični zakon je preispitan, osim zabrane istopolnih brakova.
Šta je s mišljenjem da je borba za pravo na istopolne brakove borba unutar heteronorme, prihvatanja heteroseksualnog poimanja prava?

Ja lično ne bih želeo da se venčam. Ja i ostali članovi OutRage-a vidimo brak kao fundamentalno patrijarhalnu i heteroseksističku instituciju. Brak je tradicionalno bio instrument muškaraca za podčinjavanje žena i heteroseksualna porodica je bila odnos u kojem su žene, deca i gay ljudi trpeli veliku količinu represije, ali ako neko želi da se venča trebalo bi da ima pravo na to i mi apsolutno branimo njihovo pravo da donesu takvu odluku. Zagovaramo alternative brak - civil commitment pact. Naš predlog je potpuno nov, moderan, demokratski model priznavanja odnosa i omogućio bi imenovanje bilo koje važne osobe u nečijem životu kao naslednika. To bi mogao da bude partner, prijatelj, najdraži rođak. Ljudima u ljubavnim vezama to bi omogućilo da biraju iz menija prava i odgovornosti kreiranja partnerskog odnosa prema svojim specifičnim potrebama. Ljudski odnosi jako variraju, neki partneri žive zajedno, neki odvojeno, neki dele finansijske troškove, neki ostaju finansijski nezavisni i tako dalje, a pod ovim sistemom svaki par bi mogao da razvije svoj model odnosa, svoj partnerski dogovor baziran na svojim specifičnim potrebama.

Jednakost sa heteroseksualcima, dakle, nije krajnji cilj?

U OutRage-u nikad nismo smatrali da je jednakost cilj. Jednaka prava su previše limitirana. Ako LGBT osobe žele jednaka prava kao heteroseksualci, znači da jednostavno želimo ono što oni imaju i ništa više. To pretpostavlja da su prava koja imaju heteroseksualci savršena i dobra, ali nisu. Ne želimo da budemo jednaki u fundamentalno nejednakom društvu. Želimo promene u društvu na dobrobit svih, gay i straight osoba. Neke konzervativnije gay organizacije vršile su pritisak da se uvede pravo na jednako seksualno obrazovanje u školama, ali u isto vreme i seksualna edukacija za heteroseksualce je loša, pa onda jednakost u tom smislu stvarno ne bi bila neki cilj. Želimo bolju edukaciju za sve mlade ljude bez obzira na njihovu orijentaciju.

Da li funkcioniše podela na istok i zapad i u okviru LGBT zajednice, tačnije koji su uspesi LGBT zajednice na zapadu, za razliku od onih na istoku?

Uspesi LBGT zajednice u zapadnoj Evropi su fantastični i dramatično su povećali kvalitet života LGBT ljudi, ali je takođe rezultirala velikom količinom apatije. Mnoge stvari se uzimaju zdravo za gotovo i aktivizam je u opadanju. Na delu je prevelika komercijalizacija gay scene. LGBT zajednica se tretira kao tržište, gay press promoviše vrlo ograničen gay lifestyle. Definicija onog što bi LGBT pojedinac trebalo da predstavlja je vrlo ograničen, sve je u stilu jako mladih, napumpanih tela, ultra pomodnih, koji imaju mnogo para. Ne uklapa se svaka gay osoba u taj okvir i mnogo ljudi se oseća marginalizirano i isključeno.
Gay magazini promovišu gay identitet kao nešto što se kupuje, sve je upakovano sa cenom na paketu. Ono što volim kod gay scene u istočnoj i srednjoj Evropi je što još uvek nema tog "dodira" komercijalizacije, ali naglašavam za sada. Na zapadu, gay ljudima se prvenstveno obraća kao konzumentima, a mnogo manje kao građanima. A za mene su prava kao građanina ispred svega.

Možda se to najbolje vidi na primeru Berlina koji je trenutno veoma gay friendly grad i prilično pomodan među homoseksualnom zajednicom u Evropi?

Da, ali ne smemo da pretpostavimo da će takvo stanje potrajati. Ne zaboravimo da je 1930. Berlin bio gay metropola sveta s gay barovima, klubovima, organizacijama i novinama, queer raj na zemlji. Tri godine kasnije nacisti su došli na vlast i za godinu dana sve sa homoseksualnim predznakom je bilo zabranjeno, a homoseksualci su poslati u koncentracione logore. U ovom trenutku ne mogu da zamislim kako bi dostignuća gay zajednice u poslednje tri decenije mogla da se unazade, ali nije nemoguće da se tako nešto dogodi. Ekonomske krize i depresije u istoriji dovodile su do jačanja fašističkih pokreta. Ništa ne sme da se uzime zdravo za gotovo.

Da li smatrate da je biti homoseksualac i u isto vreme glasač desničarskih partija neprirodno, odnosno, da se radi o kontradikciji?

To je za mene kao ćurka koja glasa za Božić. Nema smisla. Tek odnedavno neke od desničarskih partija su počele da prihvataju prava homoseksualaca. U Britaniji Konzervativna stranka koja je u osamdesetim i devedesetim bila veoma homofobična, sada je promenila svoj ples i prihvata jednakost homoseksualaca, odnosno vodstvo stranke je prihvata. Što ne znači da je takvu politiku prihvatilo šire članstvo, tako da mislim da bi bila velika greška pretpostaviti da je Konzervativna stranka prigrlila jednakost homoseksualaca.

Godinama ste bili pod stalnom zaštitom policije. Da li je situacija još uvek tako dramatična?

Zavisno od toga šta se događa. Trenutno ne radim ništa što bi zahtevalo zaštitu od strane policije.

Čime se trenutno bavite?

Radim novu kampanju protiv homofobije u fudbalu. Kao što je postojala kampanja protiv rasizma koja se zvala KICK IT OUT, sada pokušavamo da napravimo sličnu kampanju i vršimo pritisak na britanski fudbalski savez da učestvuje u tome. Želimo štampanje antihomofobičnih izjava na kartama, edukaciju za trenere, igrače i navijače. Isto tako nastojimo da uverimo fudbalski savez da angažuje nekoliko popularnih igrača, kao što je Dejvid Bekam koji bi snimili nekoliko promotivnih spotova u stilu MTV-a. Smislili smo plakate na kojima bi bila dva igrača koja se ljube posle postignutog gola sa natpisom: Gay or straight? It doesn't matter so long as they score.

Queer sam po sebi nema striktnu definiciju i omogućava široko razumevanje roda i pola. Koliko je savremeno društvo prihvatilo njegove odrednice?

Ideja queera je u prepoznavanju i prihvatanju seksualne različitosti. Jednostavna bipolarna podela na muško i žensko, gay i straight nije dovoljna. Progresivno shvatanje seksualnosti prepoznaje i prihvata razlike kao pozitivne i u kontrastu s političkom i verskom ortodoksijom koja ostaje veoma rigidna u svojoj ideji muškog i ženskog pola. U stvarnosti su takve stvari mnogo fluidnije i mnogo ljudi spada u više kategorija istovremeno. Neki koraci u prihvatanju i razumevanju tog okvira su napravljeni, pogotovo u Zapadnoj Evropi, ali još nas mnogo toga čeka.

Posle 40 godina aktivizma, da li osećate umor i zasićenje?

Jave se trenuci kada osećam umor, ali idealizam i strast prema aktivizmu je još uvek snažna. Gura me napred kombinacija vrednosti i ideja o ljudskom oslobođenju i pozitivne povratne informacije koje dobijam kroz kampanje ili od pojedinaca kojima sam pomogao. Prošle godine sam mnogo radio na borbi za demokratiju u Pakistanu i vrlo je zanimljivo kako je moja uključenost kao deklarisanog homoseksualca otvorila rasprave o seksualnosti među nevladinim organizacijama i nekim političkim strankama. To se ne bi dogodilo da ja nisam bio uključen.

Jelana Savičić