"Parada ponosa" i dalje neizvesna

Nedelju dana uoči "Parade ponosa", skupa koji organizuje grupa organizacija za zaštitu prava LGBT osoba, država Srbija još nije odlučila da li će građanima omogućiti da manifestuju svoja ustavom garantovana prava, ili će kao i prošle godine, zbog procene bezbednosnih rizika, ta manifestacija biti otkazana.

Kao i svake godine, pitanje održavanja "prajda" se iz sfere ljudskih prava prenelo i na teren politike, pa je tako bilo tema jučerašnje rasprave u Skupštini Srbije, tokom koje je premijer i ministar policije Ivica Dačić najavio da će odluka o tome da li će parada biti zabranjena biti doneta narednih dana, ali i poručio da nijedna pretnja nasiljem ne može da se toleriše.

Dačić je na sednici parlamenta, na kojoj poslanici postavljaju pitanja članovima vlade, objasnio da održavanje "Parade ponosa" nije uslov za ulazak Srbije u EU, dodavši da nije primetio da je "prajd" održan na Cetinju, iako je Crna Gora odmakla dalje od Srbije u evropskim integracijama, u Sarajevu ili u, kako je rekao, mezimčetu EU - Prištini.

Još eksplicitniji premijer je bio sredinom meseca, kada je poručio da pitanje "Parade ponosa" nije pitanje ljudskih prava, već bezbednosti, i dodao da će njeno održavanje zavisiti pre svega od učesnika. "Manite me više tih priča o ljudskim pravima. Kakva ljudska prava, u pitanju je bezbednost ljudi! Ima zemalja gde nema gej-parade, pa su članice EU. Da li je moguće da je to i dalje glavna tema, da se i dalje bavimo gej paradom kao glavnim problemom, kao ulaznicom u EU, što je smešno", rekao je Dačić novinarima i dodao: "Izem ti takvu Uniju u koju je gej parada ulaznica". On je rekao da istovremeno nema razumevanja ni za "psihopate koji prete da će poubijati učesnike gej parade i koji kažu da parade neće biti". "Ne pitaju se u ovoj zemlji ni 'Dveri', ni 'Obraz', pita se država. Malo su se zaneli. U ovoj državi mora da postoji red i zakon ili država neće postojati", rekao je Dačić.

Osim nekih stranaka desne orijentacije, najglasniji u protivljenju organizovanju ovogodišnjeg "prajda" je, već tradicionalno, pokret "Dveri", koji je najavio da će 6. oktobra protestvovati ispred Vlade Srbije ukoliko istog dana na beogradskim ulicama bude održana "Parada ponosa". Predstavnik "Dveri" Vladan Glišić rekao je da očekuje da će vlast postupiti isto kao i prošle godine i zabraniti održavanje svih skupova najavljenih za 6. oktobar, zbog, kako je rekao, bezbednosnih razloga. "Želimo javnost da obavestimo da se ovde ne radi o borbi za ljudska prava, kako to prikazuju gej aktivisti, već o promociji totalitarne i destruktivne ideologije. Borba protiv nje treba da se sprovede kroz institucije, ali ukoliko se gej-parada održava na ulici, borba protiv nje, takođe, mora biti na ulici", poručio je Glišić.

Svoje protivljenje Glišić je objasnio borbom za pravo na "tradicionalni način vaspitavanja dece", a "Dveri" su ove godine zatražile i od predsednika Srbije Tomislava Nikolića da se ogradi od tog događaja. Srbije je uoči 10. oktobra, kada će Evropska komisija predstaviti ovogodišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu evrointegracija, koji uključuje i deo o poštovanju ljudskih prava, pod lupom Brisela, a, iako održavanje "Parade ponosa" nije zvanični uslov za nastavak približavanja EU, Brisel svakako nije ravnodušan prema tom događaju.

Prvi od kriterijuma iz Kopenhagena, bazičnog skupa pravila za svaku državu sa ambicijom da postane deo EU, glasi: stabilnost institucija koje osiguravaju demokratiju, pravnu državu, poštovanje ljudskih prava i manjina. Da je pravo lezbijske, gej, bi i trans (LGBT) populacije da se, uz garanciju bezbednosti, bori za poboljšanje svog položaja u društvu sastavni deo tog kriterijuma potvrđuje i činjenica da je učešće na ovogodišnjem "prajdu" najavilo troje poslanika Evropskog parlamenta: Marija Kornelišen, Jelko Kacin i Kit Tejlor. Svoju odluku izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin je objasnio konstatacijom da je, i pored toga što je Srbija je postigla nivo zaštite prava manjina vredan poštovanja, LGBT zajednica još među najranjivim društvenim grupama.

"Srpske vlasti su prošle godine zabranile održavanje ovog događaja, koristeći bezbednosni rizik kao izgovor. Ove godine, srpska vlada ima priliku da ispravi tu grešku. Znamo da srpska policija i sudstvo imaju kapacitete da zastite učesnike bilo kog protesta koji podržava manjine", rekao je Kacin. I šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer objasnio je da je parada ponosa povezana sa pravom na okupljanje i slobodu izražavanja, i da je uloga vlasti da obezbede svim građanima mogućnost da uživaju ta prava.

Pitanje organizovanja "Parade ponosa" je, kao i proteklih godina duboko povezano sa fenomenom nasilja u srpskom društvu, a poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić je, upozoravajući na taj problem, nedavno izjavila da toj instituciji pristiže sve više pritužbi, kao i da je Srbija daleko od društva u kojem vlada sila zakona, jer u njoj i dalje vlada zakon sile. "Predstoji nam dug put do društva istinske ravnopravnosti koje svima pruža pođednake šanse za razvoj i samoispunjenje", rekla je Petrušić, koja je danas potvrdila Tanjugu da će i ličnim prisustvom podržati ovogodišnji "prajd".