Palmin strah od Evrope

"Ako homoseksualci treba da vode Srbiju u Evropu, onda je bolje da ostanemo u Srbiji i da čuvamo ovce", kaže ovaj političar. Ovo je samo jedna od blažih izjava, jer D. M. Palma ima čitavu predstavu o LGBT populaciji koja se svake jeseni aktivira u medijima kao prvi bezbednosni štit države protiv održavanja Prajda. On je ne samo jednom rekao da se tu ne radi "o ljudskim pravima nego o bolesti", zbog čega je Gej strejt alijansa protiv njega prošle godine podnela tužbu na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije, tj. Zakona protiv kojeg su poslanici Jedinstvene Srbije glasali u Skupštini upravo zbog homofobije koju ova stranka favorizuje kao deo svog "domaćinskog seta" vrednosti

Nije lako menjati se. To pokazuju gotovo svi političari na srpskoj aktuelnoj sceni. Kako od četničkog vojvode postati predsednik Republike demokratskih i proevropskih svetonazora? Kako od glavnog portparola politike koja je zagovarala stvaranje Velike Srbije postati demokratski premijer? Kako od Arkanovog malog od palube postati najevropskiji gradonačelnik? Reklo bi se da je to nemoguće. Ali nužda zakon menja. Deklarativno, to još nekako i ide, međutim u praksi se ovi političari sapliću na svakom koraku.

Dragan Marković Palma, dojučerašnji gradonačelnik Jagodine, šef Jedinstvene Srbije i poslanik u parlamentu, spada u ovu grupu delatnika iz devedesetih koji po svaku cenu žele da sačuvaju vlast, tako što će naizgled transformisati svoju politiku i priključiti se na nove trendove. I dok je njegov učitelj i mentor Željko Ražnatović Arkan uglavnom pljačkao po Evropi i tako se upoznavao sa bezbednosnim sistemom Zapada, D. M. Palma je počeo da odlazi u Evropu i da prepisuje neke recepte koji su mu se neobično svideli. Aqua park i ZOO vrt svakako spadaju u te recepte. On se istakao u tome što je kao "glas razuma" podržao stvaranje proevropske Vlade sa Demokratskom strankom. Isto tako je 2012. rekao, prilikom stvaranja koalicije sa naprednjacima i socijalistima, da je ovo "najsrpskija Vlada do sada". Dakle, ona prethodna u kojoj je on postao zvezda zahvaljujući svom "traktorskom patriotizmu" nije bila srpska. Bar ne onoliko koliko bi njemu i Ivici Dačiću trebalo. I sve bi to išlo fino da ne postoji stalni napor ugrožene LGBT populacije u Srbiji da konačno organizuje Paradu ponosa u Beogradu. Na tom pitanju lomi se čitava "demokratska vertikala" Palma-Dačić-Vučić-Nikolić. Najednom to postaje nerešiv problem. Težak kao Kosovo. Ili bar kao Kerumov problem sa imaginarnim Srbima.

Sloboda za diskriminaciju

Iako je umeo da isprednjači u svom "obožavanju" Evrope, D. M. Palma je isto tako i prvi znao da ustukne pred njom i njenim "čudnim" zahtevom za poštovanjem ljudskih prava. Pa gde to ima, misli on, da se moraju braniti i prava seksualnih manjina. U tome on ne zaostaje za gradonačelnikom Beograda, Draganom Đilasom, koji se takođe zalaže za opciju "između četiri zida". Dakle, svi su u Srbiji naizgled slobodni "između četiri zida", ali kada izađu na ulicu, tu im bezbednost više niko ne može garantovati. A tu bezbednost najpre ugrožavaju političari i ljudi iz javnosti koji, kada je Prajd u pitanju, neprestano prete ističući kako je to "nenormalno, nemoralno, bolesno i nedomaćinski".

Foto: Predrag Azdejković

D. M. Palma je glasnogovornik homofobne političke scene. Na tom pitanju se lomi njegova vizija Evrope. "Ako homoseksualci treba da vode Srbiju u Evropu, onda je bolje da ostanemo u Srbiji i da čuvamo ovce", kaže ovaj političar. Ovo je samo jedna od blažih izjava, jer D. M.       Palma ima čitavu predstavu o LGBT populaciji koja se svake jeseni aktivira u medijima kao prvi bezbednosni štit države protiv održavanja Prajda. On je ne samo jednom rekao da se tu ne radi "o ljudskim pravima nego o bolesti", zbog čega je Gej strejt alijansa protiv njega prošle godine podnela tužbu na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije, tj. Zakona protiv kojeg su poslanici Jedinstvene Srbije glasali u Skupštini upravo zbog homofobije koju ova stranka favorizuje kao deo svog "domaćinskog seta" vrednosti. D. M. Palma ne samo da ne podnosi LGBT, nego se užasava homoseksualaca. Indikativan je njegov nastup u TV duelu sa Goranom Miletićem, predstavnikom Organizacionog odbora Prajda, pri čemu je Palma često manifestovao svoj strah, od "svetlucavog pogleda" i "pipanja" do javnog pokazivanja Drugog na ulicama Beograda, što bi predstavljalo presedan koji on ne može da podnese.

Iako reakcije D. M. Palme deluju komično i vrlo često su predmet podsmeha satiričara ili samih predstavnika LGBT populacije (izvrsna je fotomontaža Predraga Azdejkovića), ovakav nastup u javnosti predstavlja najdrastičnije kršenje zakona koje bi moralo da se sankcioniše po hitnom postupku. Međutim, do toga ne dolazi jer država smatra da D. M. Palma ne čini ništa protivzakonito. Naprotiv, to je vrlo poželjno ponašanje koje će i samoj vlasti u svakom trenutku poslužiti kao alibi, jer "Palma govori ono što većina političara, odnosno naroda misli".

San o čistoj zajednici

Odmah pošto je vest o Palminom "izvođenju Jagodine na more" dospela u javnost, usledilo je i obaveštenje iz Apelacionog suda u Beogradu koji je ukinuo prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu protiv Dragana Markovića Palme, narodnog poslanika i predsednika Jedinstvene Srbije, za tešku diskriminaciju LGBT populacije. Ovo bi, valjda, trebalo da bude opšteprihvaćena strategija u Srbiji za one koji svojim javnim delovanjem kontinuirano ugrožavaju prava manjina. U tom smislu, D. M. Palma može dobiti samo podstrek da u nastupajućim danima pred Prajd 2012. animira one mase koje su juče palile ambasade po Beogradu (a sada bivaju oslobađani), da ustanu i krenu u konačni obračun sa populacijom kojoj je ovde zabranjen život. Iako Palma kaže da nema ništa protiv LGBT-a, on istovremeno potencira da u njegovoj opštini nema homoseksualaca, da će isključiti struju u kući ako dođe do održavanja Prajda, te da nikada nije imao gej prijatelja, jer "nije tako vaspitan, niti SPC to odobrava".

Photo: EPA

Ove izjave sažimaju njegov odnos prema Drugom i drugačijem. U ovom slučaju, reč je o LGBT osobama, ranije se to moglo odnositi na Albance s Kosova, a pre toga na mnoge druge u regionu. D. M. Palma imaginira o savršeno "čistoj" zajednici "zdravlja", gde bi se svako odstupanje sankcionisalo progonom, isključenjem struje i osnovnih potrepština, što bi delovalo disciplinski blagotvorno na održavanje poretka. Jagodina danas spada u one gradove Srbije gde je diskriminacija manjinskih grupa na najvišem mogućem stepenu. To se, nažalost, ne može evidentirati niti pokazati, jer apsolutna i neprozirna vlast Jedinstvene Srbije u toj opštini (njihove skupštinske sednice traju od "15 minuta do pola sata") ima totalnu kontrolu nad medijima i pojedincima. I nema nagoveštaja da bi se to moglo promeniti u bliskoj budućnosti.

Piše: Saša Ilić