Otvoreno pismo Helene Vuković

Imam potrebu da reagujem na reči jednog od organizatora Beogradske Parade ponosa, Adama Puškara, koji je na svom Fejsbuk profilu sa gej parade u Oslu, povodom Ponosa Srbije održanog 25. juna 2016. godine u Beogradu, napisao sledeće: „I tako završi se današnji dan na Prajdu (u Oslu) sa venčanjem... E takav život želim u Srbiji, ne inat, ne mržnju, ne jeftino politikanstvo a još manje Prajd organizovan od pripadnika/ca političkih partija Arkanovih tigrova/ica i penzionisanih penzionera/ki vojske Srbije koji/a je ratovala u naše ime (i) imala sve beneficije tokom svog aktivnog službovanja i nakon istog...

Dragi Adame,

Pre svega želim da ti se zahvalim na pažnji koju si dao Ponosu Srbije iz dalekog Osla, događaju koji je organizovala tvoja zajednica, zajednica koja se ne oseća dobrodošlom na Beogradskoj Paradi ponosa koju organizuješ svake godine. Tvoju zajednicu čine i pripadnici političkih partija i Arkanovi tigrovi i penzioneri i službenici vojske Srbije i oni koji nisu imali luksuz da izbegnu vojni rok i oni koji su ratovali i oni koji su nacionalisti i oni koji su desničari i oni koji veruju u Boga i oni koji idu u crkvu i oni koji su nezadovoljni tvojim aktivizmom... i niko od njih nije dobrodošao na tvojoj Beogradskoj Paradi ponosa.

Pre svega moram da reagujem na tvoj pokušaj da obmaneš javnost. Iza Ponosa Srbije ne stoji ni inat, ni mržnja, ni jeftino politikanstvo, već stoji odbačenost i višegodišnji apeli LGBTI zajednice u Srbiji da Parada ponosa bude tokom juna kada je mesec Ponosa, da gej parada ima kontakt sa običnim građanima koju ne okružuje tri prstena policijske zaštite, da bude fokusirana na obične LGBTI građane Srbije i njihove svakodnevne probleme, a ne na diplomatski kor, političke i estradne zvezde koje iskorišćavaju Paradu ponosa zarad njihovih ličnih interesa. Naš apel da zajedno organizujemo Paradu ponosa u junu ste odbili, ali potpuno razumem vaše razloge za odbijanje, jer je ipak lepše leto provesti po svetskim gej paradama nego organizovati svoju srpsku. Ali razumite i vi naše razloge, iza Ponosa Srbije ne stoji novac stranih ambasada, već stoji novac same LGBTI zajednice koja je i organizovala ceo događaj, te moramo da radimo po volji onih koji nas plaćaju. Ponos Srbije je inkluzivan, služi LGBTI zajednici i svako je dobrodošao da se uključi organizaciji istog bez obzira na nacionalnu, etničku, versku, političku ili bilo koju drugu pripadnost. Zbog Ponosa Srbije nije blokiran grad. Zbog Ponosa Srbije nije povećano nasilje nad LGBTI osobama. Zbog Ponosa Srbije nisu izvođeni tenkovi, hiljade policajaca ni helikopteri.

Istina, Ponos Srbije je manji, ali naša energija da radimo ono što naša zajednica očekuje je velika i nadamo se da ćemo vremenom uključivati sve više i više ljudi u naš pokret i ohrabrivati ih da nam se pridruže i s nama slave Dan ponosa, da razvijamo prijateljske i solidarne odnose među LGBTI osobama, da se međusobno podržavamo i osnažujemo. U toj energiji i želji leže moje jedine beneficije, jer kao što sam godinama služila ovom narodu kroz vojnu službu, tako ću služiti LGBTI osobama kroz aktivizam. I za kraj Adame, hvala ti na ovim rečima, jer su oni pokazatelj da radimo dobro svoj posao i da smo na pravom putu.

Srdačan pozdrav,
Helena Vuković