Otvoreno pismo: Aca Lukas diskriminiše gej populaciju

Nemanja Marinović iz organizacije „Centar za marginu" je napisao otvoreno pismo Aleksandru Vuksanoviću koje prenosimo u celosti.

Poštovani gospodine Vuksanoviću,

u sinoćnoj emisiji ste, uz salvu uvreda na račun LGBT populacije, izrazili želju da znate koja su to ljudska prava ove populacije u Srbiji ugrožena. Poštujući pre svega Vaše pravo na informisanost, a s obzirom na to da nije bilo moguće uključiti se u emisiju, ovim putem ću Vam reći ono što su verovatno Jelena Karleuša, Marija Šerofović i Dragan Stojković želeli, ali nisu umeli ili uspeli da kažu, usled izuzetno necivilizovanog i za nacionalnu televiziju neprihvatljivog načina komuniciranja i ophođenja.

Za početak, poštovani gospodine Vuksanoviću, LGBT populacija u Srbiji nije u mogućnosti da donira krv jer upitnik još uvek sadrži pitanje o tome da li je osoba koja donira imala analni seksualni odnos. To konkretno znači da jedan gej ne može da spasi život sebi bliskih osoba, ili bilo čiji život, zato što je u poslednjih šest meseci radio ono što i svi ostali - imao seks, bez obzira na to da li je testiran ili ne. Iako načelno ne postoji diskriminacija, u praksi se ovo dešava. Zatim, pomenuli ste brakove i usvajanja kao „jedino što nemaju". Brak i usvajanje dece nije potpisivanje običnog papira, već pravo na porodicu. Gej osobe ni po kom osnovu nisu manje kompetentne da usvajaju decu od strejt osoba, osim ako ne smatrate da će dete koje odgajaju dva geja nužno postati gej (po sistemu „ako živiš sa pandama postaćeš panda"), samo što bih onda zaista voleo da mi neko objasni kako su gej osobe uopšte nastale jer su ih sve odgajali strejt roditelji. Dalje, to „jedino pravo koje nemaju", odnosno pravo registrovanja partnerstva sa sobom vuče niz drugih oblika diskriminacije - gej osoba ne može da poseti svog partnera u bolnici, ne može da nasledi imovinu koju su zajednički stekli već će ona u slučaju smrti partnera na čije ime je uknjižena otići nekom random nasledniku 37-o koleno koji ih nikad u životu nije video, često nema uslova za podizanje kredita jer nije u braku i niz drugih beneficija koje osobe koje stupe u brak imaju u odnosu ne samo na LGBT osobe, već i na sve singl osobe. Zatim, u pitanju je i u emisiji pomenuta bezbednost. Ne radi se o tome da li će neko biti „u svoja četiri zida" ili ne, već da LGBT osobe žive u konstantnom strahu čak i ako se ne drže za ruke ili ljube na ulici. Prebijaju ih zbog pretpostavljene seksualne orijentacije, zato što im „deluju gej", zato što su gejevi „ženski petko" a lezbejke „muškarače" ukoliko njihova rodna ekspresija nije u skladu sa onim što „veliki inkvizitori" na ulicama smatraju društvenom normom. Mlade gej osobe, zatim, imaju daleko veće šanse od svojih strejt vršnjaka da žive u siromaštvu ili postanu beskućnici jer ih se često roditelji odriču kad saznaju njihovu seksualnu orijentaciju i izbacuju ih iz kuće. Ovo su podaci relevantnih istraživanja. U Srbiji ne postoji nijedno sklonište za osobe koje se nađu u ovoj situaciji. Tačno je da te prilikom intervjua za posao ili upisivanja fakulteta ne pitaju za seksualnu orijentaciju, ali je isto tako tačno i da veliki broj LGBT osoba trpi diskriminaciju i šikaniranje do otkaza ukoliko se ista otkrije.

Gej parada, gospodine Vuksanoviću, u svojoj srži jeste politički protest. U zemljama u kojima se ljudska prava krše ona je ulični protest onih koji su nezadovoljni svojim društvenim položajem. U zemljama u kojima je LGBT zajednica izvojevala svoja prava (iako se ona moraju uvek iznova osvajati) ona je žurka i slavlje, kao što je to Marija Šerifović opisala. Kao i na svakoj žurci, neko se može napiti ili lascivno ponašati, ali to ne znači da sama manifestacija „širi nemoral", niti da se to može generalizovati na celokupnu LGBT populaciju, a na kraju krajeva - ni po čemu to nije manje moralno od stvari koje se verovatno sporadično dešavaju na Vašim tezgama i tezgama Vaših kolega.

I na samom kraju, gospodine Vuksanoviću, svetska ali i domaća istraživanja pokazuju da svaki deseti gej tinejdžer razmišlja o samoubistvu. Uzrok toga je diskriminacija okoline, ali i internalizovana opresija - smatraju da su manje vredni, bolesni, nenormalni ili nemoralni zato što su drugačiji. Zato što je to ono što čuju svakodnevno na televiziji. Zato što je to ono što su sinoć čuli od Vas. Sinoć ste i Vi govorili u kategorijama normalnosti i nenormalnosti, ističući da ste Vi „normalni" (podrazumeva se u poređenju sa kim), a potom i negirajući pravo Jeleni Karleuši da brani LGBT prava jer je „i ona normalna, što bi to radila" (opet, podrazumeva se u poređenju sa kim). Među mladim gej osobama koje su gledale emisiju su možda i Vaši fanovi koji su sinoć čuli od svog idola jako negativne ocene važnog dela njihove ličnosti i njihovog identiteta. Kako se to može odraziti na njihovu psihu Vaša je odgovornost i odgovornost onoga ko je dozvolio da se to izgovori i emituje. Kada pitate na koji način su LGBT osobe diskriminisane, dovoljno je da poslušate šta ste u emisiji izgovorili. Svaka Vaša reč je diskriminacija.

U ovom otvorenom pismu sam Vam se obratio sa poštovanjem i uvažio Vaše ljudsko pravo da imate svoje mišljenje, kao i da dobijete informacije koje Vam nedostaju u cilju toga da eventualno u skladu sa njima korigujete svoj stav, ukoliko smatrate da su relevantne. Uvažio sam Vas, iako možda smatram da svaka LGBT osoba na ovoj planeti može biti primer zdravijeg i moralnijeg životnog stila od Vas, koji ste evidentno uzor mnogima. Najmanje što treba da naučite kada govorite na ovu ili druge srodne teme koje pogađaju najosetljivije društvene grupe jeste da, ma kakav stav o njima imali, pazite na rečnik i sa uvažavanjem njihovog dostojanstva govorite o njima, ukoliko već imate toliku potrebu da to činite.

Jeleni Karleuši, Mariji Šerifović i pravom gospodinu Stojkoviću - hvala za sve sinoć izgovoreno.

Srdačno,

Nemanja Marinović
ispred organizacije „Centar za marginu"