Odnos prema gej osobama na Balkanu

U zemljama nastalima raspadom bivše Jugoslavije nije zabranjeno biti homoseksualac.

No ko god u javnosti pokaže svoje seksualne sklonosti - mora računati i na ozbiljne posledice. Koliko su homofobične te zemlje?

"Smrt pederima", "STOP gay paradi". U Beogradu su prošle jeseni na zidovima zgrada osvanuli brojni grafiti ovakvog i sličnih sadržaja koji su oslikali visoku dozu mržnje prema homoseksualcima. U poslednji trenutak otkazano je održavanje beogradskog "pride-a". Policija je tvrdila kako u centru metropole nije mogla garantovati sigurnost učesnika parade.

"Srbija se kao i veliki broj zemalja u regionu nalazi u jednom post-ratnom stanju, predugo se negovala slika muškarca-nasilnika kao ideala, odnosno nasilja ka0 legitimnog sredstva za rešavanje problema i sukoba. To je nešto s čim će se morati obračunati celo društvo. Žrtve takvog sistema vrednosti nisu samo gej osobe i lezbejke, već i čitavo društvo", žali se Boris Milićević iz beogradske "Gej strejt alijanse".

Razlika među državama u regiji - ima!

No, homoseksualci ne žive opasno samo u Srbiji. I u susednim zemljama nastalim na području bivše Jugoslavije nasilje prema pripadnicima ove manjinske zajednice česta je pojava. Razlika u tretmanu gejeva/lezbejki, kako pravno tako i u "svakodnevnom" životu ipak ima, naglašava Franko Dota, novinar i zagrebački aktivist za prava homoseksualnih osoba. "To zavisi od stupnja demokratije i europeizacije u tim

zemljama", kaže Dota: "U Sloveniji (članica Europske unije, o.a.) će uskoro biti legalizovane isto-polne zajednice, tako će se definisati mogućnost sklapanja brakova i usvajanja dece. U Hrvatskoj (kandidat za članstvo u EU) već postoji Zakon o isto-polnim zajednicama, tamo se održava Pride uz podršku predsednika u odlasku Mesića i celog niza stranaka. U Srbiji postoje pokušaji, ali su do sada završavali praktično zabranom. U BiH, Makedoniji, Crnoj Gori ili na Kosovu situacija oko prava homoseksualaca stagnira ..."

Boris Milićević iz Beograda kaže kako donošenje zakona ne može puno promeniti: "To nije dovoljno. Potrebno je sprovođenje zakona. Kao i u većini zemalja koje su na putu u EU, sprovođenje zakona je i u Srbiji veliki problem. Da bi se smanjio nivo homofobije potrebno je učiniti i puno više. Potrebno je raditi u medijima, školstvu, zdravstvu, unutar porodice, policija mora napredovati, sudovi i tužilaštvo su jako neefikasni, znači ima puno posla".

Homoseksualnost je "bolest"

Kako pokazuju rezultati brojnih anketa, većina stanovnika regije homoseksualnost smatra "bolešću". Pogotovo velike crkve i religijske zajednice često šire takvo mišljenje. Uoči prošlogodišnjeg pokušaja održavanja beogradske "parade", SPC (Srpska pravoslavna crkva) okupljanje gejeva i lezbejki nazvala je "sramotom". Kao jedina "normalna" veza dvoje ljudi još uvek se smatra odnos muškarca i žene.

"Amnesty International" u više je navrata izveštavao o nasilju i pritiscima na LGBT-aktiviste (lezbejke, gej, biseksualci i transseksualci), i požalio se na nedosledno kažnjavanje počinitelja. Zbog atmosfere straha i verbalnih/telesnih pretnji homoseksualci u regionu često o svojim problemima ne govore javno, čak ni sa svojom porodicom.

"Drugi misle da smo nas dve dobre prijateljice. Tako prikrivamo našu vezu. Jednog ću dana o tome popričati s mojim roditeljima, možda ... ali za sada o tome ni ne razmišljam, takva je okolina", priča nam jedna mlada lezbejka iz Mostara. Razloga za strah ima puno. U Sarajevu su nasilnici, među njima i vehabije, napali učesnike jednog queer-festivala i pretukli ih. Kako su uzvikivali, "kazna" je stigla "u Alahovo ime!"