Novogodišnji intervju: Suzana Paunović

Nalazimo se na kraju 2014. godine. Sabiramo utiske i tim povodom razgovarali smo sa Suzanom Paunović, direktorkom Kancelarije za ljudska i manjinska prava, koja je govorila o borbi za ravnopravnost, borbi protiv diskriminacije, Paradi ponosa, stanjem ljudskih prava u Srbiji i planovima Kancelarije za ljudska i manjinska prava...

Gay Serbia: Bavite se poslom koji je jako odgovoran i ni malo lak. S druge strane human. Mnoge manjinske zajednice očekuju neku vrstu pomoći i podrške. Kako se nosite s tim i kakva su vaša osećanja povodom borbe za njihovu ravnopravnost?

Suzana Paunović: Vaše pitanje sadrži i konstataciju sa kojom bih mogla da se saglasim - da je posao kojim se bavim veoma odgovoran i ni malo lak, kao i ocenu da se radi o humanom poslu i drago mi je što ste Vi to prepoznali. Zaista, očekivanja manjinskih zajednica od državnih organa su velika i one s pravom očekuju pomoć i podršku u cilju zaštite i unapređenja njihovih prava, a sa druge strane, aktuelna ekonomska situacija ugrožava prvenstveno ekonomska i socijalna prava većine građana, a naročito osetljivih društvenih grupa. Međutim, to može predstavljati i izazov  da, iako u ovom trenutku odsustvo svakog vida diskriminacije u državi u kojoj živimo predstavlja  udaljeni cilj, damo najbolje od sebe kako bi Srbija postala dobro mesto za život svih njenih građana.

Gay Serbia: Koliko je diskriminacija opasna u jednom društvu i koliko je važna borba protiv diskriminacije?

Suzana Paunović: Odsustvo diskriminacije je u savremenom društvu civilizacijska tekovina i moralni imperativ, a za našu zemlju je i važan standard u kontekstu evropskih integracija. U Srbiji je diskriminacija zabranjena, proklamovano je načelo jednakosti, a ljudska prava garantovana. Međutim, iako ima dobro uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu od diskriminacije, svesni smo da još uvek postoji jaz između usvojenih zakona i njihove primene u praksi, kao i da ekonomska kriza predstavlja rizik za ostvarivanje ljudskih prava.

Svesna važnosti i neophodnosti dugoročne i sistemske borbe protiv diskriminacije, Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine.

Prateći Akcioni plan za primenu Strategije, koji je usvojen u oktobru ove godine, definiše antidiskriminacionu politiku Vlade Srbije u narednih pet godina i usklađenje sa Akcionim planom za pregovaračka poglavlja 23. I 24. Ovaj dokument sadrži set  konkretnih mera, aktivnosti, nosilaca odgovornosti, rokove i sredstva za realizaciju mera, kao i planiran mehanizam kontrole nad implementacijom aktivnosti.

Svesni smo da je napredak u oblasti sprovođenja antidiskriminacione politike od ključnog značaja kako za ostvarivanje individualnih i kolektivnih prava, tako i za napredak u procesu evropskih integracija.

Gay Serbia: Često čujemo zahteve iz međunarodne zajednice, a tiču se poštovanja ljudskih prava, borbe protiv diskriminacije, u ovom slučaju konkretno prava LGBT populacije u Srbiji. Po vašem mišljenju koliko je urađeno po pitanju poštovanja i unapređenja prava LGBT zajednice u Srbiji danas u odnosu na neki raniji period?

Suzana Paunović: Naša država je u proteklom periodu ostvarila značajan napredak u promovisanju i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava u Srbiji. Ovo je ocena koju je dala i Evropska komisija u svom Izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2013. godinu.

Sveobuhvatna antidiskriminaciona Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije koju smo pominjali, predstavlja prvi državni strateški dokument čiji je jedan segment posvećen i zaštiti i unapređenju položaja LGBTI osoba, a Akcioni plan za njenu primenu sadrži konkretne mere i aktivnosti koje treba sprovesti u cilju unapređenja položaja devet osetljivih društvenih grupa koje su u visokom riziku od diskriminacije. Pored ovih dokumenata, usvojeni su, između ostalih, Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o zabrani osoba sa invaliditetom i niz drugih relevantnih propisa, a izmenama Krivičnog zakonika, zločin iz mržnje uveden je u krivično zakonodavstvo, a uspostavljena su i uspešno funkcionišu nezavisna tela za zaštitu ljudskih prava. I pored toga, potrebno je uložiti dodatne napore u cilju doslednog sprovođenja postojećeg pravnog okvira, uključujući i međunarodne instrumente iz oblasti ljudskih i manjinskih prava koji obavezuju Republiku Srbiju.

Gay Serbia: Smatrate li da ima političke volje da se stepen LGBT prava u Srbiji ali i svih ostalih manjinskih grupa podigne na još viši nivo?

Suzana Paunović: Država je nesumnjivo pokazala da postoji politička volja za daljim unapređenjem položaja prvenstveno osetljivih društvenih grupa i kao što sam već rekla, u tome je ostvarila značajan napredak, što je konstatovano u mnogobrojnim međunarodnim i domaćim izveštajima.

Srbija je dosledna u primeni zakona koji se odnose na unapređenje položaja LGBTI osoba, a problem koji je postojao sa obezbeđivanjem prava na slobodu okupljanja, ove godine smo uspešno rešili.

Kada je reč o onome što je urađeno kako bi se stepen prava svih osetljivih grupa podigao na viši nivo, pored koordiniranja procesom izrade strateškog dokumenta i pratećeg Akcionog plana, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, zajedno sa Ministarstvom prosvete, kontinuirano sprovodi mere afirmativne  akcije za upis osoba romske nacionalnosti na više škole i fakultete, a pripremila je i Polazne osnove za novu Strategiju za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji za period od 2015. do 2020. godine.  Kancelarija je nastavila da sprovodi projekat šestomesečnog plaćenog stažiranja za mlade - pripadnike albanske, bošnjačke i romske nacionalne manjine u organima uprave, a pored ovog programa, Kancelarija će učestvovati u Programu plaćenog stažiranja u državnoj upravi za još 6 romskih stažista.  Realizovali smo i veliki broj aktivnosti, obuke za sudije i tužioce, ljude koji rade u državnoj upravi, za one koji rade u lokalnim samoupravama u Srbiji. Pomenula bih i obuke o grafitima mržnje i evropskim standardima u ljudskim pravima, a cilj ovih  aktivnosti je da se stvori ambijent u društvu i službe u zajednici koje će moći da odgovore na potrebe građana, kao i da spreče i smanje opšti nivo  diskriminacije u našoj državi.

Gay Serbia: Mislite li da je neophodna veća podrška javnih ličnosti u Srbiji manjinskim grupama kako bi se podigla svest građana o ljudskim pravima?

Suzana Paunović: Neophodno je da se princip poštovanja različitosti, tolerancije i nenasilja dodatno približi građanima, a posebno je važno da on postane sastavni model ponašanja i delovanja mladih generacija jer samo tako možemo postati razvijeno, moderno, istinski demokratsko društvo. U ovom procesu je veoma važna uloga svih nosilaca javnih funkcija, javnih ličnosti i medija, kao i nezavisnih državnih institucija, a pre svega Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana. Neophodno je i da se njihove preporuke upućene organima, institucijama i pojedincima poštuju. Da bismo ostvarili željene rezultate važno je da različiti akteri prepoznaju važnost zajedničkog delovanja, odnosno, da država i civilni sektor mogu i moraju biti partneri.

Gay Serbia: Kakvo je Vaše mišljenje o Paradi ponosa?

Suzana Paunović: Reč je o poštovanju jednog od osnovnih ljudskih prava, prava na slobodu mirnog okupljanja, garantovanog Ustavom i zakonima Republike Srbije, kao i osnovnim  međunarodnim i regionalnim instrumentima za zaštitu ljudskih prava koje je Republika Srbija ratifikovala.

U skladu sa svojim prioritetima, u koje spada i borba protiv diskriminacije i podsticanje pozitivnog delovanja šire društvene zajednice prema  osetljivim društvenim grupama, Kancelarija za ljudska i manjinska prava će nastojati da intenzivno radi na širenju svesti javnosti o značaju poštovanja principa tolerancije, jednakosti i uvažavanja različitosti.

Gay Serbia: Koje aktivnosti Kancelarije za ljudska i manjinska prava su u planu u sledećoj godini?

Suzana Paunović: Povodom obeležavanja 10. decembra Međunarodnog dana ljudskih prava, Kancelarija je javnosti predstavila tri nova mehanizma za praćenje stanja ljudskih prava u Republici Srbiji čije će uspostavljanje obezbediti dalji napredak u oblasti unapređenja i zaštite ljudskih prava. S tim u vezi, Vlada je uspostavila nacionalni mehanizam za praćenje sprovođenja preporuka ugovornih tela UN, što će omogućiti efikasnije sprovođenje međunarodnih obaveza Republike Srbije preuzetih ratifikacijom međunarodnih konvencija, kao i obaveza u procesu evropskih integracija, a početkom naredne godine nas očekuje održavanje konstitutivne sednice ovog tela.

Predstoji i uspostavljanje mehanizma Vlade za praćenje sprovođenja Akcionog plana za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine, koji će pratiti napredak u izvršenju mera, sprovođenju aktivnosti, poštovanju predviđenih rokova i preventivno upozoravati na izazove u izvršavanju planiranih mera.

 U narednoj godini ćemo uspostaviti još jedan  mehanizam za praćenje stanja ljudskih prava, a to je Mehanizam komunikacije i koordinacije donatorske pomoći KLJMP čiji je cilj kreiranje modaliteta komunikacije i razmene informacija o projektnim aktivnostima donatora u ciljanim oblastima.

Očekuje nas, takođe i početak sprovođenja IPA 2013 tvining projekta „Podrška promociji ljudskih prava i nulta tolerancija diskriminacije" itd. Za nas u Kancelariji posla i aktivnosti često ima mnogo više od onoga što nam objektivne mogućnosti doszvoljavaju, nadamo se da našu posvećenost poslu prepoznaju i građani Srbije.