Novogodišnji intervju: Goran Miletić

Nalazimo se na kraju 2014. godine. Sabiramo utiske i tim povodom razgovarali smo sa Goranom Miletićem, aktivistom i programskim direktorom u Civil Rights Defender za zapadni Balkan koji je govorio o aktivizmu, događajima koji su obeležili 2014. godinu, lgbt sceni...

Gay Serbia: Kako si došao na ideju da se baviš lgbt aktivizmom u Srbiji i uopšte ljudskim pravima?

Goran Miletić: Ljudskim pravima sam počeo da se bavim kada i mnogi drugi - onda kada sam video nepravdu koja se dešava ljudima pored mene. Tada još nisam znao šta tačno ljudska prava znače, ali je ono što sam znao bilo dovoljno da se na Pravnom fakultetu odlučim za smer koji uključuje predmete iz ove oblasti. Sećam se da mi je posle ispita profesor Vladimir Vodinelić rekao da veoma dobro razumem ljudska prava i da treba da razmislim da se time i profesionalno bavim. To su bile 90-te i profesionalno bavljenje ljudskim pravima mi je delovalo gotovo nemoguće iako sam već tada bio uključen u rad tadašnje Arkadije. Kada sam završio fakultet sve je došlo na svoje mesto. Od tada se aktivizam i profesionalno bavljenje prepliću, što izgleda samo kod nas doživljavaju kao nešto loše i negativno.

Gay Serbia: Kako danas vidiŠ LGBT scenu u Srbiji i da li se po tvom mišljenju popravio položaj lgbt osoba u odnosu na raniji period?

Goran Miletić: Ako imamo u vidu da je pre samo dve decenije homoseksualnost bila kriminalizovana, a da smo u medijima imali isključivo senzacionalističke tekstove, stanje se itekako popravilo. Nekada je uloga države bila isključivo da nas hapsi, a danas makar deklarativno govore da moramo biti zaštićeni. LGBT zajednica jeste napravila nekoliko velikih koraka napred, naročito posle usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije 2009. godine, kada je nepovratno otvoren medijski prostor za sve nas. Uspešni i neuspešni Prajdovi od 2009. pa nadalje su takođe doprineli pozitivnim promenama. Državni organi od 2009. ne mogu da ignorišu probleme sa kojima se suočavamo. Naravno da dosta političara nije iskreno u odnosu prema LGBT zajednici, ali retko ko se sada usuđuje da koristi govor mržnje. Na primeru Dragana Markovića Palme smo videli da država može reagovati adekvatno u ovakvim slučajevima. Međutim, sve i dalje zavisi od upornosti nas u zajednici i organizacija koje nas predstavljaju.

Nasilje i diskriminacija i dalje ostaju ključni problemi za sve pripadnike LGBT zajednice. Ono što se u tom smislu promenilo je to da većina ljudi u zajednici postaje svesno da nasilje nije prihvatljivo i polako uči šta je to diskriminacija. Znanje da ono čemu ste izloženi nije zakonito i da počinioci mogu i moraju biti kažnjeni jeste korak napred, ali nedovoljan korak ako žrtve ništa ne preduzimaju.

Što se tiče LGBT scene, imamo dovoljno organizacija i one koriste posve različite metode da bi došle do istog cilja. To je dobro, ali ipak postoji mali broj aktivista koji je uključen u njihov rad. Mislim da nije dobro da ljudi kao razlog za neuključivanje u rad bilo koje organizacije navode to što «nema jednog lidera» ili što organizacije «ne rade zajedno». Važno je da svako ko može i želi, doprinese na neki način. Dovoljno je organizacija, dovoljno je povoda za angažovanje i za svakog ima mesta da doprinese. Ako ništa drugo, uvek možete pokrenuti svoj sajt, blog i sl.

Gay Serbia: Šta je neophodno da bi se popravio položaj lgbt osoba u Srbiji?

Goran Miletić: Potrebna je sinergija svega onoga što se već radi. Zahtevi i očekivanja od države moraju biti jasni i tu ne sme biti kompromisa. Od države moramo zahtevati puno poštovanje ljudskih prava i ne sme biti odustajanja zbog pogrešne pretpostavke da će nam neka politička partija doneti baš sve. Žalosno je videti odustajanje od zahteva za poštovanjem ljudskih prava, samo da bi se sklapao dil sa nekim ko je na vlasti. Beograd Prajd je svake godine objavljivao listu zahteva i očekivanja od Vlade Srbije i ostalih državnih organa, pa se veoma lako može pratiti da li i koliko država čini da bi se ljudska prava LGBT zajednice poboljšala.

Što se tiče zajednice, neophodno je da što veći broj ljudi shvati da su promene moguće, bez obzira koliko one dolaze sporo. Veoma je kontraproduktivno sedeti kod kuće i kukati na forumima i društvenim mrežama kako se sve loše i kako se ništa ne menja. To je veoma lako, ali se time stvari ne menjaju. Takođe, velika odgovornost leži na organizacijama koje predstavljaju LGBT zajednicu i koje treba da pokažu mnogo konkretnijih rezultata, koji su od značaja za zajednicu. One ne smeju kao krunu svog rada da predstavljaju posetu nekog predstavnika vlasti svojim prostorijama ili dodelu diploma onima koji već u narednoj prilici mogu opstruirati poštovanje prava LGBT zajednice. Država je neko ko mora konstantno unapređivati ljudska prava svih građana i biti zadovoljan sitnim koracima je čist luksuz u situaciji kada je većina pripadnika LGBT zajednice izložena nasilju i diskriminaciji.

Gay Serbia: Misliš li da postoji sujeta medu aktivistima?

Goran Miletić: Naravno da postoji, mada za razliku od većine ja u tome ne vidim neki preveliki problem. Slično je i u svim drugim državama u kojima sam razgovarao sa tamošnjim aktivistima. Jedina velika razlika je u tome što u uspešnijim društvima aktivisti shvataju šta je «viši cilj» i dolazi ipak do nekog kompromisa kada su važne stvari u pitanju. Prajd je svakako najbolji primer, ali i neki zakoni oko kojih ne može biti dileme da su važni za LGBT zajednicu. Gotovo svi sa kojima sam razgovarao su šokirani činjenicom da kod nas postoje aktivisti koji su protiv Prajda ili koji govore o navodnoj nesposobnosti organizatora kada u krajnje neprijateljskom okruženju država četiri puta zabranjuje Prajd. Nije bitno hoćete li ići u šetnju ili ne, bitan je princip da to mora biti omogućeno svakoj grupi građana koja to poželi i tu nema nikakvog «ali». Ljudima van Srbije je potpuno šokantno da u LGBT pokretu imamo ljude koji aktivno opstruiraju Prajd.

Slična je situacija i sa Zakonom o istopolnim zajednicama. Bez obzira na to da li ćete sa svojom partnerkom ili partnerom koristiti pogodnosti ovoga zakona, neverovatno je da ima ljudi u zajednici koji su protiv tog zakona, bez obzira na razloge koje navode.

Sujeta među aktivistima je nešto sa čim moramo računati i što neće nestati. Ono što se može uraditi jeste saradnja u kritičnim ili važnim situacijama, mada je za to potrebna potpuna zrelost aktivista. Nažalost, toga još uvek nema.

Gay Serbia: Da li misliš da je Prajd potreban?

Goran Miletić: Dok god postoje pripadnici zajednice koji veruju da je Prajd metod kojim se može efikasno ukazati na probleme sa kojima se suočavamo, nema mesta pitanju «da li je on potreban». Ne možemo negirati ljudima pravo da se okupe i iskažu protest, samo zato što nećemo učestvovati na šetnji, zato što ne verujemo u taj metod borbe ili nam se ne sviđa neko od organizatora. Ovo pitaje je možda prikladno za Švedsku i Kanadu gde je poštovanje ljudskih prava pripadnika LGBT zajednice prilično dobro, ali i tamo je broj učesnika na Prajdu ogroman, a zajednica svake godine ima nove zahteve prema državi.

Kod nas je Prajd veoma potreban i žalosno je da veliki broj intelektualaca vidi njegovu veliku važnost i za samu LGBT zajednicu, ali i za celo društvo, dok u redovima LGBT zajednice postoji verovanje da Prajd šteti samoj zajednici. Od takvog verovanja imaju koristi samo oni koji bi najviše voleli da nas nema.

Gay Serbia: Šta te iznervira u sekundi?

Goran Miletić: Ljudska glupost u situacijama kada nema prostora ni vremena da budeš tolerantan prema takvoj pojavi.

Gay Serbia: Šta je po tebi obeležilo 2014. godinu?

Goran Miletić: Nazadovanje u poštovanju ljudskih prava u Srbiji je svakako nešto što je karakteristično za celu 2014. godinu. Činjenica je da takve tendencije postoje u čitavoj Evropi, ali to nije nikakvo opravdanje za Srbiju. Mnogo je primera i ostaje samo nada da će se ovaj trend makar zaustaviti u 2015. godini.

Gay Serbia: Šta je po tebi obeležilo LGBT scenu u 2014. godini?

Goran Miletić: U nekoliko država sveta je došlo do poboljšanja zakonodavnog okvira koji je relevantan za LGBT zajednicu, prvenstveno kroz usvajanje zakona kojima se garantuje registrovano partnerstvo ili brak za istopolne partnere/partnerke.

U Srbiji je to svakako prvi mirni Prajd, koji nam je otvorio prostor da svaki naredni bude mnogo bolji i uspešniji u nadi da nam uskoro onoliko policije i neće biti potrebno, a da će Prajd postati ono što jeste svuda u svetu.

Gay Serbia: Pesma koja je po tebi obeležila 2014. godinu?

Goran Miletić: Iako to nije neka ekstremno kvalitetna pesma, to je svakako «Rise Like a Phoenix» kojom je Conchita Wurst pobedila na Eurosongu 2014. Zbog Conchite je obeležila 2014. godinu, iako se možda ne čini da je tako.

Gay Serbia: Šta ceš poklanjati drugima za Novu godinu?

Goran Miletić: Uvek su to sitnice za koje znam da će obradovati one koji su mi dragi.

Gay Serbia: Gde ceš docekati 2015. godinu?

Goran Miletić: Sa prijateljima u Beogradu.

Gay Serbia: Dogadaj kome se vec raduješ u 2015. godini?

Goran Miletić: Prajd. Normalno.

Gay Serbia: Preporuci nam:

- knjigu: «Mirotvorci» od Margaret MacMillan i «Promises» od Marie Sexton (mislim da ova druga još uvek nije prevedena kod nas)

- film: bolje je pogledati novu seriju «Looking» na HBO, čija druga sezona počinje sredinom januara

- predstavu: «Izopačeni» (režija Andrej Nosov), Bitef teatar

- mesto za izlazak: «Homa»

- kondom: «Durex»

Gay Serbia: Neka poruka za kraj?

Goran Miletić: Ustanite i uradite nešto za sebe, one koje volite i koji vas okružuju.