Nisam znao gde je Srbija, a sada se divno provodim

Specijalan gost Festivala filmske komedije u Beogradu bio je mladi glumac Parker Jang (27), zvezda serija "Arrow", "Enlisted" (Braća u vojsci) i "Suburgatory" (Čistilište u predgrađu) i zaštitno lice modnih kuća "Tomi Hilfiger" i "Kelvin Klajn". On je došao u Srbiju da promoviše dirljivu komediju "Tri muškarca i onaj četvrti" (Fourth Man Out) o četvorci nerazdvojnih drugova čiji se životi - i naročito smisao za humor - menjaju iz korena kada im jedan od njih saopšti da je gej.

Reč je o pomalo škakljivoj a vrlo važnoj temi koja je u ovom filmu obrađena na komičan, ležeran način. Dopala mi se ideja da kroz istovremeno pametno i opušteno ispričanu priču pokrenemo ozbiljno pitanje i utičemo na publiku - kaže Parker Jang u razgovoru za "Blic".

U Srbiju je došao zahvaljujući poznanstvu sa Alekom Tomovićem, glavnim urednikom online magazina "Bello" iz Los Anđelesa.

- Pozvao me je i pitao da li sam slobodan da "skoknem" do Srbije na festival komedije. Rekao sam, što da ne, a onda otišao na Gugl da vidim gde to idem (smeh). Nisam imao nikakvu ideju o vašoj zemlji i nikakva očekivanja ali se za sada divno provodim. Ljudi su prijatni, hrana je odlična... - otkriva Parker svoje utiske i dodaje da će odmor od dve nedelje iskoristiti i da obiđe Crnu Goru i Hrvatsku.

Rođen u Arizoni kao najstariji od troje dece, ovaj simpatičan i neposredan mladić priznaje da iza njegove odluke da bude glumac nema nikakve uzbudljive priče.

- Nisam odrastao želeći da budem glumac. Bio sam više okrenut sportu, trenirao sam američki fudbal, a onda sam krenuo na časove glume (u okviru škole) i uživao sam. Po završetku srednje škole odlučio sam da ne idem na dalje školovanje već da se oprobam kao glumac. Preselio sam se u Los Anđeles i uzeo dodatne časove glume. Krenulo je od tezgica u vidu reklama i manjih uloga na TV, pa sam onda dobio "svoju" seriju, počeo da snimam nezavisne filmove... - nabraja Parker, a onda zastaje, svestan da bismo mogli pogrešno da zaključimo kako je sve išlo glatko.

- Iz ove perspektive zvuči kao da nije bilo teško, ali je bilo. To je jedna surova, konkurentna i zahtevna industrija koja lako može da obeshrabri čoveka. Čini mi se da sam prošao hiljadu audicija pre nego što sam dobio prvi posao. Trebalo mi je par godina da dođem do nekog minimalnog uspeha a tek sada, posle osam godina, mogu da kažem da sam se "ugurao", noga mi je u vratima, da se figurativno izrazim.

Međutim, i od tih silnih odbijanja može da bude koristi, ako neko zna kako da ih sagleda sa pozitivne strane.

- Čovek u tim situacijama ili odustane ili postane još odlučniji da se bavi time. Ja sam pošao ovim drugim putem. Zagledao sam se dublje u sebe i naučio šta treba da popravim, ne samo u smislu glumačkog zanata, već i kako da kontrolišem svoje živce, kako da se pojavim na sledećoj audiciji a da me strah od novog neuspeha ne obuzme i parališe. Najveći problem za mlade glumce je kontrolisanje anksioznosti, treme i pritiska da je svaka audicija "sad ili nikad" momenat. Odmah počneš da nalaziš razloge zašto nisi dovoljno dobar, lako izgubiš samopouzdanje i budeš strog prema sebi.

Meni lično je svako odbijanje pomoglo da vremenom postanem opušteniji, u fazonu, "Šta se stresiram, iovako neću proći" (smeh). Nisam dozvolio da negativan ishod utiče na to kako vrednujem sebe - objašnjava Parker.

Odrastanje u stabilnoj porodici, punoj podrške i dovelo ga je do toga da izabere ovaj nestabilan životni put.

- Otac mi je govorio da u životu treba da radim ono što volim, a u glumi sam naprosto uživao. Umesto da izabereš jedan posao, kao glumac možeš da iskusiš različite životne stilove, karaktere, poslove i to te ispunjava. Zahvaljujući glumi naučio sam mnogo i o sebi, svojim slabostima i snagama; ova umetnička forma mi je dozvolila samospoznaju i unutrašnje sazrevanje i meni je već to samo po sebi dovoljan razlog da se bavim time, da ne pričam koliko je zabavno raditi sa drugima u stvaranju neke priče. A kada ti još neko priđe i kaže koliko je uživao u nekom tvom filmu ili seriji, to je šlag na torti - ističe Parker.

Bavljenje glumom vidi i kao savršenu platformu za činjenje dobrih dela i podsticanje na pozitivne promene u životu. On lično pomaže jednoj bolnici za decu obolelu od raka i organizacijama koje rade na rešavanju problema beskućništva u Los Anđelesu, dok njegova devojka radi na spasavanju slonova i nosoroga u Africi.

Od svojih uzora navodi Dej-Luisa, Njumena, Branda, Istvuda, Dikaprija, Hardija i Kruza. Podjednako voli i karakterne drame i akcione filmove, uz opasku da "filmovi o superherojima ne dobijaju nagrade".

U budućnosti bi voleo da sa bratom otvori sopstvenu produkcijsku kuću i sam pravi filmove kakve želi.