Neobična priča o životu gej mladića

Dugogodišnji novinar i pisac Biljana-Biba Petrović izdala je prošle nedelje novu knjigu „Muške suze" u kojoj je objedinjen prvi i drugi deo ove neobične priče. Neobične po temi, jer obrađuje život gej mladića u našoj sredini, ali i po načinu na koji to radi. Naime, u knjizi koju je izdao list „Alo!" prepliću se preživljavanja situacija sina i majke, koja na neobičan način saznaje za seksualno opredeljenje svog jedinca.

- Iako se u našoj sredini mnogo govori o tolerantnosti, u praksi je sve sasvim drugačije. Albert Anštajn je davno rekao da je puno teže razbiti predrasude nego atom. U to sam se lično uverila jer ocene za moju knjigu daju ljudi koji je nisu ni pročitali. Sama tema je njima dovoljna da unapred roman okarakterišu kao kvaziknjiževnost kojom pokušavam da skrenem pažnju na sebe. Ne, ja pokušavam da skrenem pažnju na problem koji imamo kao društvo, a to je odbacivanje svega što se nama ne dopada kao da to i ne postoji. Ja ovim svojim delom ne želim da propagiram gej populaciju, već da ljudima, ako je to moguće, pomognem da razumeju jedni druge - priča Biljana Petrović, i objašnjava:
- Evo, knjiga je u prodaji na kioscima, ali je mnoge prodavce, koji su inače dobri i pošteni ljudi, sramota da je izlože i ponude kupcima. Taj osećaj nemaju kada prodaju čak ni pornografske časopise, ali se ponašaju kao da bi preporukom „Muških suza" sebe okarakterisali kao nekog ko pripada toj populaciji ljudi - kaže Biljana Petrović, a na pitanje zašto se odlučila da se knjiga prodaje na kioscima, a džepna izdanja na kioscima se ne tretiraju kao ozbiljna štiva, ona kaže da je želela da knjigu približi ljudima.

- To je još jedna predrasuda našeg naroda. Ozbiljnost dela se ne ceni po tome gde se prodaje, nego po onome šta je i na koji način napisano. A način prodaje je samo pokušaj da se knjiga približi većem broju čitalaca, a ne da bude namenjena samo eliti. Teme mojih knjiga su ono što se u ovom trenutku u našem društvu dešava. Pisac je oduvek bio taj koji ostavlja iza sebe trag generacijama koje dolaze posle njega. Šta bismo mi znali o životu u 18. veku da nije bilo pisaca koji su to zabeležili? Najteže je biti savremeni pisac jer si tada najviše napadan od svih struktura društva koje u tom trenutku bitiše na zemlji.