Nemački naučnici oslobodili miševe od HIV virusa - nema novca za testove na ljudima

U borbi protiv side, bolesti koja je je dosad smatrana neizlečivom, a koju izaziva virus humane imunodeficijencije (HIV), postignut je pomak koji daje nadu: nemački istraživači su uspeli da inficirane ćelije oslobode HIV virusa. Doduše, zasad samo kod miševa, jer, za kliničke studije na ljudima, nažalost, još nema dovoljno novca.

Istraživačima je, naime, kako prenosi belinski list "Velt", pošlo za rukom da iz organizma laboratorijskih životinja, uz pomoć biomedicine, potpuno uklone izazivača smrtonosne bolesti. Veći broj miševa zaraženih HIV virusom potpuno je ozdravio i u njihovom telu virusa više nema.

Da bi to postigli, molekularni biolozi iz Univerzitetskog centra za rak (UCC) Medicinskog fakulteta Tehničkog univerziteta u Drezdenu, tokom višegodišnjeg rada uspeli su da odgaje enzim koji prepoznaje HIV virus u ćelijama i izdvaja ga, odnosno "iseca" iz naslednog materijala inficirane ćelije.

Zajedno sa kolegama iz Lajbnicovog instituta za virusologiju sa Instituta Hajnrih Pete u Hamburgu, nakon toga su uspeli da izleče laboratorijske miševe.

Neki od miševa podrvrgnutih novom genskom tretmanu potopuno su ozdravili

- Postoje različiti metodi i slični pristupi, ali rezultat da je virus izdvojen iz inficirane ćelije za sada jedinstven - kaže rukovodilac Odeljenja za antivirusne strategije, profesor Joahim Hauber.

Prema njegovim rečima, ovo je zasad jedini pristup koji omogućava da se infekcija potpuno odstrani, a da ćelija koja je tretirana preživi i ostane potpuno zdrava.

U pitanju su svojevrsne "molekularne makaze", do kojih se došlo tokom desetogodišnjeg rada, i koje omogućavaju tzv. somatsku gensku terapiju - "isecanje" HIV virusa iz ćelijske DNK.

"Molekularne makaze" odstranjuju virus iz ćelijske DNK

Da li će isti pristup funkcionisati i kod ljudi, moći će da pokažu samo kliničke studije za koje nemački istraživači trenutno nemaju neophodnih sredstava.

Pacijentima će se uzimati krv i iz nje će se izolovati krvne matične ćelije. Uz pomoć genetskog vektora u laboratoriji će, zatim, biti uveden plan izgradnje "genetskih makaza", a pacijent će natrag dobiti sopstvene, genetski izmenjene krvne ćelije, koje organizam neće odbacivati.

Naučnici pretpostavljaju da će nakon toga u organizmu postepeno nastajati sve više genetski izmenjenih imunoloških ćelija, te će se na taj način obnoviti celokupna krv. Izlečene ćelije bi, pak, zatim mogle da obavljaju svoj zadatak u sistemu imuniteta, što bi dugoročno gledano dovelo do potpunog izlečenja, kakvo je kod nekih laboratorijskih miševa već postignuto.

Zbog kratkog životnog veka laboratorijskih miševa ovaj model istraživanja na životinjama je, međutim, ograničen, te se naučnici stoga nadaju da će ubrzo biti obezbeđena sredstva koja su neophodna za dalja istraživanja.