Nema opravdanja za nasilje zbog mržnje

Zakon o zabrani diskriminacije mora da ostvari dva osnovna cilja - prvo, da uspostavi pravila pomoću kojih ćemo svi moći da prepoznamo zabranjeno ponašanje, kao i da ponudi mehanizme zaštite od tog ponašanja - istakao je Saša Gajin, član radne grupe za izradu zakona o zabrani diskriminacije, na javnoj raspravi o Radnoj verziji tog zakona.Gajin je obrazložio da diskriminacija ne mora uvek da se pojavi u istom obliku, da je često indirektna i ne može se odmah prepoznati. Udruživanje radi diskriminacije i govor mržnje samo su neki od primera kada diskriminacija pokušava da se prikrije traženjem zaklona pod okriljem Ustavom zajamčenih prava i sloboda, kao što su sloboda govora i okupljanja.

Zakonom će biti definisani slučajevi uznemiravanja i ponižavajućeg ponašanja kada je ugrožen dignitet osobe, a posebno oni najteži slučajevi, kao što je zločin iz mržnje, koji se prema žrtvi čini samo zato jer ima neko lično svojstvo.

- Diskriminaciju je teško, a ponekada nemoguće dokazati. Žrtve su često uplašene, neuke i nemaju dovoljno sredstava, tako da se ustežu da pokrenu postupak. Zbog toga će pravo na pokretanje postupka dobiti i „testeri", osobe koje se u cilju razotkrivanja nedopuštenog ponašanja dobrovoljno podvrgavaju diskriminaciji - naglasio je Gajin.

Državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Zoran Martinovićnaveo je da postoji mnogo razloga koji nas požuruju da se donese ovakav zakon. Jedan od njih je i to što je Srbija potpisnica svih međunarodnih konvencija koje tretiraju oblast ljudskih i socijalnih prava, a drugi je pravni ambijent.

- Doneli smo nekoliko zakona koji selektivno i parcijalno tretiraju oblast diskriminacije, kao što je zakon kojim su zaštićene osobe sa invaliditetom, ali je potrebno donošenje jednog opšteg akta - naveo je Martinović. On je kao najugroženije grupe izdvojio Rome, žene, osobe s invaliditetom i pripadnike gej populacije.

Autor: I. Živanović