Neizvesna prava gej parova u Španiji

U Španiji se strahuje da bi posle izbora zakazanih za 20. novembar homoseksualcima moglo da bude ukinuto pravo na venčanje i usvajanje dece, a u najavi je i ograničavanje prava na abortus. Zbog toga je u mestu Hun na jugu španije gradonačelnik ponudio ubrzano sklapanje istopolnih brakova. Ta dva prava Špancima je dala vlada socijalista, koja je i sada na vlasti. Regulisanje istopolnih brakova i abortusa nije u nadležnosti EU, već država članica.

"Ljudi se plaše. Počinju da shvataju da bi moglo da dođe do velike promene i da će izgubiti pravo koje su stekli žestokom borbom", ogorčen je gradonačelnik Huna Hoze Antonio Rodrigez (Jose Rodriguez).

Prema podacima Udruženja lezbejki, gejeva, transeksualaca i biseksualaca (FELGT), najvećem udruženju te vrste u Španiji, povećano je interesovanje građana za to šta će se događati nakon izbora, ali i za samo venčanje. "Dolaze da ozvaniče svoj status ili status svoje dece. A neki žele i da se venčaju da bi pokrenuli proces za usvajanje dece", kazala je Luiza Notario zadužena za porodicu u tom udruženju.

Socijalistička vlada Hoze Luisa Rodrigeza Sapatera (Jose Rodriguez Zapatero), na vlasti od 2004. godine, pretvorila je Španiju u jednu od najnaprednijih zemalja Evrope po nekim društvenim pitanjima.

Osobe istog pola mogu sklapati brakove u pet zemalja članica EU - Holandiji od 2001, Belgiji od 2003, Španiji od 2005, Švedskoj od 2009. i Portugaliji od prosle godine. Registrovana partnerstva su mogućnost prijavljivanja parova bez tradicionalnog braka, koja postoji u 14 zemalja članica - Austriji, Belgiji, Českoj, Danskoj, Nemačkoj, Finskoj, Mađarskoj, Irskoj, Luksemburgu, Holandiji, Sloveniji, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Registrovana partnerstva su u svih 14 zemalja otvorena za istopolne parove, dok se u Belgiji, Francuskoj, Luksemburgu i Holandiji mogu registrovati i heteroseksualni parovi. U Srbiji se takve mogućnosti za sada ni ne razmatraju.

Istopolni brakovi odobreni su 2005. godine i podrazumevaju i pravo usvajanja dece, što je moguće u samo 10-ak zemalja u svetu.

Prošle godine usvojen je i zakon kojim je svakoj ženi omogućen abortus do 14. nedelje trudnoće. Do tada je prekid trudnoće bilo moguć samo u slučajevima silovanja, poremećaja fetusa ili ako je trudnoća rizik za majku.

Većina Španaca je to podržala, ali je bilo i protesta na kojima su učestvovale stotine hiljada ljudi, što je bilo i očekivano budući da je istorija španije je duboko vezana za katoličku crkvu.

Desničarska Narodna stranka, favorit na predstojećim izborima, glasala je protiv toga u parlamentu i pokrenula postupak pred Ustavnim sudom. Predsednik te partije Marijano Rahoj (Rajoy) je od tada davao oprečne signale o planovima stranke za regulisanje tih oblasti.

Kada je reč o istopolnim brakovima, najavljeno je da će se čekati odluka suda.

U pogledu abortusa, prvo se pominjala zabrana, ali u programu se ne pominje to, već "izmena" zakona da bi se "poboljšala zaštita prava na život i maloletnih devojaka". "Ne prihvatam da dete od 16 godina može da prekine trudnoću bez odobrenja roditelja", kazao je Rahoj.

Pitanje prekida trudnoće nij regulisano na nivou EU, vech ga uređuju same države članice svojim zakonima. Razlog za to su velike razlike u shvatanju prekida trudnoće medju evropskim državama, a protiv regulacije tog pitanja na nivou EU najviše se zalagala Irska, pa joj je taj ustupak i odobren tokom pregovora o Lisabonskom sporazumu. EU je rezolucijom iz 2002. ipak preporučila zemljama članicama da legalizuju namerni prekid trudnoće. U zemljama EU abortus u većini slučajeva i jeste dozvoljen, i u velikom broju zemalja on se može sprovesti bez dodatnih uslova na osnovu slobodne odluke žene do 12 nedelje trudnoće, ali i nakon toga ukoliko su ispunjeni određeni uslovi propisani zakonom, poput rizika za zdravlje ploda ili majke ili silovanje. Namerni prekid trudnoće u Srbiji je dozvoljen do 10 nedelje bez dodatnih uslova, dok se u načelu može sprovesti i kasnije uz odobrenje komisije.

Predsednik organizacije Asteoir (HazteOir), koja se protivi abortusu i istopolnim brakovima, kazao je da Rahoj ne želi da govori o tome jer u Narodnoj stranci postoje dve struje od kojih se jedna zalaže za zabranu abortusa, a druga želi manje promene sadašnjih propisa. Rahoj nije određenijii ni po pitanju istopolnih brakova, jer kaže da mu se više dopada reč "građanska zajednica", pa onda nije izvesno da li bi ona davala mogućnost usvajanja dece.

Luiza Notario iz udruženja za zaštitu seksualnih manjina kaže da je "zabrinuta", ali da ne želi da veruje da će se konzervativci usuditi da učine korak unazad jer bi se time "pozicionirali, ne samo u Španiji nego i u Evropi, kao partija ekstrmne desnice".

"Time bi se stvorio problem tamo gde ga nema", kazao je Evaristo Viljar (Villar), portparol Hrišćanskih mreža, organizacije koja okuplja oko 150 progresivnih katoličkih zajednica.

Kako je obrazložio, u Španiji je od 2005. sklopljeno više od 20.000 istopolnih brakova, a veliki broj ima i decu. Kada je reč o abortusu, on je kazao da su ranije "samo bogati mogli da idu na prekid trudnoće u Englesku". Njegov zaključak je da su zakoni omogućili napredak "društva u kojoj hrišćanstvo nema istu ulogu kao ranije, jer jeu odvojenosti crkve od države, u Španiji kao i u drugim delovima Evrope, tokom prethodnih godina zabeležen ogroman napredak".