Navijači prave kontra-gej paradu?!

Gej lezbejski info centar (GLIC) zatražio je danas od organizatora Parade ponosa da gej paradu odlože za sledeću godinu, pošto ankete pokazuju da se većina građana protivi održavanju te parade i da većina očekuje da će na njoj, ukoliko se održi, doći do nasilja.

U saopštenju se takođe navodi i da većina gej-lezbejske populacije u Srbiji ne podržava organizovanje Parade ponosa i smatra da bi ona bila kontraproduktivna.

Organizatori parade "Gej strejt alijansa" i Organizacija za lezbejska ljudska prava "Labris" najavili su ranije da će se Parada ponosa održati u toku leta.

Kako je navedeno, na internet forumima i navijačkima sajtovima se već organizuje kontra-parada, što samo povećava rizik da će doći do nasilja nad učesnicima Parade ponosa, možda čak i do ponovnog demoliranja Beograda, za koje bi odgovornost u javnom mnjenju snosili organizatori parade i samim tim i cela gej-lezbejska populacija u Srbiji.

"Smatramo da je rizik jako veliki, a da pozitivnih rezultata po gej-lezbejsku populaciju neće biti", navode iz GLIC-a.

Iz GLIC-a ocenjuju da organizatori parade prave slične greške kao što su to činili 2001. godine jer situaciju ne sagledavaju realno.

Održavanje Parade ponosa bi u ovom trenutku vratila gej-lezbejski pokret na početak i upropastila sav trud koji su sve gej-lezbejska udruženja uložila na poboljšanju položaja LGBT populacije, navodi se u saopštenju.

Iz GLIC-a apeluju na državne organe da više pomažu i podržavaju gej-lezbejske organizacije u Srbiji i da novac koji bi se potrošio na dnevnice policajaca, koji bi štitili učesnike parade, usmere na borbu protiv homofobije.

Srbi neće gejeve, Albance i Rome za šefove, nastavnike....

Građani Srbije ne tolerišu otvorenu diskriminaciju, iako određene grupe stanovništva trpe diskriminaciju, pokazali su rezultati istraživanja Ministarstva rada i socijalne politike, kancelarije Ujedinjenih nacija za međunarodni razvoj (UNDP) i Delegacije Evropske komisije u Beogradu.

Rezultati istraživanja, koje je poslednje nedelje februara sproveo Stratedžik marketing risrč, na 1.108 ispitanika, pokazali su da su građani Srbije upoznati sa pojmom diskriminacije i načelno je definišu kao negativnu pojavu.

Neznanje i religiozna uverenja su, po mišljenju građana, najvažniji faktori prisustva diskriminacije.

Kada je reč o grupi koja je najviše diskriminisana u Srbiji, 50 odsto građana je reklo da su to Romi, dok ih slede osobe sa invaliditetom i siromašne osobe.

Građani Srbije, 74 odsto, smatraju da je diskriminacija veoma prisutna u oblasti zapošljavanja, potom kada je reč o napredovanju na poslu, kao i u zdravstvu.

Zamenik direktora Stratedžik marketinga Svetlana Logar ocenila je da je istraživanje pokazalo da građani Srbije ne bi želeli da im decu u školi uče Romi, pripadnici seksualnih manjina ili Albanci, niti bi želeli da im ove grupe stanovništva budu šefovi.

Ona je ocenila da je fantastičan pomak to što 43 odsto građana smatra da su sami odgovorni za pojavu diskriminacije, dok 47 odsto smatra da je za to odgovorna republička Vlada.

Većina građana rekla je da se država nedovoljno bavi problemom diskriminacije, dodala je Logar, kao i da mediji ne posvećuju dovoljno pažnje ovom problemu.

Šef Delegacije Evropske komisije Žozep Ljoveras podržao je napore Vlade Srbije da se bori protiv diskriminacije i ocenio da je dobro što je usvojen Zakon o zabrani diskriminacije.

Usvajanje seta antidiskriminacionih zakona je jedna od obaveza uz Evropskog partnerstva, podsetio je Ljoveras i istakao da će komisija pažljivo pratiti ispunjavanje te obaveze i dati svoju ocenu u novom izveštaju o napretku Srbije, sredinom oktobra.

Ljoveras je ocenio da je usvajanje zakona jedan korak i da je sada važnja njegova primena.

Stalni predstavnik UNDP Vilijam Infante ocenio je da je dobro što je zakon usvojen, ali da bi trebalo stvoriti sve uslove kako bi poverenik mogao, 2010. godine, da počne sa primenom zakona o zabrani diskriminacije.

Državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Zoran Martinović rekao je da su rezultati istraživanja ukazali na tri apekta - da građani ne tolerišu otvorenu diskriminaciju, da određene grupe ipak trpe diskriminaciju, kao i da građani nemaju dovoljno saznanja o načinima kako da se zaštite od diskriminacije.