Svet
Najlepši dečko na svetu
nymag.com ·
Njujork ·
Odabrao: J.M. ·
Dodato: 17. OCT 2011
Andrej Pejic
Mnogi ljudi su blagosloveni lepotom. Neki su čak i napravili karijeru od nje, ali samo malo njih može da bude sa obe strane modne piste. Jedne kasne julske večeri jedna manekenka je šetala ulicom Lafayette u veoma kratkom šorcu, kada je sredovečni punačkiji muškarac sa bejzbol kapom, koji se gegao ulicom, zastao naglo: "Hej! Hej ti!" povikao je svojim jakim bruklinskim akcentom. "Da li si ti model?" Manekenka je spustila pogled na muškarca i strpljivo se osmehnula: "Jesam." "Prelepa si." Muškarac je progovorio kroz zube. "Gde si se, znaš, gde si se slikala?" "O, pa na mnogim mestima," skromno odgovori manekenka. "Pa definitivno imaš moj glas," reče muškarac. "Čovece!" Muškarac odmahnu glavom u čuđenju i nerado nastavi dalje niz ulizu, sasvim nesvestan da žena koju je upravo sreo, uopšte nije žena, već je to Andrej Pejic, muški maneken koji je privukao mnogo pažnje modnog sveta uspešno noseći na pistama žensku garderobu. Tog dana, pored šorca, Pejic je bio obučen u čipkanu crnu bluzu preko crnog topa, oči su bile smoky nasminkane, plava duga kosa puštena. Upravo se vraćao sa snimanja za španski časopis gde je nosio odeću koja generalno spada u žensku modu: usku dugu haljinu, krzneni kaput, šesir širokog oboda i na kraju snimanja ružičasti sjaj za usne. (Foto: Valérie Belin. Kosa: David Martinez. Šminka: Odile Subra. Odeća: Gaspard Yurkievich.) "Koju si boju koristio za njegove usne?" upitala je šminkera jedna od žena koje su radile na setu. "Neku vrsta maline," odgovorio je on, dok je žena već otišla do ogledala i počela da nanosi istu nijansu sjaja na svoje usne. I u situacijama kao što je gore opisana na ulici Lafayette, kada je Pejić predmet očigledne heteroseksualne pažnje, on obično ne želi da razuveri potencijalnog udvarača da je u zabludi, delimično zato što je ta zabluda donekle i istina. Kada se prvi put pojavio u Chadwick agenciji za modele u Melbourne-u, gradu u kome je odrastao u Australiji, odmah je dobio ugovor i isto tako brzo mu je rečeno da će teško naći posao na poprilično mačo australijskom tržištu. Pejić je bio isuviše lep kao očigledan izbor za muške kampanje, a opet nije zapravo bio ni žena. Sledeće godine, kada je Pejić završio srednju školu i preselio se u London, zbog svog izuzetno androgenog izgleda bilo mu je veoma teško da nađe britanskog agenta. "Sećam se da je padala kiša i bilo je užasno. Isao sam ulicom bez kišobrana, bilo je zaista dramatično, kao neka scena iz filma, i ja sam pomislio ‘Bože, došao sam u London, potrošio sam mamin novac i još ne mogu ni agenciju da nađem.' " Pejic se sada smeje tome i nastavlja dubljim glasom. "Bilo je kao kada se Madonna zaputila u Hollywood." U Stormu, petoj agenciji u koju je otišao, vlasnica Sarah Doukas, poznata po tome što je otkrila Kate Moss, je odlučila da mu da šansu. "Kada sam prvi put srela Andreja nisam pomislila Kakav prelepi dečko ili devojčica," priča Doukas. "Nisam nikako želela da ga stavim u jednu fijoku." Agencija je stavila njegovu sliku na tablu i sa muškim i sa ženskim manekenima. U evropskom svetu mode gde je ideja maskuliniteta dobrim delom manje muževna, Pejić je dobio nekoliko angažmana, ali nije postao jedna od stvari za kojom žude u modnoj industriji, nije postao manekenska verzija Birkin ili Spy torbe ili nečija muza, sve dok Carine Roitfeld, tadašnja urednica francuskog Voguea, nije odlučila da ga obuče u žensku odeću za snimanje editorijala. "Carine Roitfeld je samo rekla ‘Obucite ga u Fendi!' " objašnjava Andrej, zatim nastavlja "u mojoj agenciji su me pitalali da li bi mi bilo neprijatno da nosim žensku odeću, ali ja sam već oblačio suknje od malih nogu, tako da sam odgovorio ‘Ne, naravno'. Pretpostavljam da sam profesionalno ostavio svoj rod otvoren umetničkoj interpretaciji," kaže Pejić. On je prošle godine nastupao i na ženskim i na muškim revijama za Jean Paul Gaultiera (koji za Pejića kaže da "poseduje vanzemaljsku lepotu") i na Gaultierovoj reviji visoke mode za proleće 2011. godine je nosio jedan od najlepših komada, venčanicu. Na njujorškoj reviji mode u februaru, Pejić je nastupao u nekoliko revija, jednoj muške mode i četiri ženske mode. Čak ga je na reviji muške mode Galliano obukao u "maleni odevni asambl", dok je kod Gaultiera bio obučen kao Betty Catroux, a na Yves Saint Laurent reviji je bio androgena žena- muza. Pejića su fotografisala imena kao što su Steven Meisel i Juergen Teller. Njegova majka se pojavila na australijskoj televiziji da priča o svom sinu. Pejić je sada dovoljno poznat u svojoj zemlji da mora da nosi naočare za sunce kada izlazi iz kuće. Na muškoj reviji... Pejić je nosio mušku odeću na Gaultierovoj reviji u januaru. (Foto: FirstView) Jedne subote popodne, Pejić me je pozvao na snimanje koje se održavalo na trideset i drugom spratu jedne moderne stambene zgrade u njujorškoj Trajbeki. Kada smo ušli u glavnu sobu, dolazeći sa ogromne verande sa koje se pružao pogled na južni deo Menhetna, svetlost nas je obasjala. Kreativni direktor ovog snimanja, Rushka Bergman, koja je tri godine bila stilista nekadašnjem kralju androgenog izgleda Michaelu Jacksonu, nosi naočare za sunce veličine tacnica za kafu i ćaska sa šminkerom, a drugi muški model se neobavezno šeta u otkopčanoj kožnoj košulji, povremeno napinjući svoje grudne mišiće. Muzika trešti. Asistenti užurbano jure. Pejića požuruju na šminkanje i friziranje. Za čak i umereno taštu žensku osobu, provesti vreme sa Pejićem se može porediti kao izgubljena trka sa nekim ko čak nije ni trčao. Da nije muškarac on bi bio najlepša žena koju sam videla uživo, što u njegovom slučaju znači: savršen ten i sjaj kože engleske ruže. Njegove plave lokne i zaobljena širina oko jagodica podsećaju na mladu Brigitte Bardot. Pejić ima 19 godina, visok je 185 centimetara, tanak je kao potez slikarskog kista i nosi žensku veličinu cipela 11 (evropska 45), za koju on kaže da je veoma tesko da se nađe kod poznatih dizajnera, ali se ponekad nadje kod DSW-a (Designer Shoe Warehouse). Njegova jedina nesavršenost jeste par mladeža koji ljupko ukrašavaju desnu stranu njegovog mačkastog lica. Oni se retko uklanjaju u Photoshopu. Za ovo snimanje Pejić će podsećati na mladu Judy Garland, noseći kratku braon periku, pocepane mrežaste čarape, suknju A-kroja i smoking. "Da li želite pijanu Judy Garland?" frizer Raymond McLaren pita Bergmanovu, koja ne odgovara. McLaren počinje da skuplja Pejićevu kosu ispod perike. "Da nemam ženu, dvoje dece i pitbula, pitao bih te da izađemo" kaže frizer. Pejić se smeška ljubazno. "A ja bih možda rekao da." "Šta si radio dok nisi postao ovo?" "Čistio sam toalete u striptiz klubu," odgovara Pejić bez uzdržavanja. "Zaista?" McLaren stavlja šnalu u Pejićevu kosu. "Zaboga. Čoveče." Pejić je rođen u Tuzli, u Bosni, nekoliko meseci pre početka Bosanskog rata. Njegovu porodicu srednje klase, Pejićevu majku Srpkinju, koja je bila pravnica i njegovog oca Hrvata, ekonomistu, rat je odveo na različite strane podeljene po nacionalnoj osnovi. Kada je njegova majka Jadranka prebegla u Srbiju sa Pejićem i njegovim starijim bratom, Igorom, otac je ostao u Bosni. Porodica je dobila status izbeglica kada je Pejić imao osam godina i Jadranka se sa svojom majkom i decom preselila u Broadmeadows, radničko predgrađe Melbourna, i ponovo se vratila u školu, kako bi postala učiteljica. Pejić je bio više u fazonu: "Ići ću u školu ako dobijem novi PlayStation. Tako razmišljate u tim godinama." Iako se seća NATO bombardovanja, on opisuje svoje detinjstvo kao relativno bezbrižno. Voleo je da se igra preoblačenja sa drugim devojčicama, pretvarajući se da je Ciganka iz njegove omiljene južno američke sapunice. Kada je shvatio da se njegovo ponašanje više ne smatra prihvatljivim za dečaka, on kaže da se "zatvorio" na nekoliko godina, ali je kada je napunio trinaest rekao samo "Nosite se, i pustio sam platinastu plavušu iz sebe." Ofarbao je kosu i počeo da nosi uzane farmerke, zatim je počeo da kupuje u ženskom odeljenju u radnjama i da se sminka. "Kako ja treba da izgledam je veoma lična stvar," objašnjava Pejić. "Kada sam počeo da eksperimentišem to je bilo da bih sebe usrećio, da kada pogledam u ogledalo budem zadovoljan, nikada se nisam preoblačio u drag ili nesto slično. Uvek je to bilo zato što sam želeo da izlgedam lepo, da budem lep, kao što bi svaka devojka to želela." Pejić je u početku bio zabrinut kako će njegova porodica reagovati, ali je vrlo brzo shvatio da ne treba da bude. Igor je preuzeo ulogu zaštitnika svog brata koji se svi više ponašao kao sestra. Njihov otac je bio na drugom kontinentu (Pejic kaže da se čuju telefonom, ali veoma retko). Što se majke i bake tiče, Pejić kaže "da su obe žrtvovale živote sa svoju decu, tako da ne bi bilo za očekivati da one okrenu svojoj deci leđa." Glavna briga Pejićeve majke je bila njegova bezbednost, ali visoke ocene su mu obezbedile mesto u odličnoj srednjoj školi u centralnom Melbourne-u koja slovi za umetničku i progresivnu (Olivia Newton-John je nekadašnja učenica). "Čak i prilikom šetanja po ulici u ovoj industrijskog zoni, ljudi nisu obraćali pažnju," kaze Pejić. "To je bio na neki način moj mali beg." Njegov sadašnji uspeh je ponos njegove majke: "Moja mama prati sve i postuje na Facebook da njeni prijatelji vide." Kada je Jadranka videla slike njenog sina u Gaultierovoj venčanici, izjavila je na australijskom tv programu Sunday Night, "On je najlepša devojka koju ću ikada videti da nosi venčanicu." ...i na ženskoj.. Pejić kao mlada na Gaultierovoj reviji. (Foto: FirstView) Pejić je sada sasvim prihvatio svoj gender-bending izgled i rokersku modu: pocepane farmerke, isečene majce i šorc koji ne ostavljaju mnogo mašti, sem što u njegovom slučaju čine upravo suprotno. "To nije kao, ok, danas želim da izgledam kao muškarac, ili danas želim da budem žena " kaze on. "Ja želim da izgledam kao ja. Samo što su neke od stvari koje ja volim ženstvene." Zapravo kada bismo za njegov izgled rekli da je androgen, to bi bilo pogrešno, većina nepoznatih ljudi koja ga sretne misli da je on žensko. Na njemu možete jedva da primetite tragove Adamove jabučice. Njegova vilica je i dalje delikatna, Pejić brije samo noge, dok malja na licu i na grudima ni nema. ("Pipnite moje lice," kaže Pejić u jednom momentu, hvatajući me za ruku i privlačeći je njegovom obrazu, i zaista osećam samo jedva posute nežne malje.) Dok sam bila sa njim, konobarica je pitala da li "dame" žele još nešto. Na snimanjima ljudi o njemu govore kao o "njoj". "Ne mislim da treba sebe da objašnjavam," kaže Pejić, koji za svoju androgenost i zbunjenost koju izaziva ima nadimak "situacija" pa kaže "nisu primetili situaciju" ili "Japanci vole celu situaciju" ili "Volim celu tu misterioznost oko situacije." Iako se možda ne ježi rodnih razlika koje drugi nameću, on preispituje njihove skrivene pretpostavke. "U ovom društvu ukoliko za muškarca kažemo da je žena, to je najveća uvreda koju može da doživi." Pejić skeptično diže jednu obrvu i nastavlja, "Da li je to zato što smatramo da su žene manje vredne?" Kasnije mi kaže "Znam ljude koji bi želeli da se ja branim, da sedim ovde i da kazem ‘Znate ja sam muško, ali neki put nosim šminku,' ali znate šta, to zaista meni nije važno. Ja zaista nemam taj jak rodni identitet, ja određujem ko sam ja. Činjenica da to ljudi koriste u kreativne i marketinške svrhe je isto što i posedovanje vestine koju koristite da zaradite novac." Androgenost se dobro prodaje u modnom svetu, još od vremena kada je Coco Chanel odbacila korsete u korist odela, ali je uvek bilo teži, više seksualizovan napor sa muškarcima. Šezdesetih, karijera April Ashley je bila uništena kada se otkrilo da je ona transeksualna. Od tada postoji generalno jedna mera kempa kod muškaraca koji rade kao ženski modeli. Teri Toye, Connie Girl i Candy Darling, transrodna muza Andy Warhola, sve one su imale stav "Mi smo čarobne, odjebite" za koji Pejić smatra da je manje progresivan, jer privlači pažnju na rod, a ne na fluidnost iza. Ono što on i drugi transeksualni modeli, kao što je Lea T (koja je nedavno bila u kampanji Riccarda Tiscia za Givenchy) rade jeste da napuste pitanje roda u potpunosti, ne tako što će postati žene, već će uspeti da postanu idealnija verzija žene bez oblina i kukova koju modna industrija fetišizira. Dizajneri mogu da ih koriste i da se smatraju progresivnim bez da su zapravo promenili estetske norme: "Mislim da sada ovo prvi put postaje mejnstrim" kaze Cator Sparks, urednik sajta Lookbooks.com "To sada više nije prednost. Bela devojka je mrtva ili barem mora da dobije malo nove energije." Pejić prihvata da postoji razlika, barem suptilna u načinu na koji on nosi odeću: sa muškom odećom njegovi pokreti su jednostavniji, hod jači, a sa ženskom je više fluidan i dramatičan. Da bi nosio žensku odeću morao je da oslabi, kako bi njegove ruke mogle da prođu kroz rukave odeće koja se pravi kao uzorak. Iako uzane građe, Pejic i dalje ima strukturu kostiju muškarca. On radi kardio vezbe, ali mora da bude veoma pažljiv da ne povećava mišiće. "Nije da to baš i želim" on sleže ramenima. "Većina ženskih modela nema mišićnu masu. To je veoma delikatno stanje u kome treba da budete." Pejić i dalje ima metabolizam srednjojškolca, a često se zaboravlja da on to gotovo i jeste. Pred samo snimanje večerali smo u italijanskom restoranu, gde je on naručio činiju paste sa kozicama i pojeo je celu. Pun stomak uopšte nije uticao na njega na snimanju. "Boot-ee-fool, boot-ee-fool," Bergmanova, koja je Srpkinja, govori Pejiću, dok on zamahuje kukovima, pruža ruke i širi usne kao neka pevačica. "Zelim da oseeeetiš to!" Uskoro su masine za maglu donete, a Pejić je obučen u haljinu od šljokica i nosi šesir. U momentu se transformisao od Judy Garland u derviša koji reži, šibajuci glavom okolo i pokazuje zube kameri, zatim je nestao u oblaku magle i ponovo se pojavio u predivnoj novoj izvijenoj pozi. Njegova sposobnost da se transformiše, korisna veština svakog modela, je više nego impresivna, ali ne i iznenađujuća, ukoliko smo svesni da je promenljivost jedna od njegovih konstantnih stanja. "On je kameleon, genije," Bergmanova mrmlja. "Ne postoji ništa što je više boo-tee-fool, Andrej od tebe!" Kako je zadovoljstvo zbog obavljnog posla ispunilo sobu, Bergmanova i McLaren žure kroz maglu da uhvate Andreja za ramena, kao dva ponosna roditelja, pre nego što se objavi kraj snimanja. Polako se magla razilazi, šminka i perike su spakovane, a članovi ekipe se razilaze. "O moj Bozž, ovo je kao da sam radio na filmu Tima Burtona!" izgovara Pejić dok se lift spusta tridesetdva sprata niže. Nekoliko dana ranije, Pejić je bio na zabavi u James hotelu, stigao je u oblaku cvetnog parfema sa Kendall Werts, jednom od mlađih agenata u modnoj agenciji DNA Model Management, koja zastupa Pejića na američkom tržištu. Agencija je potpisala ugovor sa njim, a da ga nije ni videla, Werts mi saopštava, ili bolje rečeno, videli su samo videli njegov book. Pejić se pojavio u agenciji u crnom od glave do pete, u Gaultier jakni, toliko uzanoj da ga je gotovo sputavala, kao da je time želeo da poruči "Ovako izgleda žena iz New Yorka, " kaže Wertsova. "Kad su se vrata otvorila, ja sam pomislila ‘O moj Bože, on poseduje sve.' " Iako niko izgleda ne zna zašto se parti u hotelu James održavao, očigledno je to bio uspešan ivent. Konobari su cirkulisali okolo sa flašama šampanjca i kanapeima. Horde fotografa i novinara su se gurale kod ulaza na terasu na krovu kako bi uhvatili na tren nekog od poznatih gostiju pri njihovom izlasku. U jednom trenutku Pejić je napućio usne, zažmirio svojim očima i izjavio "Ja volim žurke. Znate, zaista hard core žurke. Mislim da je u mojim godinama to sasvim prihvatljivo." Kod bara se upoznao sa još jednim muškim modelom iz DNA, koji je Pejića odmerio od glave do pete. "Dopadaš mu se," Werts se nasmejala, kad je tip otišao. "Pomislio je da sam žensko," rekao je Pejic. "On je model i broker. Da li želiš da izađeš sa najpoželjnijim neženjom u New Yorku?" Pejić se nasmejao. "Ja želim da budem najpoželjniji neženja u New Yorku." Pejić je veoma oprezan kada je u pitanju otkrivanje svog ljubavnog života i naročito kada se povede priča o njegovoj seksualnoj orijentaciji. On kaže da privlači strejt muškarce i znatiželjne bi-žene, "malo divlje devojke,"ali u skladu sa svojom filozofijom da je barem njemu, rod nebitan, on ne želi da pojasni ko njega privlači. "Znate, ne bih rekao da sam zaista seksualna osoba," izjava u koju je gotovo nemoguce poverovati. "Ali cenim ljubav i voleo bih da doživim to iskustvo jednog dana. Mislim da još nisam." Ako insistirate priznaće da je humor jedina osobina koja ga privlači. "Sebe smatram poprilično sarkastičnim i ne bih želeo da budem takav sa nekim ko to ne razume. " Kasnije, pored bazena na hotelskoj terasi, ispričao je Wertsovoj za šalu koju je napravio na aerodromu u Brazilu. "Znate one Victoria's Secret manekenke, koje imaju bebu, i zatim je rode i onda su sledeće nedelje mršave i snimaju i rade revije?" Pejić pravi dramsku pauzu. "Ja sam smislio da to uradim. To je bila ideja." Rekavši svojim agentima da obaveste štampu da sledi "iznenađenje", Pejić je došao na aerodrom sa baby stomakom od pene, ali je naišao na carinika koji je posumnjao da Pejić krijumčari drogu u svom stomaku. "I da li su ti dozvolili da zadržiš stomak?" pitala je Wertsova za fantomsku bebu. "Dozvolili su mi!" "Pa to je tako lepo od njih." "Jedan od njih je prokomentarisao ‘Umalo da me prevariš.' " "Pa to je genijalno," Wertsova je bla oduševljena "Mislim, totalno ludo." Nisu svi Pejićevi pokusaji da podrije rod naišli na odobravanje. Ovog proleća je lanac knjižara Barnes & Noble navodno zahtevao da se izdanje časopisa Dossier na čijoj se naslovnoj strani nalazio Pejić golih grudi, upakuje u neprozirnu plastiku, bojeći se da će kupci pomisliti da je u pitanju žena u toplesu. Iz knjižare su kasnije negirali da su tako nešto zahtevali. Zatim je časopis FHM izdao zvanično izvinjenje zato što je nazvao Pejića "stvar" kada su ga čitaoci izglasali za 98 seksi ženu na svetu. Kontroverza je samo poboljšala njegovu karijeru. "Ja sam pomislio, mmm, ovo je sada dospelo u štampu. Moj čitav život je kontroverza. Šta mogu da radim? Ja sam kao Britney Spears!" U pocetku je Pejić bio "proizvod sa najboljom cenom" u modi: za klijente je mogao da reklamira žensku odecu, a da nisu morali da ga plate pun honorar koliko bi manekenka dobila. Sada kada je postao poznat, on određuje svoj honorary više na osnovu svoje reputaciji, nego na osnovu roda, ali i dalje ne zarađuje onoliko koliko bi manekenka na njegovom mestu mogla. "Ne ustajem iz kreveta za manje od 50 dolara po danu," kaze on bezizrazajnog lica. "Zelim da to bude jasno Americi. Ovo je novo doba androgenih supermodela. Mi ne ustajemo iz kreveta za manje od 50 dolara za dan." Pejić kaše da mu je bilo potrebno sedam meseci rada da počne sam da se izdrava. Od kako je to uspeo, radio je širom sveta, nikada nije ostajao na istom mestu više od dve nedelje. Živeo je u stanovima sa ostalim modelima, spavao na sofama kod prijatelja, agencije su mu obezbeđivale smeštaj. "Samo toliko u ovom poslu možete da imate bazu, jer po svojoj prirodi posao je veoma nestalan, ali bi bilo lepo kada bih imao svoje mesto gde bih mogao da ostavim svoje stvari i da ga nazovem domom." Pejić se nada da će u narednih nekoliko meseci moći da se smesti u New Yorku-"Mislim, sve velike devojke žive ovde", ali on planira da živi sa cimerima. Iako se jednom šalio sa novinarem da bi promenio pol ukoliko bi mu to osiguralo kampanju za Victoria's Secret ("Mislim da bih to morao, zar ne?"), on zna da njegov izgled nikada neće biti toliko komercijalan da može da zarađuje te svote novca, niti je promena pola nešto o čemu on zaista razmišlja. "Naravno da kao dete razmišljate o tome-Kako bi život izgledao da sam se rodio kao devojčica? I tako to. Ali sada sam sasvim srećan sa situacijom kakva jeste." Pejićev uspeh je već izazvao pojavu kopija, agencija koje pokušavaju da popune svoje liste modela sa dečacima slatkog lica i peroksidne kose. "Od kako ga imamo zatrpani smo zahtevima", kaže Werts. "Ljudi misle da će se vrata na brani otvoriti." Znajući za opsesiju modnog sveta nečim novim, Pejić štedi novac i razmišlja kako da iskoristi svoj trenutak za nešto drugo: možda neki reality TV program, ili knjigu, možda Hollywood. Ipak, na krovu hotela te noći, gde su blicevi sevali i sklapali se poslovi dosta unapred, postojao je barem dašak dugovečnosti. "Svi žele da budu deo sadašnjeg momenta," kaže Werts saosećajno. "A on je veoma dobar u produžavanju svakog momenta." "Daaa," dodaje Pejić. "Kada pomislite da propadam, ja ću da se vratim sa seks trakom, znate na šta mislim. Upotrebiću lateks, napraviću od njega modu, uraditi nešto zaista umetnički. Pravu seks traku." "Morao bi i da angažuješ i stilistu." "Da, izneo bih sve na videlo," zaključio je Pejić, podižući času pink šampanjca. New York Magazine
Vai Komentari
jao kako bih ja njega rado posedovao
loznica ·
21.10.2011, 13:39
Ova stranica se bori protiv razlicosti,nacionalizma,huliganstva a u samom tekstu je opisano kako je njegova majka srpkinja a njegov otac hrvat a rodjeni su u Bosni,ni slucajno ne mogu bit Bosanci,jednom rijecju.Takav nacionalizam i dijeljenje ljudi na ove i one za ovakvu stranicu je ne prihvatljivo,kada ste vi koji se borite protiv razlicitosti takvi i pisete ovakve tekstove onda nije ni cudo kakvo je danasnje drustvo i mrznja medju narodima :(
Mostar,BiH ·
21.10.2011, 7:06
Prelep je zaista, imao sam srecu da ga i upoznam...
prelep87 ·
Beograd (Belgrade),
Serbia ·
05.11.2011, 7:01
Dakle, sjajno! Ko kaze da Srbi nemaju cime da se pohvale. Ono sto je Novak Djokovic u tenisu, to je Andrej Pejic u modi, bez obzira na sve razlike. Aaaa, to, sto se on meni svidja... heh, pa nisam jedini. Nazalost!
Beograd, Srbija ·
03.11.2011, 10:17
Stvarno je najlepsi.. Svi najlepsi modeli su iz Srbije.. ahhh
beograd ·
26.10.2011, 5:13
U njegovim ocima se vidi neka tuga, to je dokaz da bez ljubavi mozemo biti lepi, lepo obuceni, doterani, imati jahtu, kucu na Zlatiboru, kucu u Parizu,... ali, srce trazi svoje, za ljubav, trebaju dvoje!
BG ·
18.10.2011, 3:09
|
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi |
v3.6.5 | Copyright Notice © 1999-2015 GAY-SERBIA.COM. ALL RIGHTS RESERVED. GEJ-SRBIJA.COM. SVA PRAVA ZADRŽANA. |