www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
|
|
|
Jedinstveni glas učinio je Berlinca Klausa Nomija kultnom zvezdom New Wave-a. Dokumentarni film ''The Nomi Song'', nagrađen 2004. na Berlinaleu ''Teddyjem'' kao najbolji dokumentarni film, sledi tragove neobičnog pevača, preminulog 1983. godine od AIDS-a. Postoji li gradacija reči ''androgin''? Klaus Nomi je bio između ostalog androgin, ali je sjedinjavao u sebi više nego suprotnost muškarac-žena. On je bio i čovek i robot. Prolaznici koji bi ga videli na ulici nisu se pitali: ko je ovo? Nego: šta je ovo? Američki režiser Andrew Horn, koji od 1989. godine živi i radi u Berlinu, počinje i završava svoj dokumentarac o američko-nemačkoj novotalasnoj kultnoj figuri poznih sedamdesetih i ranih osamdesetih sa isečcima iz SF klasika iz 1953. godine: ''It came outer Space''. Sve na Nomiju je delovalo nestvarno (wirkte unwirklich) i tajnovito - čak i njegova smrt. Umro je 6. avgusta 1983. godine u 39 godine u New Yorku kao prva prominentna ličnost koja je umrla od AIDS-a. U to vreme je ''gej bolest'' bila pojam shvatljiv samo posvećenenima i trebalo je sačekati još dve godine dok Rock Hudson nije javno obznanio svoju bolest, kada je AIDS postao tema u medijima. Klaus Nomi je došao niotkud, i u tome se izgubio. On nije imao nikakve preteče, niti sledbenike. Samo dva albuma je ostavio za sobom (i jednu kompilaciju). Njegova izuzetna karakteristika bio je nezamenjivi kontra-tenor, kojeg mu je njegov profesor pevanja želeo da izagna, jer za njega nije bilo nikakve publike. Nomi, koji je kao dete sakupljao ploče Marie Callas i Elvisa Presleya, mogao je da oponaša savršeno obe glasovne dispozicije - tako zapanjujuće i tako ubedljivo da su organizatori koncerata morali da uveraju publiku da njegove kombinacije roka, popa i operskih arija nisu nikakav plejbek.
Nomi je svoj munjeviti uspeh započeo na andergraund sceni New Yorka, gde je nekoliko godina morao da se zadovoljava sitnim poslovima po restoranima i sl. Bio je suvonjav, stalno je šminkao lice na smrt belim i nosio bizarne kombinacije faraonskih i austronautskih odela. Neponovljiva je bila ozbiljost sa kojom je završao svoje nastupe. Sami bučni pankeri New Yorka bi zanemeli kada bi Klaus Nomi (pravo prezime Sperber) sa teškim nemačkim akcentom zapevao o apokalipsi. Može biti da je on takođe bio deo trash i kemp kulture, po bini se nikada nije izmotavao. Šta se to zbivalo u njemu koji je od školovanog operskog pevača, koji je potom cepao karte na ulazu u berlinsku operu, započeo svetsku pop/rok karijeru i stigao potom čak i na sofu Thomasa Gottschalka?* Niko to ne zna sa sigurnošću. Posao i privatni život je britko odvajao, seks je imao očigledno samo sa nepoznatim i pod otkriljem potkulture. Andrew Horn osvetljava u svom filmu ''Nomi Song'' i nekoliko Nomijevih karakternih slabosti: na putu ka gore, izneveravao je prijatelje, odnosno neke je, kako u filmu tvrde, finansijski iskoristio. Sasvim moguće da je samo bio vosak u rukama njegovog menadžera i uopšte nije shvatao šta se oko njega zapravo događalo. Takođe, nekolicina prijatelja koje je Horn intervjuisao, nisu mogli da prozru u njegovu tajnu. Konačno, Hornu je uspelo samo delimično da osvetli onoga, koji je marljivo radio na svojoj tajnovitosti.
Ali, čemu sve to? Nomijevo pevanje stoji samo za sebe. Njegov hit ''Total Eclipse'' izaziva i dvadeset godina nakon njegove smrti jezu. A onome ko ga je pred sobom video, podilazio mu je strah. ''The Nomi Song'' koji je odlikovan na Berlinaleu 2004. god. jednim ''Teddyjem'' kao najbolji dokumentarni film, za poznavaoce je pod ''moranje'', a za sve ostale otkrivenje. Možete se i istinski iznervirati kada saznate da notorni američki desničar, radio-voditelj Rush Limbaugh, Nomijevu muziku danas zloupotrebljava kao prepoznatljivi džingl za svoj mesečni ''Anti-Gay Report''. Franck Noack
Iz: Männer Aktuell, April, 2005. Prevod: Nicodemus Linkovi: |
