Rok muzika i seksualnost

PRVI DEO:

UVOD

MASKULINITET I ROK

DRUGI DEO:

MUZIKA, ŽENE I IDEOLOGIJA PORODICE

TREĆI DEO:

ROK KONTRADIKCIJE

SEKSUALNI IZRAZ/ SEKSUALNA KONTROLA

ČETVTI DEO

SEDAM GODINA KASNIJE

- NAKNADNA RAZMIŠLJANJA

BELEŠKA O AUTORIMA

Od svih masovnih medija, rok je najeksplicitnije povezan sa izražavanjem seksualnosti. Ova veza odražava funkciju roka kao oblika kulture mladih: rok se bavi problemima puberteta, oslanja se i artikuliše psihološke i telesne napetosti odrastanja, on prati trenutke kada dečaci i devojčice uče svoj repertoar javnog seksualnog ponašanja. Iako tekstovi rok muzike uglavnom prate pravila romanse, njeni muzički elementi, njeni zvuci i ritmovi oslanjaju se na druge konvencije seksualnih reprezentacija, i rok je pun emotivnog naboja čak i kada je njegova tema neseksualne prirode. U pozadini rok muzike, uvek su prisutni ples, zabavljanje i udvaranje. Izraz "Rock 'n' roll" je u početku bio sinonim za seks, i muzika je bila razlog za moralnu paniku od kako je Elvis Presley javno vrteo svojim kukovima. Rok je podjednako bio razlog za zagovornike seksualnih sloboda - pripadnici kontrakulturnih pokreta (counterculturalists) iz šezdesetih nazivali su rok "oslobađajućim", načinom na koji mladi mogu da se liše prepreka i represije starijih. Za dobar deo posleratne omladine, rok muzika je bila estetska forma najtešnje povezana sa njihovim prvim seksualnim iskustvima i poteškoćama. Razumevanje odnosa roka i seksualnosti nije samo akademska vežba, već je to neophodan deo razumevanja kako se seksualna osećanja i stavovi uče.

Nažalost, znati da je rok važan nije isto što i znati koliko je važan. Najbolji autori na ovu temu iznose suprotstavljene stavove, a da ih ne razrešavaju. S jedne strane, postoji nešto u slučaju roka što se doživljava kao oslobađajuće - Sheilae Roebotharn tvrdi da je rok muzika šezdesetih bila "poput konačnog oslobađanja nakon svih onih mega utešnih balada"(1), dok je, s druge strane, rok postao sinonim za seksualnost obojenu muževnošću, kao što se da videti iz pesama "Ispod mog palca" ("Under my thumb") ili pak "Glupa devojka" ("Stupid girl") od Stounsa, arhetipske rok grupe.*

Neke feministkinje tvrde da je rok muzika esencijalno muški oblik izražavanja, da je za žene da bi pravile neseksističku muziku neophodno da koriste zvuke, strukture i stil koji ne mogu da deluju kao rok. Ovo je pokrenulo mnoga pitanja o obliku i sadržaju, kao i o uticaju muške dominacije na zvanične kvalitete roka kao načina seksualnog izražavanja. Ovo su teža pitanja nego što se ponekad čini. Tekstovi nisu dovoljan nagoveštaj značenja roka, niti mi možemo da odredimo njegovu seksualnu poruku direktno preko muške kontrole nad uslovima njegovog stvaranja. Popularna muzika je složeni način izražavanja. Ona obuhvata kombinaciju zvuka, ritma, tekstova, izvođenja, kao i imidža, i navodno direktni kontrast koji je uočljiv između, na primer Tammy Wynetteove "Stand By Your Man" (reakcionarno) i Helen Reddyjeve "I Am Woman" (progresivno) jeste samo na nivou teksta. Njime se ne prikazuje u pravom svetlu sveobuhvatno značenje ovih muzičkih snimaka: snaga i pouzdanje kantri muzike Tammy Wynette se čine da poseduju vrednije kvalitete nego slatka, show-biz-samosvest Helen Reddy. Vratićemo se na ovo poređenje kasnije.

U postojećoj literaturi se može naći nekoliko nagoveštaja o tome kako rok seksualno deluje. Levičarsko shvatanje popularne muzike se fokusira ili na njenu političku ekonomiju, ili na njenu upotrebu u potkulturama mladih. U prvom pristupu, ideološki sadržaj roka je nastao iz njegove tržišne vrednosti. Rok se objašnjava kao još jedan proizvod masovne industrije zabave. Ali ako se ograničimo na samo ovakav pristup, onda ne možemo da pravimo razliku između seksualnih poruka, recimo grupa The Stranglers i Siouxsie and The Banshees. Razlika između, u prvom slučaju, napadnih pokušaja da se stereotipi muške dominacije ponovo nametnu, i, u drugom, dovođenje tih stereotipa u pitanje, gubi se ako se prema njima odnosima jednostavno kao prema podjednakim bestseling proizvodima multinacionalnih diskografskih kompanija. Problem analiziranja ideološkog uticaja nekog posebnog muzičkog materijala se izbegava pretpostavkom da sva roba ima isti efekat.

U subkulturnom pristupu ideološko značenje roka se izvodi, nasuprot prvom, iz kulture njegovih potrošača. Ono što se odmah ovde javlja kao poteškoća jeste da objašnjenja potkultura mladih, koja su u opticaju, opisuju rok konzumente kao, sa jedne strane isključivo muškarce, a sa druge strane po svemu sudeći aseksualne. Ali čak i dobro kulturološko objašnjenje roka ne bi bilo adekvatno za našu svrhu. Rok nije jednostavno kulturni prostor koji njegovi mladi korisnici mogu da osvoje za svoje potrebe. Rok kao ideološka i kulturna forma ima presudnu ulogu koju treba da odigra u procesu u kome njegovi korisnici konstituišu svoju seksualnost. To je proces koji mi treba da razumemo.

Naša poteškoća leži u lakoći sa kojom analize roka kao estetičke forme mogu da skliznu mimo relativno jednostavnih sociologija podataka produkcije i potrošnje. Očigledni pokazatelj ovog problema je kompleksna referenca samog termina "rok". Kao rok fanovi mi znamo šta pod rokom iskustveno podrazumevamo, ali opisni kriterijumi koje koristimo su zapravo različiti i nedosledni. "Rok" nije samo pitanje definicije muzike. On se odnosi i na publiku (mladi, beli), na oblik produkcije (komercijalan), a u odnosu na umetničku ideologiju, rok ima kreativni integritet koji "popu" nedostaje. Rezultat ove zabune je neprestano sporenje da li je rok zapravo izvođenje (act) ili snimljeni muzički materijal (record) - i ovo nije samo pitanje subjektivnog neslaganja.

Ploče i umetnici impliciraju sami po sebi kontradiktornosti. Značenje roka nije jednostavno dato samo njegovim muzičkim oblikom, već se on za njega izborio. Kao proizvod kulture, rok ploča ima više slojeva značenja. Značenje rok tekstova može da bude podriveno njegovim ritmičkim i melodijskim konvencijama, ali svejedno, muzička značenja ne dopiru direktno do njenih potrošača. Rok se prenosi načinom na koji su njegovi izvođači upakovani i načinom na koji je pozicioniran kao muzika na radiju i muzika za igru. Rok dopire do svoje publike preko "vratara" ("gatekeepers") industrije zabave, koji pokušavaju da odrede kako će ljudi da ga slušaju. Ideologija roka nije samo stvar nota i reči.

Jedna od tema ovog eseja jeste da rok funkcioniše kako kao forma seksualnog izražavanja tako i kao forma seksualne kontrole. Izražavanje i kontrola su istovremeno aspekti ili način na koji rok deluje; problem kojeg treba objasniti jeste kako rok daje ideološki oblik svojim seksualnim reprezentacijama. Odbacujemo ideju, koja je ključna za ideologiju roka kao kontrakulture, ideju da postoji neka "prirodna" seksualnost koju rok ispoljava, a koju namračeni zlobnici potiskuju. Naša polazna tačka jeste da je najvažniji ideološki zadatak koji rok obavlja - konstruisanje seksualnosti. Opisaćemo rok reprezentacije maskuliniteta i femininiteta i uzećemo u obzir protivrečnosti koje se odnose na ove reprezentacije. Naša namera je da povežemo efekte roka sa njegovim formama - kao muzike, kao tržišne vrednosti, kao kulture, kao zabave.

MASKULINITET I ROK

Svaka analiza seksualnosti roka mora da počne brutalnom društvenom činjenicom da je rok muzika u okvirima kontrole i proizvodnje muška forma. Muzički biznis vode muškarci, popularni muzičari, pisci, stvaraoci, tehničari, inženjeri i producenti su većinom muškarci. Kreativne ženske uloge su uglavnom brojno ograničene i posredovane kroz muške ideje o ženskoj sposobnosti. Žene muzičari koje su uspele jesu uglavnom uvek pevačice, žene koje u biznisu nešto znače mahom se bave odnosima sa javnošću, u oba slučaja uspeh ide sa muški kreiranim ženskim imidžom. Uopšte govoreći, vrednosti i viđenje imidža popularne muzike su muški proizvodi.

Ne samo da vidimo muškarce kako su zauzeli svaku važnu ulogu u rok industriji i kako su zapravo odgovorni za kreiranje i konstruisanje odgovarajućih ženskih imidža, već smo takođe svedoci predstavljanja i marketinga muških stilova u roku. Nama je takođe ponuden ne samo jedan definitivan prikaz muške seksualnosti, već raznolikost muških seksualnih držanja, koja su najčešće izražena kroz stereotipne okvire. Jedan koristan način provere ovih tvrdnji jeste razmatranje razlike između cock rock-a ** sa jedne i teenybop-a sa druge strane.

hh
	Punk i provokacija oveštalih (hetero)seksualnih stereotipa "rok dinosaurusa" - Sid Vicious (Sex Pistols) u majici sa "Tom of Finland" motivom u kreaciji Malcolm McLarena i Vivienne Westwood (1977)

Cock rock izvođači su agresivni, dominantni i hvalisavi, stalno teže da podsete publiku na svoje junaštvo, svoju moć kontrole. Njihov stav je očigledan na živim nastupima; eksponirana muška tela, srozane košulje i tesne pantalone, vizuelni akcenat na maljama na grudima i genitalijama - prodaja njihovih ploča zavisi godinama od ovakvog pojavljivanja. U Americi, u Srednjoj Americi, koncertni kaiš je postao neophodna polazna tačka za uspeh cock rock-a.; u Britaniji je nacionalna popularnost nastupa bendova kao što je Thin Lizzy rezultat bezbrojnih turneja po provincijskim plesnim dvoranama. Cock rock spektakli se eksplicitno ticu predstavljanja muške seksualnosti (što onda može da objasni zašto toliko malo devojaka ide na njih - muzičari izvode seksualnu ikonografiju koja je po mnogo čemu nepoznata, zastrašujuća i neukusna devojkama koje su vaspitane da shvataju seks kao nešto što je lepo, meko, ljupko i privatno). Tokom ovih nastupa, mikrofoni i gitare su falusni simboli; muzika je glasna, ritmički zahtevna, zasnovana na tehnici uzbuđenja i klimaksu; tekstovi su nametljivi i arogantni, dok su pak same reči manje bitne od zastupljenog vokalnog stila, urlanja i vrištanja (shouting and screaming).

Sinonim imidža cock rock-a je osion i destruktivan muški putnik, koji razbija hotele i grupi devojke (groupies). Muzički gledano, ovakav rok pozajmljuje seksualnu iskrenost iz ritam i bluza, ali joj dodaje siroviju mušku fizikalnost (čvrstinu, kontrolu, virtuoznost). Muzičke veštine cock rokera su postale sinonim za njihove seksualne veštine (otuda istovremeni status Jimi Hendrixa kao pastuva i gitarskog heroja). Cock rokeri nisu ograničeni konvencijama forme pesme, već oni koriste svoje instrumente da pokažu "šta imaju" i da daju "ventil" svojoj mačo imaginaciji. Ovo su muškarci koji buntuju, rizikuju, žive opasno i najviše od svega, razmeću se neopterećeni odgovornošću, seksualnom ili nekom drugom. Šta više, ovo žele da stave svima do znanja. Žene su u njihovim očima ili seksualno agresivne i stoga proklete i nesrećne, ili seksualno gušene, pa stoga su im potrebne muške usluge. Bilo da je romantizovana ili ne, žena je ta koja je viđena kao posesivna, u potrazi za mužem, koja guši slobodu i predstavlja konačno ograničavanje [muške] slobode.***

Teenybop je pak konzumiran gotovo usključivo od strane devojaka. Ono što one kupuju je takođe reprezentacija muške seksualnosti (obično u obliku teen idola), ali su priroda imidža i oblik seksualnosti koji se ovde nude veoma različiti od onih koje nude cock rokeri. Imidži teenybop idola su zasnovani na samosažaljenju, ranjivosti i potrebi. To je imidž dečka iz komšiluka (young boy next door), tužnog, pažljivog, lepuškastog i slatkog kao kučence. Tekstualno njihove pesme govore o tome kako je muškarac izneveren i "ispaljen", o usamljenosti i frustraciji, a muzički njihove pesme imaju oblik kombinacije pop balada i mekog roka; u pitanju je manje telesna (physical) muzika od cock rock-a, koja se oslanja na nekadašnje romantične konvencije. U teenybop-u je muška seksualnost transformisana u duhovnu čežnju koja nosi samo nagoveštaje seksualne interakcije. Ono što nedostaje nije neko ko će da se kresne, koliko osećajna i sapatnička srodna duša, neko ko će da potpomaže i pothranjuje nekompetentnog muškog adolescenta u njegovom odrastanju. Ako se cock-rock koristi konvencionalnim konceptima muške seksualnosti kao osione, animalne, površne, teenybop zauzvrat koristi ideje ženske seksualnosti kao ozbiljne, neodlučne i one koja podrazumeva potpunu emotivnu posvećenost. U teenybop kultovima je izvođenje uživo manje bitno od pinup-ova, postera i pojavljivanja na TV-u; u teenybop muzici, žena se javlja kao nepouzdana, nestalna, sebičnija od muškaraca. Muškarci su ti koji su nežni, romantični, lako povredivi, odani i nestpljivi da nadu pravu ljubav koja će da ispuni njihovo određenje onoga što bi ženska seksualnost trebalo da bude.

Razlike između recimo Thin Lizzy fanova i fanova David Soula su više nego očigledne, ali naša rasprava nema za cilj da da precizan pregled rok tržišta. Ovde postoje, međutim, preklapanja i kontradiktornosti. Devojke stavljaju cock-rock pinup-ove na zidove svojih spavaćih soba a dečaci kupuju teenybop ploče. Šta više, postoji čitav niz muzičkih zvezda koje teže da obuhvate obe kategorije odjednom - Rod Stewart može da nam se prikaže patetičnim, kao kučence i plačljivo sentimetalan kao Donny Osmond, a John Travolta može da bude zao i loš, jedan iz bande. Ali naše poređenje između cock rock-a i teenybop-a čini jasnim ono što želimo da istaknemo: maskulinitet u roku nije ograničen jednom sveobuhvatnom definicijom. Pre će biti da rok nudi okvir u kome muška seksualnost može da pronađe opseg prihvatljivih heteroseksualnih izraza. Ovi imidži maskuliniteta su zasnovani na osnovu polnih podela, kako ih rok usvaja. Stoga imamo identifikaciju muškog potrošača sa rok izvođačem; njegov celokupni doživljaj rok šoua koji su, u ovom smislu, reminiscencija na fudbalske mečeve i ostalih prilika muškog druženja - celokupna atmosfera je polno isključiva i njegova euforija zavisi od odsustva žena. Sa druge strane, teenybop izvođač se obraća svom ženskom potrošaču kao svom objektu, gde potencijalno zadovoljava njene seskualne potrebe i njene romantične i emotivne zahteve. Fan teenybop-a treba da oseti da se njen idol obraća isključivo njoj, dok bi njeno iskustvo trebalo da bude da je ona njegova devojka.

"Fooled Around", hit singl Elvin Bishopa iz 1975. godine tekstualno iskazuje našu tvrdnju :

Mora da sam imao oko milion devojaka,
Voleo sam i napustio sam ih,
Nisam mario mnogo koliko su plakale, ne gospodine,
Njihove suze su me ostavile hladnog kao kamen,
Ali sam se onda glupirao i zaljubio.

I must have been through about a million girls
I love 'em and leave 'em alone,
I didn't care how much they cried, no sir,
Their tears left me as cold as stone,
But then I fooled around and fell in love ..

Prema konvencijama roka, kolektivna ideja o "glupiranju" se odnosi na muško iskustvo, dok se zaljubljivanje odnosi na ženska očekivanja.

Iz ovog ugla gledanja, razlika između cock rock-a i teenybop-a je nešto što je opšte prisutno u roku, primenljivo na ostale žanrove. Muško identifikovanje sa izvođačem je izraženo ne samo u seksualnim okvirima, već i kao slobodnije prisvajanje dominacije, moći, sigurnosti i moći kontrole rok muzičara. Dečaci su ti koji postaju zainteresovani za rok kao muziku, koji postaju hi-fi eksperti, koji se nadaju da će postati muzičari, tehničari, ili poslovni ljudi muzičkog sveta. Dečaci su ti koji sačinjavaju srž rok publike, koji su intelektualno zainteresovani sa rok, koji postaju rok kritičari i kolekcionari (dve trećine čitalaca časopisa kao što su Sounds, New Musical Express, Melody Maker i publika Old Grey Whistle Test-a *** je muška; devedeset procenata slušalaca radio emisije Johna Peela su muškarci). Dečaci su ti koji doživljavaju rok kao kolektivnu kulturu, zajednički muški svet ortaka fanova i ortaka muzičara.

Problemi na koje nailazi žena koja pokušava da kao učesnik uđe u svet roka su jasni. Devojka bi trebalo da bude pojedinacni slušalac, nju ne ohrabruju da razvija veštine i znanje kako bi postala izvođač. U srednjoj školi i studentskoj kulturi, kao i u teenybop muzici, od devojaka se očekuje da budu pasivne dok tiho slušaju rok pesnike i razmišljaju o Leonard Cohenu, Cat Stevensu ili Jackson Browneu. Bilo koji muzički ukus da je u pitanju, žene imaju malo mogućnosti i dobijaju malo ohrabrenja da same postanu izvođači. Ovo je još jedan aspekt seksualne ideologije roka kao kolektivne muške aktivnosti i pojedinačne ženske pasivnosti.

Primedbe:

** Obe pesme na Rolling Stones albumu: Aftermath (1966). Prim. prired .

**cock na engleskom označava muški polni organ. Prim. prired.

*** Up. ''Ostaću slobodan, neću se vezati...'' domaćeg sastava Riblje čorbe. Prim. prired.

***The Old Grey Whistle Test je prvi put bio emitovan 1971. godine i ubrzo je postao jedan od najuticajnijih muzičkih televizijskih programa BBC-a. Koncept emisije je bio da muzičari uživo nastupaju u programu, a posle nastupa bi usledio i intervju sa njima. Prim. prev.

Fus note:

1. Sheila Rowbotham, Woman's Consciousness. Man's World (London: Penguin, 1973) pp. 14-15.

Prevod: Jelena

Iz: On Record (Rock, Pop and the Written World), ur. S. Frith I A. Goodwin, 1990. Članak je prvi put objavljen 1978.