Može li se protiv homofobije u Rusiji?

Vihod na ruskom znači izlaz. Grupa koja nosi to ime, pomaže gejevima otvoreno da govore o svojoj seksualnosti. Ponekad u njihove prostorije navrate i zabrinuti roditelji, koji strahuju za bezbednost svoje dece.

Svi oni koji žele da prevaziđu predrasude i strahove (o i od homoseksualnosti), dobrodošli su u prostorije organizacije "Izlaz" u Sankt Peterburgu. Od donošenja tzv. Zakona protiv propagande prošle godine, rad im je značajno otežan. Ali postojanje takvih organizacija je upravo zbog pritiska države, postalo važnije i potrebnije.

Na zidu, na samom ulazu u prostorije, visi šarena zastava. Dugine boje su zaštitni znak LGBT zajednice. I Nina Sozaeva nosi narukvicu sa tim motivom. Sin joj je pre četiri godine rekao da je homoseksualac. 57-godišnja Ruskinja priznaje da je to isprva teško prihvatila. "Za mene je to bio veliki šok", priča Nina i dodaje kako se sve promenilo onog trenutka kada joj je sin doneo brošure i pozvao je na razgovore, koje organizuje "Izlaz". "Pomoglo mi je da to bolje razumem". Danas i sama želi da doprinese borbi protiv homofobije, razgovorima sa roditeljima, koji imaju problema sa predrasudama o seksualnosti. Deci je potrebna podrška roditelja, ističe Sozaeva.

Aidi je ovo prvi dolazak u prostorije "Izlaza". Dok priča o onome što je muči, penzionerka je vidno uznemirena saznanjem da je njen sin homoseksualac. "Još uvek to ne mogu da shvatim. Za mene je to stigma", priča ova Ruskinja sa suzama u očima. Nina je potpuno razume i sama je prošla kroz sve to. Nije očaj jedini problem koji muči mnoge roditelje. Nakon prvog šoka, nameće se osećaj zabrinutosti za svoju decu. "Nastaje strah, jer se pitate šta ste uradili pogrešno. Osećate se krivim. Pri tome nije homoseksualnost ta koja narušava ili uznemirava društvo, već je društvo to koje ograničava homoseksualce", objašnjava Nina.

"Zašto su ljudi toliko homofobični?"

Negativan ili krajnje homofobičan stav ljudi je za Ninu pitanje obrazovanja. "Otkud tolika homofobija u našem društvu? Zato što nije u dovoljnoj meri prosvetljeno." Većina ljudi ne zna ništa o seksualnim orijentacijama, sem o heteroseksualnoj. "Ranije se o seksu nije razgovaralo otvoreno, pa tako ni o seksualnoj orijentaciji", priseća se Nina. U tom neznanju nastaje homofobija. Pri tome takve tendencije u Rusiji imaju političku podršku, što potvrđuje usvajanje Zakona protiv propagande prošle godine. Uprkos velikim kritikama međunarodne zajednice, velika većina ruskog stanovništva podržava ovakve odluke vlasti u Moskvi.

Za Ninu Sozaevu je najveći problem nedostatak obrazovanja. Doduše, i tradicionalna podela uloga, prema kojoj se na homoseksualce u Rusiji oduvek gledalo neprijateljski, kao da su oni krivi za sve. "Susedi me i dalje zapitkuju, hoće li ti se sin ikada oženiti, kada ću postati baba", žali se Nina i priznaje da joj je u početku bilo veoma teško. "S druge strane ima puno heteroseksualnih parova, koji nemaju dece. Međutim, za roditelje je važno da shvate da njihova dece ne mogu da žive životom, koji im mi priželjkujemo, nego svoje sopstvene."

Zakon na putu prosvetljenja

Svojim aktivnostima i projektima, organizacija "Izlaz" želi da ojača LGBT zajednicu, ali i da podrži sve one, koji žele da stanu na put homofobiji u Rusiji. "Uvideli smo da ipak možemo nešto da promenimo", kaže Saša Semenova, članice ove organizacije od osnivanja, 2008. godine. Uprkos zabranama, ova 30-godišnja aktivistkinja i dalje učestvuje u realizaciji brojnih projekata, kojim se pruža podrška LGBT zajednici. "Pokušali smo i sa vladinim institucijama da sarađujemo. To je najteži i najveći izazov. Oduzelo nam je dosta energije", priča Semenova. Ipak, predaha nema, većina aktivista je na sopstvenoj koži doživelo neki oblik diskriminacije. "Svi mi imamo lične traume zbog agrecije i homofobije. Dakle, i dalje imamo snažan motiv."

"Izlaz" je odigrao važnu ulogu u životu mnogih majki, kao što je Nina. Ona još uvek navraća do prostorija ove organizacije. Želi drugima da pomogne. "Vi ovde možete da dobijete odgovore na sva pitanja", kaže Nina. Takvih mesta u Rusiji je malo, pre svega zbog Zakona protiv propagande, ali i Zakona o delovanju agenata, prema kojem sve organizacije, koje dobijaju podršku iz inostranstva, moraju posebno da se registruju. "To vam je kao da se igrate skrivanja", priča Saša Semenova. "Izgubili smo dosta energije na zaštitu naših aktivista i same organizacije. Bio nam je potreban jači lobi i više advokata."

Saradnici organizacije "Izlaz" bi radije da se fokusiraju na LGBT zajednicu i njihove probleme. "Uvek će biti ljudi, koji neće smeti da idu dalje. Ali mi ne odustajemo i pored činjenice da je to što radimo riskantno. Da bi bilo drugačije, moralo bi nešto politički da promeni", dodaje Semenova u razgovoru za DW.