Moramo ozbiljno da pričamo o homofobiji u sportu

Jedan od najvažnijih i najvećih sportskih dnevnika u Evropi time je ispisao novu stranicu u istoriji sportskog novinarsva izabravši da posebno izdanje posveti temi homofobije u sportu i sve to kruniše provokativnom naslovnom. Prizor doduše ipak nije deo stvarne sportske pobede. U pitanju je kadar iz francuskog filma "Le Crevettes Pailletée", koji se na topao i duhovit način bavi preprekama na koje gej sportisti nailaze u karijeri, a da pritom niko ne pomisli na trku sa preponama.

Film prati vaterpolo ekipu tokom priprema za gej olimpijske igre, koje se prema scenariju održavaju u Hrvatskoj, u kojoj je, uz Pariz, i snimljen deo filma. Zaplet nastaje kada glavni lik Matthias Le Goff, inače olimpijski pobednik, daje homofobnu izjavu na kraju karijere, a kao kaznu dobija posao selektora gej reprezentacije koju treba pripremiti za takmičenje. 

Iz uredništva časopisa ističu da nisu hteli da šokiraju nikog, već da podstaknu raspravu o tabu temi. A činjenica je da su zakotrljali viral poput lavine, jer pitanje "Za koji tim igraš?" nikad nije bilo aktuelnije.

Iako nominalno živimo u vremenu gde se društvena pravila munjevito kreću ka toleranciji za sve, čini se da se to najmanje vidi u sportu. Od davnog olimpijskog ideala plemenite borbe uz najpre ostvarenja pobede nad sobom, nije ostalo puno antičkog slobodoumlja. Svake godine u žižu dospe neki nasilni homofobni ispad profesionalnog sportiste, od čega je najnoviji u nizu australijski ragbi igrač Israel Folau, nedavno čak i osuđen za svoje bizarne anti gej propovedi.

Ne jenjavaju ni otvoreni fizički napadi na javno deklarisane sportiste o čemu svedoči i potresna ispovest nekadašnjeg velškog ragbi kapitena Garetha Thomasa na kog su navijači nasrnuli prošle godine. Ipak, najtužnija od svih priča i svojevrsni testament razarajućem uticaju homofobije u sportu je ona o fudbaleru Justinu Fashanu koji je 1998. sebi oduzeo život zbog ogromnog pritiska sa kojim se suočavao svaki dan. Muk i neverica koju njegova tragedija izaziva čak i dvadeset godina kasnije dodatno su podcrtani priznanjem njegovog brata da mu je neposredno pre smrti ponudio bahatu svotu funti da ne prizna svoje seksualno opredeljenje.

Za mnoge sportiste sa naših prostora, autovanje uopšte i nije izbor jer bi se ono smatralo odbacivanjem karijere. Anonimna devojka iz Crne Gore koja je 2017. učestvovala u video snimku priređenom za regionalnu konferenciju “My Football” u Sarajevu otvoreno je govorila o tome kako je na Balkanu veliki problem biti u sportu ako ste lezbejka i da konkretno u Crnoj Gori u nekim gradovima ne možete biti deo fudbalskog tima ukoliko ste deo LGBTIQ zajednice. Dešava se da ste profesionalni/a sportista/kinja i da ste mnogo dobri u tome čime se bavite i ostvarujete određene rezultate, ali to jednostavno prestaje biti cenjeno kada priznate svoje opredeljenje:

"U vašem timu niste poštovani, ne postižete to što bi trebalo. Poznata mi je jedna devojka koja je deo reprezentativnog tima, predstavnica selekcije države, i ukoliko bi se desilo da neko sazna da je ona pripadnica LGBT populacije, automatski bi bila isključena iz nacionalne ekipe.”

Ulje na vatru doliva i agresivan stav navijačkih grupa karakterističan za zemlje sa razvijenom kulturom navijanja i patrijarhalnim stereotipima. Deluje da je dalek put od skandiranja "Ko ne skače taj je peder!" do toga da neko na terenu zaista javno prizna koga zaista želi da ljubi.

Jedan od hrabrijih koji se odvažio da pređe taj put i stigao iza duge je američki olimpijac, skijaš Gus Kenworthy. Osmostruki šampion živi život punim plućima bez prikrivanja pred očima 1.2 miliona Instagram pratilaca, gde postavlja slike sa svojim partnerom glumcem Matthew Wilkasom i njihovim beskrajno šarmantnim usvojenim psom Birdie. Strastveni borac za LGBTIQ pravdu, nezaustavljiv filantrop u anti-aids misiji, on bez pardona ulazi u raspravu sa konzervativcima na veliko oduševljenje fanova, poznatih ličnosti koje ga taguju na slikama i kompanija kojima je stalo do slobodumnog imidža, pa se svi od H&M i Starbucksa do Ralph Laurena i Skyyvodke utrkuju koga će prvo da endorsuje.

Za svoj coming out, 2015. godine, odabrao je Twitter. O tom trenutku kaže: "Mnogo mi je bolno bilo da krijem sve to. Osećao sam se kao da neprestano lažem i obmanjujem. Na kraju sam stigao do tačke gde sam postao spreman da se otvorim i da dopustim svima da me vide onakvog kakav jesam, i nadam se da će svi to prihvatiti."

Tako se postaje pobednik.

Ivan Radojčić