Mitovi o aseksualnosti

Seksualnost je dakle fluidna, a aseksualnost nije nastala juče - iako postoji manjak vidljivosti, o aseksualnosti se govorilo još u XVIII veku. Procenjuje se da aseksualne osobe čine 1% od celokupne ljudske populacije, što je oko 80miliona ljudi.

Na Instagram nalogu organizacije Belgrade Pride može da se pročita da najšire prihvaćena definicija seksualnosti podrazumeva osećaj privlačnosti, ili pak izostanak osećaja privlačnosti, ka osobi određenog pola ili roda, a na osnovu ovog objašnjenja se i aseksualnost smatra seksualnom orijentacijom - poput homoseksualne, biseksualne ili heteroseksualne.

Mnogi misle da je aseksualnost bolest, a takva predrasuda može da bude uzrok stigmatizacije, lažnih dijagnoza i opasnih tretmana. Stručnjaci ističu da je osnovna razlika između aseksualnih ljudi i onih koji pate od hipoaktivnih seksualnih sindroma (smanjena seksualna želja) u tome što aseksualne osobe ne osećaju nelagodu i frustraciju zbog svog seksualnog identiteta.

Tu je i predrasuda da su aseksualne osobe takve kakve jesu zbog toga što „još uvek nisu pronašle pravu osobu" (mnogi isto misle i kada su gejevi i lezbejke u pitanju) i da samo treba da pronađu nekoga ko će „probuditi strast u njima". Takva su uverenja neistinita i štetna, a ovaj argument se koristi kako bi se diskreditovale druge seksualne orijentacije i kako bi se heteroseksualna nametnula kao jedina prava.

Nije tačno ni to da sve aseksualne osobe nemaju seksualne odnose - neke seks ne praktikuju, dok druge to čine kakao bi zadovoljile partnera/ku ili kako bi imale decu. Seksualnost je dakle fluidna, a aseksualnost nije nastala juče - iako postoji manjak vidljivosti, o aseksualnosti se govorilo još u XVIII veku. Procenjuje se da aseksualne osobe čine 1% od celokupne ljudske populacije, što je oko 80miliona ljudi. Dakle dovoljno.