Marketing pobedio ljudske slobode

Dobro organizovana medijska kampanja predstavnika gej populacije, podržana u političkim i intelektualnim krugovima, glavni je razlog zbog kojeg je „Parada ponosa" odnela medijsku pobedu nad „Porodičnom šetnjom", ocenjuju sagovornici S media portala.

Uprkos činjenici da se na „Paradi ponosa" pojavilo višestruko manje učesnika nego na „Porodičnoj šetnji", skup LGBT populacije bio je top-tema u domaćim medijima. Najtiražnije dnevne novine posvetile su drastično manje prostora organizatorima „Porodične šetnje" nego gej-aktivistima koji su ove godine prilježno i studiozno odradili medijsku kampanju „Prajda".

Jovica Krtinić, glavni urednik dnevnog lista „Kurir", kaže da je u ovu redakciju kasno stigla informacija o „Porodičnoj šetnji", tek dan-dva pre održavanja, dok se o „Paradi ponosa" pričalo mesecima.

-Mi nismo propagirali „Paradu ponosa", ali smo obaveštavali javnost o mogućim bezbednosnim rizicima koji prate ovakav događaj. Održavanje „Parade ponosa" mesecima je bilo u žiži interesovanja javnosti, jer je odavno počeo da se priča o tom skupu, pa smo iz tog razloga ispunjavali novinarsku dužnost i pisali o tome - objašnjava Krtinić.

Politička podrška

Prvi čovek dnevnog lista „Politika" Dragan Bujošević u razgovoru za S media portal kaže da su za razliku od prethodnih godina, gej-aktivisti ove godine napravili neuporedivo više događaja koji su im obezbedili puno prostora u medijima.

Komentarišući zbog čega su tekstovi o „Porodičnoj šetnji" bili zastupljeni u sredstvima javnog informisanja gotovo na nivou statističke greške u odnosu na „Prajd", glavni urednik „Politike" ocenjuje da za to postoji više razloga:

-„Porodična šetnja" nije imala toliku vrstu političke i intelektualne podrške. Osim toga, pojedini ljudi koji su učestvovali na ovoj manifestaciji pokzalai su na nekim drugim primerima da nisu samo miroljubivi zaštitnici tradicionalnih vrednosti, već da su spremni da te vrednosti brane i nasiljem.

Bolje „idu" loše vesti

Prvi čovek „Kurira" smatra da odgovornost medija za popularizaciju „Parade ponosa" nije dominantna. On, takođe, demantuje izjave pojedinih predstavnika LGBT populacije koji su ocenili da su za homofobičnost u Srbiji krivi mediji.

-Ove godine mediji su „spustili loptu" upravo da ne bi izazivali žestoku reakciju onih koji nisu tolerantni prema homoseksualno orijentisanoj populaciji - ističe Krtinić.

Glavni urednik „Politike" podseća da nigde na svetu više nije vest da je pas ujeo čoveka, već da je čovek ujeo psa. Stoga je, smatra on, i logično što je u medijima bilo više zastupljeno ono što se dogodilo posle „Parade ponosa" nego „Porodična šetnja" koja je, da podsetimo, prošla bez ijednog incidenta.

Neredi zbog gejeva ili zbog vlasti?

Glavni urednik „Politike" ističe da nije došao ni do jednog dokaza koji bi potvrdio da su neredi u Beogradu imali političku pozadinu. Isto misli i prvi čovek „Kurira":
-Teško da neko ko ima 15 godina može da ima jasno formiran politički stav. Osim toga, ovaj mlad svet viđen je i na nekim drugim skupovima, a ne samo na „Paradi ponosa".
-Setite da su pre održavanja „Parade ponosa" gej-aktivisti obišli sve političke stranke. To im je svakako omogućilo da se pojavljuju u medijima više nego ranije - ističe Bujošević.

Ko stoji iza incidenata?

Na pitanje kolika je odgovornost medija za nerede koji su usledili na dan održavanja „Parade ponosa", Dragan Bujošević ističe da se „dobro zna ko stoji iza toga":

-To su bili ljudi koji su hteli da kažu da u Srbiji neko drugi nema pravo na drugačije mišljenje. „Parada ponosa" je merilo tolerantnosti društva. Ipak, nisu u svim zemljama Evropske unije održane „Parade ponosa". Stav demokratije je da budu zaštićena prava manjina. Već dva puta do sada je netolerantna većina sprečila da „Parada ponosa" bude održana u Beogradu, 2001. i 2009. godine. Iza vandalizma stoje oni koji su organizovano došli da prebijaju ljude koji misle drugačije od njih, imali su nameru i želju da „uđu" u medije. Svojevremeno je jedan moj kolega ne baš pohvalno pisao o navijačkim grupama. I znate li šta se dogodilo? Jednoga dana, pojedini predstavnici tih navijačkih grupa došli su u njegovu redakciju. Kolegi svakako nije bilo prijatno što ih vidi, a oni su samo zatražili fotografije koje je on imao da ih sačuvaju za uspomenu - prepričava Bujošević.

Objašnjavajući da mediji ne snose odgovornost za burnu reakciju izgrednika koji su napali policajce i rušili Beograd, glavni urednik „Kurira" kaže:

-Dan posle održavanja „Parade ponosa" objavili smo rubriku o mladom bračnom paru koji je stao između demonstranata i policije i sprečio njihov eventualni sukob. Time je „Kurir" hteo da istakne kako duh tolerancije može da bude jači od bilo kakvih razlika.

S Media