Majke lakše prihvataju gej decu od očeva

Psihološkinja Jasminka Juretić govori o tome zašto se deca češće odlučuju o svojoj seksualnoj orijentaciji obratiti majci, rezultatima istraživanja o tome kako bi hrvatski roditelji reagovali da im je dete gej, te daje niz korisnih saveta roditeljima gej dece.

U intervjuu za Novi list psihološkinja Jasminka Juretić, pričala je, među ostalim, o roditeljskoj ulozi u razumevanju istopolne orijentacije dece. Dr. Juretić je i stalna stručna saradnica udruženja LORI, te viša asistentkinja na Odseku za psihologiju Filozofskoga fakulteta u Rijeci.

"Majke to bolje prihvataju, tatama se uvek kaže kasnije"

Govoreći o tome je li homoseksualnost deteta lakše prihvatiti majkama ili očevima, kaže:

"Istraživanja su pokazala da u društvu postoji različito viđenje ženske i muške istopolne seksualne orijentacije. Ljudi često znaju reći: 'to je faza, to će proći'. Možda neke osobe i imaju fazu eksperimentisanja u seksualnim ponašanjima, ali jedan deo ljudi jeste istopolne seksualne orijentacije. Majkama je to lakše prihvatiti jer one lakše prihvataju i ostalo. U većini slučajeva imaju tu zaštitničku ulogu prema detetu te ga stoga čuvaju, dok je očevima teže.

To su pokazala i naša istraživanja u kojima se mladi češće odlučuju o svojoj seksualnoj orijentaciji pre obratiti majci nego ocu, a pokazalo se i da majke to bolje prihvataju od očeva. Govorimo, dakako, o nekakvom proseku. Tatama se uvek kaže kasnije, pazi se da tata bude dobro raspoložen. Roditeljima je ponekad teško prihvatiti i detetov odabir studija ako se jako razlikuje od njihovih želja, a kamoli nešto tako intimno kao što je ovo pitanje. Ponekad je to ljudima na nivou traume. Sve zavisi od stavova. Zna se dogoditi da isteraju dete iz kuće ili da ga verbalno i fizički zlostavljaju i da mu onemogućavaju bilo kakvu podršku i razumevanje".

Dr. Juretić stoga roditeljima savetuje "da čuvaju svoje dete, da ga ne osuđuju, da pokušaju razumeti da mu nije jednostavno živeti u svetu gde smo kao 'svi' heteroseksualni i u kojem se očekuje ispunjavanje nekih društvenih normi".

"To nije nimalo jednostavno, posebno ne mladoj osobi. Ti se procesi događaju u osetljivoj fazi života kad čovek otkriva i vlastiti identitet, i vlastitu seksualnost. U adolescenciji su svi ranjiviji, a onda još i taj 'dodatak' može značajno otežati priču. Određeni broj ljudi u tom razdoblju doživi neke psihološke poteškoće jer im je teško suočavati se s čitavim nizom prepreka. Zamislite da se osećate sami na svetu i da osećate da su svi protiv vas, da su svi ostali drugačiji. Dobro je imati prijatelje ili neku blisku osobu, nekog rođaka ili rođaku koji razumeju", kaže dr.Juretić.

Istraživanje pokazalo da bi brojni roditelji bili "tužni, žalosni i razočarani" gej decom

Ističe kako je roditeljska podrška od izuzetne važnosti "jer ima zaštitnu ulogu u tome da se osoba oseća dobro, da ima samopouzdanja", te poručuje kako je "bitno decu odgajiti da budu odgovorne, samostalne osobe s dobrim samopouzdanjem, nezavisno od toga koja je njihova seksualna orijentacija".

Što se tiče saveta roditeljima, kako da se ponašaju i kako da prihvate činjenicu da im je dete homoseksualne orijentacije, dr. Juretić kaže kako je "coming out" proces "koji se odvija bez obzira koliko se odvijao na intimnom nivou svake osobe istopolne seksualne orijentacije, događa se i roditeljima".

Događa se da roditelji ponekad i sami shvate da njihovo dete nije heteroseksualno, a ponekad im to dete samo kaže i tada je, kaže dr. Juretić "nužno da svoje dete saslušate, da čujete šta vam ima reći, objasni kako se oseća i da ga ne napadate".

Otkrila je i kako je istraživanje na našoj populaciji na temu šta biste učinili kad biste saznali da vam je dete istopolne seksualne orijentacije pokazalo kako je dobar deo ispitanika rekao "da bi bili tužni, razočarani, da bi bili jako žalosni zbog toga što im je dete reklo to što jeste", o čemu je rekla:

"Bez obzira koliko su to očekivane emocije za jednog roditelja, s obzirom da svi očekuju da će dete ići nekim uobičajenim putevima, važno je da u tim trenucima ne napadate vlastito dete. Razumljivo je da roditelju to može biti strašno teško čuti, da mu može biti jako neprihvatljivo i da je jako teško prihvatiti to nešto drugačije, ali je neizmerno važno da u razgovoru ne dođe do verbalnog i fizičkog napada. Iako znam da nije uvek tako, dete bi se u vlastitom domu trebalo osećati sigurno.

Ako te roditelj ne prihvata, jako je teško verovati da vrediš ljubavi i prihvatanja. Ako se kao roditelj osećate žalosno, tužno, onda to recite vlastitom detetu, recite i da ne razumete u potpunosti ono o čemu vam govori. Potrudite se naći snage da učite o tome kakvo je vaše dete, da ste voljni raditi na sebi kako biste prihvatili svoje dete".

Ističe kako i rodtelji trebaju stručnu podršku i pomoć, te kako to nije stvar tolerancije, "već prihvatanja vlastitog deteta".

"Ne moraju nam se sviđati sve osobine ili izbori naše dece. Roditeljska bi ljubav trebala biti prva i bezuslovna. Vaše je vlastito dete drugačije, nije heteroseksualno, već istopolne seksualne orijentacije, bilo bi dobro da mu budete podrška. Nikome u procesu 'coming outa' nije jednostavno i lagano, ali je puno lakše kada imate podršku bližnjih", zaključuje dr. Jasminka Juretić.