Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
Prikazi

Lezbejska egzistencija Romkinja

Dragoslava Barzut, enovine  ·  Beograd  ·  Odabrao: m  ·  Dodato: 01. DEC 2014

U knjizi „Džuvljarke" zabeležena su svedočanstva 15 Romkinja lezbejki koje progovaraju o svom svakodnevnom životu i problemima sa kojima se suočavaju u svojim zajednicama. U tom progovaranju jeste i vrednost ove knjige. Lezbejsko iskustvo kod Romkinja, kako možemo da vidimo iz njihovog govora, više je beg od sumorne stvarnosti i šansa za neku drugačiju stvarnost koje se plaše ali koju su prigrlile. Većina njih je prvi put u ovim intervjuima izgovorila reč lezbejka.

Malo me je sramota jer nisam ni sa kim pričala o ovome, rečenica preuzeta iz svedočenja Romkinje, lezbejke, esencija je dve važne stvari o kojima ova knjiga govori: o stidu i o strahu. Romkinje, lezbejke prvi put govore o svom iskustvu žudnje prema drugim ženama, o istim socijalnim i emotivnim mapama koje su ih povezale i o meri preživljavanja u uslovima opšteg nasilja, odbijanja i nerazumevanja svega što podriva tradicijske sheme patrijarhata. Veliki je uspeh što, na prvom mestu, imamo ovu knjigu pred sobom imajuću u vidu neprohodnost koja prati rad sakupljanja priča zasnovanih na ličnom iskustvu dve manjinske identitetske grupacije ako što su Romkinje i lezbejke.

Kako autorka u uvodu ove knjige kaže: tema kojom se bavimo - egzistencija žena koje su i Romkinje i lezbejke, žena koje imaju emotivne i seksualne žudnje ka drugim ženama - a i seksualnost sama po sebi, jeste i dalje tradicionalno tabu. [...] Posebno je teško biti Romkinja lezbejka u Srbiji, i to ne samo zato što je položaj i prava LGBT osoba u Srbiji u ovom trenutku tema sa toliko reakcija (od ignorisanja do nasilja), niti samo zato što se upravo dešava narastajući razisam prema Romima i Romkinjama, ili zbog zatvorenosti samih romskih zajednica, nego i zbog potpunog negiranja naših života i našeg postojanja.

U knjizi „Džuvljarke" zabeležena su svedočanstva 15 Romkinja lezbejki koje progovaraju o svom svakodnevnom životu i problemima sa kojima se suočavaju u svojim zajednicama. U tom progovaranju jeste i vrednost ove knjige. Lezbejsko iskustvo kod Romkinja, kako možemo da vidimo iz njihovog govora, više je beg od sumorne stvarnosti i šansa za neku drugačiju stvarnost koje se plaše ali koju su prigrlile. Većina njih je prvi put u ovim intervjuima izgovorila reč lezbejka. (Ja nikada u životu za sebe nisam rekla sad što si ti sada rekla, lezbejka). Međutim, misliti reč lezbejka znači doći do odbijanja da se postane heteroseksualna. Za lezbejku to znači mnogo više od odbijanja uloge „žene". To znači odbijanje ekonomske, ideološke i političke moći muškarca. Romska lezbejska zajednica kako kaže autorka knjige Vera Kurtić još uvek nije opredmećena zajedničkim ciljem, međutim sa ovom knjigom i ličnim pričama 15 lezbejki Romkinja stiče artikulisani glas koji će odjeknuti među njima i koji će ona poput znaka prepoznati kao svoj. Dobro je i važno što ova knjiga definište opresije nad Romkinjama i lezbejkama, što pokazuje da su Romkinje klasa (u onim delovima gde je reč o diskriminaciji unutar romske zajednice od strane muškaraca Roma sa jedne, i diskriminaciji unutar lezbejske zajednice od strane „belih" lezbejki sa druge) što znači da su kategorije „Romkinja" i „lezbejka" političke i ekonomske, a ne večne.

Kao što Monik Vitig kaže, borba nije moguća za one koji su lišeni identiteta, nema unutrašnje motivacije za borbu, jer, iako se mogu jedino boriti sa drugima, prvo se moram boriti za sebe. Džuvljarke, lezbejska egzistencija Romkinja upravo je ta, osnovna i zbog toga najvažnija borba: borba za sebe i sopstveni glas.

 

Vaši Komentari
Manjine u Srbiji su u zestokoj opresiji decenijama unazad i vecito pitanje je kako srbijanske institucije nameravaju da na to odgovore? Sta smo mi iz LGBTIQ zajednice i srbijansko drustvo u celini dobili odrzavanjem Bg Prajda 2014? Apsolutno nista. Pocetak moralne transformacije srbijanskog drustva i javna debata o polozaju LGBTIQ gradjana Srbije je ignorisana divljanjem LGBTIQ aktivista, politickih institucija i klerofasista. Romsko pitanje? Pa za to tek nije nikoga briga. Sramota u kakvo drustvo smo se srozali.
Dedinje, Srbija · 02.12.2014, 13:32
Pre nekoliko godina je na ovom sajtu objavljen članak o najdiskriminisanijoj društvenoj grupi u Srbiji, a to su upravo bile Romkinje lezbejke. Pitanje je koliko su stvari od onda krenule na bolje. U jednoj rečenici navodi se diskriminacija unutar lezbejske zajednice od strane „belih" lezbejki. U dosadašnjem razgovoru sa ljudima unutar LGBT zajednice uglavnom nisam primećivao netrpeljivost prema gej Romima i Romkinjama, ali je ona, nažalost, ipak bila koliko-toliko prisutna, uz navodjenje uobičajnih predrasuda.

Izvinjavam se što skrećem sa teme, ali moram da skrenem pažnju da ovakav vid diskriminacije unutar naše zajednice nije jedini i da je to dodatni problem. Kolika je zapravo diskriminacija jednih pripadnika LGBT zajednice prema drugim?

Navodim svoja iskustva.

- Tokom čatovanja sa momkom iz Niša :
"Možemo da se upoznamo kada budeš dolazio za Niš, ali ja sam Rom. Ako ti je to problem odmah mi reci, jer ni ja ne želim probleme!"

- Novosadjanin o gejevima i lezbejkama iz unutrašnjosti:
"Svi vi iz Niša, Leskovca, Vranja, Zaječara i ostalih sela u zapadnoj Srbiji (?) ste nebitni i ne bih vas pipnuo ni motkom."

- U virtuelnoj gej sobi na sajtu sa konferencijskom (video) vezom:
Korisnik 1: "Biseksualci su dno i ljigavi su."
Korisnik 2: "Čak i oni neoženjeni."
Korisnik 3: "Pogotovu oni."
Korisnik 4: "Mrzim i takve."

- Na čatu koji funkcioniše u okviru ovog sajta:
Korisnik 1: "Ćao, je'l ima nekog iz Jagodine?"
Korisnik 2: "Nema! Ma, šta hoćes bre, ko će tebe da j... u toj selendri! Pametni pederi tamo više ne žive."
Zaječar · 02.12.2014, 12:22
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi