Lezbejska egzistencija Romkinja

U knjizi „Džuvljarke" zabeležena su svedočanstva 15 Romkinja lezbejki koje progovaraju o svom svakodnevnom životu i problemima sa kojima se suočavaju u svojim zajednicama. U tom progovaranju jeste i vrednost ove knjige. Lezbejsko iskustvo kod Romkinja, kako možemo da vidimo iz njihovog govora, više je beg od sumorne stvarnosti i šansa za neku drugačiju stvarnost koje se plaše ali koju su prigrlile. Većina njih je prvi put u ovim intervjuima izgovorila reč lezbejka.

Malo me je sramota jer nisam ni sa kim pričala o ovome, rečenica preuzeta iz svedočenja Romkinje, lezbejke, esencija je dve važne stvari o kojima ova knjiga govori: o stidu i o strahu. Romkinje, lezbejke prvi put govore o svom iskustvu žudnje prema drugim ženama, o istim socijalnim i emotivnim mapama koje su ih povezale i o meri preživljavanja u uslovima opšteg nasilja, odbijanja i nerazumevanja svega što podriva tradicijske sheme patrijarhata. Veliki je uspeh što, na prvom mestu, imamo ovu knjigu pred sobom imajuću u vidu neprohodnost koja prati rad sakupljanja priča zasnovanih na ličnom iskustvu dve manjinske identitetske grupacije ako što su Romkinje i lezbejke.

Kako autorka u uvodu ove knjige kaže: tema kojom se bavimo - egzistencija žena koje su i Romkinje i lezbejke, žena koje imaju emotivne i seksualne žudnje ka drugim ženama - a i seksualnost sama po sebi, jeste i dalje tradicionalno tabu. [...] Posebno je teško biti Romkinja lezbejka u Srbiji, i to ne samo zato što je položaj i prava LGBT osoba u Srbiji u ovom trenutku tema sa toliko reakcija (od ignorisanja do nasilja), niti samo zato što se upravo dešava narastajući razisam prema Romima i Romkinjama, ili zbog zatvorenosti samih romskih zajednica, nego i zbog potpunog negiranja naših života i našeg postojanja.

U knjizi „Džuvljarke" zabeležena su svedočanstva 15 Romkinja lezbejki koje progovaraju o svom svakodnevnom životu i problemima sa kojima se suočavaju u svojim zajednicama. U tom progovaranju jeste i vrednost ove knjige. Lezbejsko iskustvo kod Romkinja, kako možemo da vidimo iz njihovog govora, više je beg od sumorne stvarnosti i šansa za neku drugačiju stvarnost koje se plaše ali koju su prigrlile. Većina njih je prvi put u ovim intervjuima izgovorila reč lezbejka. (Ja nikada u životu za sebe nisam rekla sad što si ti sada rekla, lezbejka). Međutim, misliti reč lezbejka znači doći do odbijanja da se postane heteroseksualna. Za lezbejku to znači mnogo više od odbijanja uloge „žene". To znači odbijanje ekonomske, ideološke i političke moći muškarca. Romska lezbejska zajednica kako kaže autorka knjige Vera Kurtić još uvek nije opredmećena zajedničkim ciljem, međutim sa ovom knjigom i ličnim pričama 15 lezbejki Romkinja stiče artikulisani glas koji će odjeknuti među njima i koji će ona poput znaka prepoznati kao svoj. Dobro je i važno što ova knjiga definište opresije nad Romkinjama i lezbejkama, što pokazuje da su Romkinje klasa (u onim delovima gde je reč o diskriminaciji unutar romske zajednice od strane muškaraca Roma sa jedne, i diskriminaciji unutar lezbejske zajednice od strane „belih" lezbejki sa druge) što znači da su kategorije „Romkinja" i „lezbejka" političke i ekonomske, a ne večne.

Kao što Monik Vitig kaže, borba nije moguća za one koji su lišeni identiteta, nema unutrašnje motivacije za borbu, jer, iako se mogu jedino boriti sa drugima, prvo se moram boriti za sebe. Džuvljarke, lezbejska egzistencija Romkinja upravo je ta, osnovna i zbog toga najvažnija borba: borba za sebe i sopstveni glas.