LBGT: Bez zakona o našim pravima, Srbija ne može u EU!

Da bi postala deo EU, Srbija će morati da izglasa nove i primenjuje postojeće zakone koji štite prava pripadnika LBGT populacije. O kojim zakonima je reč, za S media portal govori Jovanka Todorović iz organizacije „Labris".

Dok srpska javnost, a posebno političari, s nestrpljenjem iščekuju pozitivan odgovor Evropske komisije o dobijanju statusa kandidata, čini se da u Srbiji ne postoji svest o poslovima koji nas tek čekaju da bismo i zvanično postali deo EU. Jedno od najosetljivijih pitanja je usaglašavanje i primena postojećih zakona sa evropskim koji se odnose na prava pripadnika LBGT populacije.

Mržnja kao motiv za napad će biti okarakterisana kao otežavajuća okolnost. Tada neće biti moguće da se desi ono što se desilo prošle godine, kada je dvojicu mladića nemačke nacionalnosti napao 18-godišnjak koji je svoj napad objasnio «da mu se učinilo da su ti mladići gejevi», kao da je to neka olakšavajuća okolnost - kaže Jovanka Todorović.

Šta je to što će Srbija morati da ozvaniči, ali i da primenjuje, za S media portal govori Jovanka Todorović, koordinator za lobiranje i zagovaranje organizacije za lezbejska ljudska prava „Labris".

- Za nas je najvažnije uvođenje institucije „zločin iz mržnje" u postojeći Krivični zakon - kaže Jovanka Todorović. - Uvođenjem ove institucije napadi na LGBT populaciju bili bi mnogo strožije sankcionisani. Samim tim, svi bi dobro razmislili pre nego što nekoga napadnu samo zato što je pripadnik LBGT-a, što je određene nacionalnosti ili određene boje kože.

Ovu klauzulu kao deo Krivičnog zakona pre šest godina predložila je Biljana Kovačević-Vučo. S obzirom da u delu srpske javnosti vlada mišljenje kako pripadnici LBGT populacije brzo izdejstvuju sve što požele, kako objašnjavate činjenicu da ovo pitanje još nije zakonski regulisano?

- Prošle jeseni na sastanku sa OEBS-om, koji nam je na neki način saradnik u čitavoj ovoj stvari, rečeno nam je da je zakon u tom delu trebalo da bude izmenjen tokom novembra. Predstavnik i nacionalna kontakt osoba za pitanja zločina iz mržnje, gospodin Vladimir Šoć, rekao nam je da će ovaj zakon biti izglasan za godinu dana. Godina je prošla, a zakon još nije izglasan, ali mi ne gubimo nadu i mislimo da će posle izbora taj zakon biti usvojen.

«Parada ponosa» najverovatnije će biti održana u septembru ili oktobru sledeće godine. Jovanka Todorović se nada da bi izglasavanjem ovih izmena zakona i mera pre «Parade» moglo da bude sprečeno eventualno izbijanje nereda u gradu.
- Kod nas je problem što naši zakoni ne zažive u praksi - kategorična je sagovornica S media portala. - Nisu Englezi ništa bolji od nas, pa ipak svi mirno sede na tribinama i posmatraju fudbalsku utakmicu. Njihov zakon je rigorozan i primenjuje se u praksi. Naši postojeći zakoni su dosta dobri, ali su potrebne oštrije kazne i praktična primena zakona koja je trenutno skoro nepostojeća.

Vaša organizacija traži i sistemske mere za smanjenje nasilja. Šta tačno očekujete da država uradi?

- Očekujem usvajanje rezolucije. Naime, u ovoj godini bilo je pet prijavljenih napada na pripadnike LGBT populacije, a verujte da je bilo tri puta više koji nisu prijavljeni! Veliko je nepoverenje u institucije i svest da se tom prijavom neće ništa promeniti, pa otuda i veliki broj neprijavljenih napada.

Dva zakona koja „golicaju javnost" su zakon kojim bi bilo dozvoljeno venčanje pripadnicima istog pola, i zakon kojim bi bilo omogućeno da takva zajednica može da usvaja decu.

- To je sledeći korak. Postoji nacrt zakona o registrovanju partnerstva koji još uvek nije predstavljen. To je nešto na čemu se radi, ali je vrlo važno da naglasim da nije u pitanju brak i nema nijedne klauzule koja se tiče usvajanja dece. Reč je o tehničkim stvarima gde dve osobe mogu da registruju svoje partnerstvo, da reše pitanje nasleđivanja, penzije ili posete u bolnici kao pripadnik najuže porodice. Za pokretanje ovih pitanja čekaće se pogodan politički i društveni momenat.