Kvir Romi: Odbačeni smo od zajednice

Socijalni pokazatelji ukazuju da stanje u populaciji mladih Roma u Srbiji nije bajno, uprkos evidentnom pomaku od početka Dekade Roma, međunarodne inicijative pokrenute 2005. godine. Mladi Romi se teže zapošljavaju od ostalih, govori statistika Zavoda za zapošljavanje po kojoj je u drugom kvartalu 2016. radno angažovano svega 69 Roma na zvaničnim radnim mestima. Pritešnjeni predrasudama sa jedne strane i običajnim pravom sa druge, mladi nalaze egzistencijalni izlaz u nevladinim organizacijama i sivom ekonomskom sektoru. Ipak je sve više njih i u zvaničnim tokovima. Duševno ispunjenje mladi Romi nalaze gde i ostali njihove starosne dobi - u druženju po kućama, izlascima u kafane i kafiće, ili isključivo u radu i usavršavanju svoje ličnosti. Slika životnog ambijenta mladog pripadnika romske zajednice još uvek je stereotipna i dobrim delom se zasniva na istini.

Kad bi ostali saznali da je gej, javno bi ga se odrekli.

Izbacili iz kuće, pa čak i iz kraja, naseobine sklepane od reciklažnih materijala. Gde smeće caruje na ulicama, ali se mladež nosi po poslednjoj modi, namirisana, skockana.

Više od drugih o svom stilu vodi računa 25-ogodišnji R.S. Frizura mu je posebna, savijena u repić ili punđu, nekad farbana u žive boje. Ponekad pusti duge nokte, dok se ne iskrzaju, ili stavi šminku kad pozira za selfi-sesije sa drugarima. I, češće, drugaricama, sa kojima je, kako primećuje, otvoreniji.

I ponašanje mu je naročito, pomalo mazno, a konstantno ljubazno i pristojno. Neko je koga zavoliš očas posla. I kome lako srušiš štit negiranja da je istopolno orijentisan. Jer, od pitanja - ima li dečka - brani se neubedljivim „nikako, veran sam ženi". Apsurdno, ili mudro, da se istina i lukavo saopšti, i zaobiđe.

Apsurd je i to što ga je majka oženila sa dvanaest, iako je ovo, kako R.S. kaže, deo romskih običaja. Tek kasnije priznaje da se malo možda i požurilo, iz straha od njegovih sklonosti.

"Od rođenja sam takav", objašnjava, mada ničim ne determiniše to „kakav". Kao da i zidovi kafane gde ispijamo kafu imaju uši, ali i usta da to što „čuju" prenesu tamo gde ne treba. A da će njega zaštititi to što glasno ne izgovara odrednice seksualne preferencije.

Iz njega isijava krivica što nije „ozbiljan", kako dolikuje njegovom statusu.

Na preuranjenu ženidbu je svojevremeno gledao sa užasom, prestravljen novom ulogom. Nije bio od onih romskih dečaka od kojih se zahtevalo obavljanje „muških" poslova, cepanja drva i slično. On se, naprosto, igrao, dok nije došao taj dan koji je sve preokrenuo. U kuću im je ušla njemu nepoznata, starija devojka, zvanjem - njegova supruga.

"Ali, ranije je tako bilo, budući muž i žena se nisu ni poznavali, već je bilo važno u kakvom su odnosu roditelji," R.S. tradicijom pravda majčin postupak. Sada je drugačije, kaže, mladi sami biraju, često i preko interneta, dokazuje da je u toku s trendovima. Premda prethodni model „na slepo" koji je za njega važio, nije stariji od desetak godina. I što, čini se, nije usamljen.

Iz kakvog-takvog braka, dobio je četvoro dece, a i peto je na putu. Zbog njih bi mu bilo najteže ako bi ga njegovi odbacili. I za majku je vezan, pa „plače kad se na duže razdvoje".

Žena mu uveliko zamera zbog izlazaka, po malo i sumnja da „švrlja".

"Tad se malo štrecnem, jer ne znam šta tačno zna," R.S. se smeje, naučio je da tako krije teskobu. Potom mu lakne, jer njen domen poznavanja činjenica ne dopire daleko, i svodi se na piće i, možda, šenlučenje.

Brzo je umiri „mačo" pošalicama.

"Za nju je bolje da je bijem, pijem, kockam se, drogiram, nego da budem to što sam," sve više se otvara. Dodavši da ništa od prethodnog, po njemu - „ružnog", a društveno prihvatljivog - ne radi. Dobro, ponekad popije koju votku sa guaranom, kad izađe. Ponekad i koju više, iz nužde za otupljivanjem.

Izlaske voli, ali i oni su pod restrikcijom. Ne toliko ženinom, koliko majčinom. Ponekad sačeka da svi zaspe, pa se iskrade. „Otključa vrata ključem", koji je možda i kalauz ako je potrebno da se to „ključem" naglašava. Danju izlazi sasvim opušteno, tek ponekad pod krinkom posla, sakupljanja i prodaje starih stvari.

Posebnu notu priči daje majka koje se R.S. i plaši, i bezgranično je voli.

Kad krene izvan svoje mahale, picne se još više nego kad njome luta. Mada ga brojni ukućani gledaju popreko kad navlači tesne pantalone, R.S. ne haje. „Dobro mu stoje". Kad takav zađe po klubovima, prilaze mu i ženski i muški, „ne zna im se broja".

On ostaje imun na nabacivanja. Veran je ženi, sećate se? Ali i nešto starijem „prijatelju".

"Nije neki lepotan, ali lepotu neću ni da vidim," decidiran je, verovatno razočaran prethodnim iskustvima sa „lepima". Njegova uža specijalnost su „muškarci koji vole muškarce", premda u njegovom kraju ima više onih što preferiraju one koji vole žene. I godinama su u vezi, iako su njihovi ljubavnici - oženjeni, upućuje nas u finese.

Čini se da i u njegovom tonu ima tračak prebacivanja, ili bar nerazumevanja prema toj drugoj feli homoseksualaca. Ali, ništa od izrečenog nije otvoreno, već pod velom šifrovanog jezika. I prećutkivanja.

Posebnu notu priči daje majka koje se R.S. i plaši, i bezgranično je voli. Zato je sluša kad kaže da ne može napolje, u noćni provod. „Majka se plaši kada sam po mraku van kuće, po mahali se tada svašta događa", njen prvi argument zabrane je strah da njenog sina neko ne povredi. Drugi je standardan, stereotipan: šta će kuća imati od tog izlaska sa nepoznatim ženama (novinarkom i fotoreporterkom)? Bar da ga zaposle, da se bar neka ćar vidi, čini se da bi progledala kroz prste svojoj bojazni od noćnog lutanja R.S.

Ima još nečeg: kad uveče zaglavi, danju duže spava, pa je poslovno neupotrebljiv. Nije ovde u pitanju novac, pare stižu od rodbine iz inostranstva, već sticanje radnih navika, umesto i dalje dominantne zabave.

R.S. ipak doprinosi kućnom budžetu prodajom garderobe na buvljim pijacama. Onda malo štrpne od dana, ode da se nađe sa „prijateljima" po parkovima. Ali, do god je njegova predstava u domu „kanonska" - dobar sin, otac, muž - ne zalazi se u detalje njegovog dnevnog odsustva. „A kad bi me videli svojim očima, mislim da bi me ubili", i dalje se smeška R.S. Iako iskreno veruje da bi se baš to dogodilo.

Zato obavlja svoje dužnosti, stvarajući poželjnu sliku. Praznicima i, ponekad, petkom pohađa i džamiju. I sve će to tako ići svojim tokom, dok „srce jednom ne pukne i iz njega sve ne izađe".

"Teško je kad uz sebe nemaš osobu koju voliš iz srca", treba vremena da ljubazni, prijazni, pristojni R.S. ovo iz sebe istisne.

"Dođe ti ponekad da sve priznaš - zaključuje. "Pa, kud puklo da puklo".

Malo sam zatečena i predrasudama među stereotipima najugroženijima. Otkud da getoizirani getoiziraju još slabije? Kako to da Romi sputavaju „vrelu krv" istopolno određenih?

"To nije pravilo, već naprotiv, romska zajednica je otvorena prema seksualnim manjinama," moju prvu pretpostavku potvrđuje Živojin Mitrović, predsednik Nacionalnog saveta Roma. Jedini problem je, tvrdi, kad se takva osoba bavi prostitucijom, pa je sramota pred decom i porodicom.

Jedno je raditi to iz ljubavi, a drugo - zbog novca, Živojin podstiče mit o Romima. Kao o jedinom „duhovnom narodu", osim Eskima i Indijanaca.

Manje mitološki zvuče reči Dragane Jovanović, koordinatorke za socijalno uključivanje Roma i Romkinja pri Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. Ona "misli da su, na žalost i u romskoj zajednici, kao i u našem društvu generalno, to tabu teme oko kojih su mišljenja vrlo podeljena".

Ozbiljna istraživanja o gej i trans populaciji među Romima nisu rađena, pa temu najviše dotiče ono koje je sproveo Batut u više navrata. I odnosi se na prevenciju od HIV-a i drugih zaraznih bolesti u grupacijama pod povećanim rizikom, pa tako i mladim Romima.

Po poslednjem istraživanju iz 2013, samo 18,5% njih zna prave načine prenosa infekcija, i odbacuje raširene zablude. Međutim, odgovori 400 mlađih Roma iz Beograda pokazalo je da je 58,7% ispitanika koristilo kondom pri poslednjem polnom opštenju. Ostali rezultati anketiranja nisu relevantni ni u ovoj meri.

Zvaničnih podataka nema ni o broju seksualnih radnika/ca, pa je otežan pristup ovoj ranjivoj grupi. Pod dodatnim teretom opštih uslova života u široj zajednici, siromaštva, nedovoljnog obrazovanja, neadekvatnog pristupa zdravstvenim službama, i velike nezaposlenosti, kako romsku populaciju kategorišu institucije.

Piše: Dragana Nikoletić

*Objavljeno na portalu Vice