"Kuba će biti slobodna, ja već jesam."

U poruci koju je ostavio pred smrt, pisalo je: „Zbog mog zdravstvenog stanja i strašne depresije u kojoj se nalazim, nisam više u stanju da pišem i da se borim za slobodu Kube, zbog toga okončavam svoj život... Želim da ohrabrim sve Kubance u zemlji i izvan nje da nastave da se bore za slobodu.... Kuba će biti slobodna. Ja već jesam".

U istoriji latinoameričke, a posebno kubanske književnosti, značajno mesto zauzima lik i delo Reinalda Arenasa. Za svog, ne tako dugog života, za sobom je ostavio značajan književni opus, postavši simbol pobune protiv represivnog kubanskog režima i homofobije. Usud je hteo da ovaj čuveni kubanski pesnik, romanopisac i dramaturg, od najvatrenije pristalice režima Fidela Kastra i Kubanske revolucije, postane njegova žrtva. Ovome je svakako doprinela i činjenica da je Arenas bio homoseksualne orijentacije, zbog čega je uhapšen i proteran sa Kube.
Reinaldo Arenas je rođen 1943. godine u provinciji Holguín koja se nalazi u ruralnom delu Kube. Detinjstvo je proveo u kući roditelja svoje majke koju je njegov otac napustio neposredno po njegovom rođenju. Još kao tinejdžer izrazio je želju da se priključi gerilcima i toj ideji ostaje privržen sve do momenta dok ne uočava da taj isti režim ima nameru da zbog homofobije liši slobode sve, njemu slične, kubanske mladiće.

Godine 1963. odlazi u Havanu gde počinje studije filozofije i književnosti, koje nikada nije završio. U tom periodu svog života, počeo je da se bavi pisanjem. Zahvaljujući tome što je počeo da radi u Kubanskoj nacionalnoj biblioteci (nakon što je učestvovao na takmičenju u pripovedanju priča), njegov talenat je primećen što ga je i motivisalo da otpočne književnu karijeru. Čak je za jedan svoj roman dobio nagradu Kubanskog udruženja pisaca. Međutim, njegov aktivizam, neskriveno izražavanje političkih stavova, kao i činjenica da nije prikrivao svoju homoseksualnu orijentaciju, bili su dovoljan razlog da dođe u oštar sukob sa kubanskim vlastima. Od tog momenta, počinje njegov progon.

Sukob sa komunističkim režimom kulminirao je 1973. godine kada je Arenas uhapšen pod optužbom za „ideološku devijaciju" i odveden u zloglasni kubanski zatvor „El Morro Castle". Iako je iz njega pokušao da pobegne i napusti Kubu, ipak je uhvaćen i ponovo vraćen u zatvor. Zanimljiv je podatak da je Arenas zatvorske dane preživljavao tako što je iskoristio svoj književni dar, zatvorenicima pomogavši u pisanju pisama svojim ženama i ljubavnicama. Ideja mu je bila da sakupi što više papira kako bi mogao da nastavi sa pisanjem svojih romana, ali je i u tome sprečen kada je pokušao da iz zatvora prokrijumčari ono što je pisao. Iz zatvora je pušten 1976. godine, da bi četiri godine kasnije bio proteran sa Kube, odakle je prebegao u Ameriku. U Americi je nesmetano mogao da se bavi pisanjem i borbom protiv homofobije, te Kastrovog opresivnog režima. Pisao je poeziju, romane i drame. Neka od njegovih dela su posthumno objavljena.

Kako za života, tako i dan-danas, ostao je simbol borbe protiv homofobije. Da je Arenasov LGBT aktivizam i danas veoma cenjen na Kubi, svedoče i reči kubanskog nezavisnog novinara i gej aktiviste Majkela Gonsalesa: „Arenasovo nasleđe je bolno za gej zajednicu na Kubi. To je nasleđe koje su zvaničnici negirali, i to je nasleđe koje moramo da povratimo."

Reinaldu Arenasu je 1987. godine dijagnostikovan AIDS što je ga je psihički potpuno slomilo i odvelo u depresiju. Uprkos tome, nije prestajao da pomaže kubanskim piscima koji su živeli u egzilu. Krajem 1990. godine izvršio je samoubistvo u Njujorku tako što se predozirao tabletama i alkoholom.

U poruci koju je ostavio pred smrt, pisalo je: „Zbog mog zdravstvenog stanja i strašne depresije u kojoj se nalazim, nisam više u stanju da pišem i da se borim za slobodu Kube, zbog toga okončavam svoj život... Želim da ohrabrim sve Kubance u zemlji i izvan nje da nastave da se bore za slobodu.... Kuba će biti slobodna. Ja već jesam".

Godine 2000. snimljen je i autobiografski film o životu Reinalda Arenasa pod naslovom „Pre nego što padne noć" (Before Night Falls) u kome lik ovog kubanskog književnika, borca za slobodu i gej aktiviste tumači španski glumac Havijer Bardem (koji je za ulogu u ovom filmu nominovan za Oskara za najbolju mušku ulogu). Radnja filma se delimično odigrava i u zloglasnom zatvoru „El Morro Castle", ali kako kubanske vlasti nisu filmskoj ekipi odobrile snimanje filma na Kubi, scene iz zatvora su snimane u jednom utvrđenju u Meksiku. Film je inače rađen prema istoimenoj autobiogafiji (špan. Antes que anochezca) Reinalda Arenasa koja je objavljena 1992. godine. Ova Arenasova autobiografija adaptirana je i kao opera i izvedena 2010. i 2017. godine u Americi.

Piše: Ana Stjelja