Kraj homofobične diskriminacije

"Bili smo izvanredni," kaže Michael James, nekadašnji "drag queen" i takođe bivši član pokreta Gay Liberation Front iz sedamsedetih.  "Vidljivi, u boji, glasni, inventivni, dekadentni i veoma, veoma zabavni."  Prošlo je četrdeset godina od kada su se gej muškarci i žene izjasnili da biti gej nije nešto što treba da se krije, ili da se zbog toga izvinjavate, već je to nešto zbog čega treba da budete ponosni.

To je bilo revolucionarno. U godinama koje su prethodile ovom periodu policija je često tolerisala nasilje nad gej muškarcima.  Lezbejke, gej ili transrodni ljudi su mogli da dobiju otkaz na poslu, budu uhapšeni jer su se poljubili na ulici, da im bude odbijeno starateljstvo nad decom ili da odbiju da ih usluže u pabu.  Medicinski stručnjaci su tada još praktikovali averzivnu terapiju kako bi "izlečili" homoseksualnost.  Britanski Gay Liberation Front (GLF), formiran u osvit američkog pokreta nakon njujorških antihomofobičnih Stonewall nemira, je bio podjednako vođen idealima slobode i promena.

"Iako je GLF vodio kampanje da se prekine sa homofobičnom diskriminacijom, jednaka prava nisu bila naš glavni cilj" kaže Peter Tatchell, bivši GLF član i aktivista za ljudska prava.  Tatchell je zatim osnovao organizaciju OutRage!, koja je pokušala da nastavi radikalnu GLF tradiciju. "Borba za jednakost nam je veoma ograničavajuća. Mi nikada nismo želeli jednaka prava u okviru društvenog statusa quo.  Mi smo videli društvo koje je u svojoj osnovi bilo nepravedno i težili smo da ga promenimo, da dođe kraj ugnjetavanju kvir osoba i svih ostalih."

Tokom četiri godine našeg postojanja, hiljade ljudi je prisustvovalo nedeljnim GLF sastancima koji su se održavali u Londonu. "Hipici, aktivisti, studenti," priseća se James koji je donosio sa sobom čaj iz svog Portobello Road kafea za sve na sastancima. "Za mene je to bilo kao da se konacno pali svetlo, kao da sam čitavog svog života čekao taj momenat. Mene je ovo oslobodilo od poslednjih tragova krivice."

Dok su neke aktivističke grupe vodile kampanje za legalne reforme, GLF veterani kažu da su oni vodili bitku za srca i umove. Pioniri su imali viziju: "živi i pusti druge da žive" seksualnu revoluciju.

"Mi nismo verovali da bi promena zakona bila odgovor. Isto tako bi zakon mogao i sve da nam oduzme," kaže GLF veteran Stuart Feather koji se pridružio londonskoj komuni dregova i radikalnih feministkinja tokom njihovog devetomesečnog skvotovanja u londonskom filmskom studiju.  Članovi ove komune su praktikovali novi stil političkog protesta protiv konformizma rodnih uloga putem humora i performansa. "Komuna je bila apsolutno božanstvena, nešto što niko od nas nije prethodno doživeo.  Ona je bila blaženstvo" kaže Feather.  "Počeli smo da istražujemo seksizam i to smo radili putem drega. Nismo se pretvarali da smo žene, mi smo bili muškarci u haljinama, istraživali smo šta znači biti gej muškarac, nije bilo lažni grudi. Shvatio sam da ljudski liberalni stavovi nestaju kada se nađu licem u lice sa dreg muškarcem. To je za nas bilo veoma osnažujuće."

Među mnogim subverzivnim direktnim akcijama ili "zapsima" kako smo ih zvali, koje je GLF organizovala, James se seća humora i inventivnosti.  Protestanti su bacali brašno na Boba Hopea na takmičenju za Miss World, zatim su marširali do londonske radio stanice koja je emitovala anti gej reklame, organizovali su sedeće proteste, zaključali su londonske gradske odbornike u crkvenu portu, izvodili su spontano organizovane akcije uličnog pozorišta ispred sudova. Grupa je organizovala telefonsku podršku, izdavala je publikacije. " Mi smo bili pravi u ono vreme" kaže James. Kada je "Have a gay day" postala učestala fraza širom nacije, GLF je ovo pripisao još jednom svom uspehu, i organizovani su "Gej dani" u londonskim parkovima.

GLF je prekinuo miting 1971.godine koji su organizovali hrišćanski fundamentalisti koji su vodili kampanju za moral zasnovan na crkvenom učenju. Sa podrškom Mary Whitehouse, Cliff Richardom, Malcolm Muggeridge i Lordom Longford, Festival svetla (Festival of Light) koji je održan na otvorenom u Westminsteru je pozivao na kraj "moralnog zla" uključujući i javni gej životni stil. Protestanti su isključili struju, pustili miševe i razmestili "kaluđerice koje se ljube" po publici, zasvirali su u trube i odmotali banere.  Na drugom protestu James se seća da ih je policija terala prema statuama lavova na Trafalgar Square-u. "Nismo imali kud sem da se popnemo na njih."  Uhvaćen od strane policije, James je bio odnešen "kao prase na ražnju" kroz svu gužvu.  Desničarske novine su se razbesnele.

GLF je izdala osam zahteva za slobodu, prihvatanje i prava, neku vrstu manifesta na putu ka revolucionarnoj društvenoj promeni. "Ovi zahtevi su i dalje važeći" kaže bivši GLF aktivista Alan Wakeman, koji je organizovao da se nekadašnja originalna publikacija sada reprodukuje u većem fontu, kako bi obeležio godišnjicu. "Mi smo sada svi stariji četrdeset godina."

GLF je ostavio veliko nasleđe, oslobođenu samosvesnu zajednicu, kažu aktivisti. "Lično prestali smo da se osećamo inferiornim bićima" kaže Wakeman. "Do tada smo živeli naše živote dok su nam govorili da smo loši."

Ali bitka za jednakost jos nije završena, kaže Tatchell. Šezdeset pet procenata lezbejskih, gej i biseksualnih đaka je maltretirano u britanskim školama, prema istraživanju iz 2006. godine koje je sprovela  Schools Health Education Unit na zahtev Stonewall organizacije, dok je istraživanje iz 2008. godine pokazalo da 38 % građanstva smatra da je homoseksualnost uvek ili većim delom pogrešna.  "U poređenju sa GLF, većina današnjih aktivističkih LGBT grupa su konzervativne i reformističke" kaže Tatchell. "Glavna poruka GLFa je bila da iskrena kvir emancipacija podrazumeva promenu društva, a ne adaptiranje na već postojeće.  Ovo zahteva ni manje ni više nego kompletnu kulturnu revoluciju, koja bi zbacila vekove muške heteroseksualne dominacije. Tada i samo tada će kvir muškarci i žene biti iskreno slobodni."

The Independent