www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
Sećanja na gej Grčku
Homoseksualnost se shvata kao čin, a ne kao vrsta identiteta kakvog mi poznajemo. Uobičajeno, ljudi uzimaju učešća u različitim seksualnim činovima, dok god se o tome ne priča i ne iznosi javno, što bi posramilo porodicu, pa kao takvi nemaju mnogo posledica, dok tračevi naravno idu u oba smera. Tako, premda se za nekog zna da je radio to-i-to, opšti stav u selu je "živi i pusti druge da žive", jer svako ima neku tajnu koju krije pred ostalima. Dok god se muškarac oženi i ima decu, ispunjavajući sve ove obaveze, drugi jednostavno ne postavljaju pitanja (dok o tome svakako pričaju!). Ipak, ideja da se neko sa ponosom javno deklariše "homoseksualnim" je prilično bizarna za većinu običnog sveta.
Premda zakoni po sebi nisu represivni, život za homoseksualce nije tako slobodan u Grčkoj. Savremeno grčko društvo je ekstremno homofobično i ima tipično mediteranske ili bliskoistočne predstave o tome šta je homoseksualnost. U njemu (kao i u Turskoj, arapskim zemljama i sl.) ne postoji isti koncept "homoseksualaca" na način na koji ga mi koristimo. Postoje oni koji su "poustis", pasivni u analnom odnosu, te "kolombaras", aktivni. Da bi se razumele implkacije ovakve podele, treba shvatiti grčki pojam "časti" (grč. filotimo). On odgovara "mačizmu" u hispanskim kulturama, kako oni shvataju ovu reč, ne samo u smislu "muževnosti". U osnovi, muškarac održava svoje "čojstvo" na račun onog drugog. Kako seks mora imati objekt, on je uglavnom shvaćen kao osvajanje ili potčinjavanje. Muškarac koji dozvoli da ga "osvoji drugi muškarac", voljno se odriče svoje časti, što ga čini predmetom podsmeha. S druge strane, kolombaras, aktivni muškarac na ovaj način postaje "super-muževnim", jer njegovi osvajački pohodi nisu ograničeni samo na žene, već i na muškarce. Čuo sam strejt muškarce koji sa odobravanjem i divljenjem pričaju o izvesnom "kolombarasu", u biti rezimirajući "on može da jebe svakog". Većina Grka, na pomenu grčkog prevoda reči "homoseksualac" (omofilofilos) najpre pomisle na "poustis". Stoga, mnogi muškarci koji su "aktivni" neće sebe identifikovati kao gej muškarce. Za mnoge Grke, bilo da su gej ili strejt, ideja o dva "prava muškarca" u odnosu u kojem jedan ne "izigrava ženu", prilično je tuda.Ovo se ipak menja, kako ima više kontakata sa ljudima iz Amerike i zapadne Evrope.
Policija redovno obilazi barove i maltretira vlasnike. Uobičajeni metod je legitimisanje, jer svi u Grčkoj su obavezni da nose lične isprave. Obično se tom prilikom nade nekoliko osoba koje su zaboravile svoje isprave, pa pod izgovorom da istražuju neki navodni zločin, policajci privode ove ljude u stanicu. Meni se to jednom prilikom desilo, a slučaj je bio da je neki čovek pokupio mušteriju iz bara u kojem smo bili, odveo ga na brdo Likavitos i tamo ga opljačkao i ubio. Nas osmorica smo uhapšeni - 6 Grka, čovek zaposlen u brazilskoj ambasadi i ja. Svako od nas je pojedinačno optužen, upitan da li je to uradio, mi smo naravno odgovorili "ne", dok je policijski službenik uzvratio "ko je onda, da nisam možda ja?!". Morali smo ostati u stanici do 5 izjutra - a uhapšeni smo u 11 sati uveče - dok je policija kontaktirala centralnu stanicu u Mesogiu, da bi proverila nemamo li kriminalne dosijee. Kasnije se ispostavilo da je zaista neki engleski turista pretučen na brdu, napadač je bio iz Gane, čovek je bio povređen, ali živ. Jedan iz naše grupe je bio posebno glasan i ubeđivao nas je da prijavimo ovakav postupak, budući neustavan i nezakonit, ali niko to nije želeo - ja sam mogao biti deportovan, Brazilac je mogao izgubiti posao, dok drugi Grci nisu smeli, budući da bi policija izvesno obavestila njihove porodice i poslodavce. Mnogi muškarci koje sam upoznao u grčkim barovima, pogotovo oni iz seoskih sredina, stalno su bili u strahu da će ih neko prijaviti. Nešto od ovog straha potiče iz ranijih godina, kada bi muškarac uhvaćen in flagranti dobijao zabelešku o tome u svom dosijeu, uz to i vidljivu na ličnim ispravama koje je morao da nosi stalno sa sobom. Mnogi nisu bili svesni da je prekinuto sa ovakvom praksom.
Pre nego što su se pojavili barovi (koji inače i nisu u grčkoj tradiciji), postojali su izvesni restorani - taverne, poznati po tome da ugošćuju gej klijentelu, kao i mnogo anonimnih kontakata. Muškarci su se upoznavali uglavnom preko prijatelja, u diskreciji. Bili su toliko marginalizovana društvena grupa, da su stvorili svoj razradeni sleng - ne samo nekoliko fraza, već ceo "gej jezik" sa osobenostima u osnovnim glagolima, gramatici itd. Ovaj jezik naziva se "kaliarda" (''kalliarda'') i zabeležio ga je sociolog Ilias Petropoulos u svojoj knjizi na tu temu (uzgred budi rečeno, ova knjiga je nekoliko godina bila zabranjena u Grčkoj, a on odležao godinu dana u zatvoru zbog nje, za vreme grčke vojne hunte početkom sedamdesetih). Grčki "gej jezik" ima rečnik od nekoliko hiljada reči, pa često Grci koji ga čuju uopšte ne mogu ni da prepoznaju o kom jeziku je reč. Veliki deo rečnika čine reči pozajmljene iz romskog. Danas, većina mladih ne govori tečno kaliardu, ali poznaje nekoliko ključnih fraza i reči. Na primer: Rečenica: "Stvarno mi se dopada tip koji sedi
dva mesta dalje od mene"
To je zapravo vrlo bogat žargon, sve sa kratkim pesmama i poezijom, autentičnim kletvama, čak i sa posebnim imenima za životinje i sl., a koristili su ga homoseksualci među sobom, bez straha da će ih neko otkriti (Zanimljivo je da je Petropulos početni fond za svoj rečnik dobio od jednog svetogorskog arhimandrita). Opšte je rasprostranjeno mišljenje u društvu da homoseksualci šire bolesti i zavode mlade dečake. Da budem iskren, u Grčkoj sam sreo mnogo više gej muškaraca nego bilo gde drugde, mada zbilja nisu nikakva većina. Takođe sam sreo nekolicinu mladih muškaraca koje su samo privlačili muškarci u svojim četrdesetim i stariji. Verujem da je to delom zbog opšteg stava da je seks jači od veze, te zato što, barem doskora, nije zaista bilo moguće za dva muškarca da budu u vezi. Štampa homoseksualce većinom otpisuje kao "marginalce" (''perithoriakoi''). Mnogi mladi muškarci osećaju znatnu dozu mržnje prema sebi, dok mnogi izvrše samoubistvo. Moj gej prijatelj (koji je pokušao samoubistvo 3 puta, pre nego što je prihvatio sopstvenu seksualnost) pričao mi je o svom drugu, inače vrlo omiljenom u kraju. Ovaj dečko se na kraju ubio, dok je u oproštajnoj poruci objasnio:"Nema drugog načina. Ja sam gej". Moj prijatelj je bio slomljen, dok mu je majka rekla:"Pseto ne zaslužuje da ga žališ. Bolje što je očistio društvo od sebe, nego da ide okolo i preobraća male dečake u takve poput njega".
U Grčkoj ima puno transvestitizma. Ovo se obično ne radi, premda ima izuzetaka, radi performansa ili zabave, kao na Zapadu, već su transvestiti uglavnom prostitutke koje operišu u nekoliko poznatih kvartova. Jedan transvestit mi je poverio da su većina njegovih klijenata naizgled strejt muškarci, koji su želeli da budu pasivni, ali ne mogu sebe da zamisle zaista sa muškarcem, ili da sebe smatraju "homoseksualcima". Stvari u Grčkoj se naravno menjaju. Kada sam prvi put bio tamo, jedino kruzing mesto, osim parkova i javnih toaleta, bilo je u Plaki - staroj četvrti Atine, glavnoj turističkoj zoni. Kada sam se tamo vratio '83, preostalo je samo još jedno, koje je kasnije zatvoreno. "Gej četvrt" je sada Kolonaki, pomodni deo Atine. Pre 18 godina, bilo je samo 5 barova u celoj Atini. Sada ih ima duplo više. Mnogi mladi Grci danas se žale na dvostruke uloge i hipokriziju, tako karakteristične za gej život u Grčkoj, a to je stav i Grka koji žive van zemlje. Danas, gej život postaje sve vidljiviji fenomen, ne kao nešto što su "doneli strani turisti", već kao potpuno moguć izbor sa prosečnog Grka. Priredio: Vlada T. |
|||||||||||||||||||||||||||||
