www.gay-serbia.com |
Da ovaj tekst ima mogućnost zvučnog pocetka, možda bi počeo muzičkim citatom - Neko imitira nekog, uz pesmu muziku, ples, kao pravi pevači a možda i bolje od njih. Minja Subota glas je nekog prošlog doba dok bi ga everybody-hates-him Bono prekidao upadima Even better than the real thing... dok bi spikerka (Staka, molim) ledenim glasom objašnjavala: fake na engleskom znači krivotvorina, imitacija, lažnjak, falsifikat. Šetnja buvljakom na Novom Beogradu savršeno je uživanje za avanturiste i pronalazače i za one koji uvežbavaju oko sokolovo testirajući svoj osećaj za detalj.
U ponudi svega i svačega, morate da odlazite sa spiskom i detaljnim planom i svakako da se parkirate negde blizu da lovinu brzo natovarite u kola. Buvljak je već institucija i neki ljudi su radeći i otvarajući tezge postavili standarde u komunikaciji kupac-prodavac kakve ćete naći samo u ozbiljnim, tržišno orijentisanim zemljama - Dobar dan! Izvolite! Mogu li Vam pomoći? Fini, ljubazni, uslužni, spremni da pomognu svakome kome treba, kako da ofarbate stari izanđali nameštaj ili popravite mali bojler zamenivši jedan jedini deo. Možete dobiti i poneki savet šta je trenutno moderno i šta mladi najviše kupuju. U čarobnom svetu lažnjaka i kopija, svaka roba ima kupca. Ali jedno pitanje uvek ostaje bez traženog odgovora: kad kupac u galanterija sektoru traži majice ili bilo koji odevni predmet bez logotipa neke multinacionalke, prodavac se začuđeno izbezumi da li da vam traži otpusnu listu iz bolnice ili jednostavno, bez persiranja, kaže: A šta će ti, molim te, to?
Onda rafalno nabroji: imamo nike, reebok, adidas, gap, dolce&gabana, benetton, ralf loren, levis, gant,... Nekome ko ne poznaje ekonomsku sliku i priliku Srbije i njenih suseda, pa sve do Orijenta, ovu zvuči kao da kupujete u nekoj ogromnoj robnoj kući gde sve može da se nađe na jednom mestu i gde se plaća plastičnim novcem, tj karticama. Odakle ta opsednutost markama, to je za drugu priču. Ono što je fascinantije, u malenom istraživanju, ispostavilo se da većina potrošača i kupaca iz otvorenog tržnog centra uopšte ne pravi razliku između originalnog parčeta garderobe i garderobe koju kupuju na buvljaku gde je lepo otprintan ili ušiven logo neke čuvene modne marke. Na kraju krajeva, ogoljena istina je da je garderoba garderoba. Služi da nas pokrije da ne šetamo goli ulicama, pa ako je to cilj, sredstvo je sasvim logično.
Novopazarski lobi se potrudio da svoje umeće dovede do perfekcije, teško da ćete u šivenju i krojenju naći bilo kakvu grešku, i pitanje je dana kada će neka od velikih kompanija uposliti novopazarske švalje za svoje proizvode. No i tako poznati krojači kopija kao novopazarci imaju svoje plagijatore... njima vise konci dok se ne izvežbaju... a onda se krug vrti dalje... Svi imaju svoje pirate.
S druge strane, sve se više otvara radnji po centru koje kako se zovu takvu robu i prodaju, nema-laži-nema-prevare, sve originali, ništa nije lažno, niti iz Turske, niti švercovano, legalno plaćeno, sa porezom... ali ako pažljivije čitate markice, made in Thailand, made in Malasiya, made in Vietnam... Veliki Advertajzing Age je poceo zapravo u trenutku kada su neke izvesne kompanije shvatile da prebacujući svoje fabrike u siromašnije zemlje sa jeftinom radnom snagom, dobijaju sličan kvalitet proizvodnje sa mnogo nižom cenom, cena u maloprodaji je ista, a razlika se troši na fantastične reklamne kampanje. Pa onda utrkivanje ko će sa kojom zvezdom da napravi veći brand boost. Više o tome čitajte u knjizi No Logo Naomi Klein. (prevod je objavio Samizdat B92)
Nove radnje se sve dizajnirane, osmišljenje, osvetljene, odmah da dobijete shopping groznicu ili kompleks niže vrednosti, pa brzo pobegnete na koju čašicu osvežavajućeg napitka u obližnje isto tako dizajnirane i osmišljenje kafee - najveća ponuda je u ulici Strahinjića Bana, popularno nazvane silikonska dolina. Kažu da postoji uslov za ulazak u čarobni svet lažnjaka i kopija i fake crčme de la crčme- društva ove ulice, kao i za eventualno bogatu lovinu iliti provod: plava kosa i nekakve šestice. Ko pita, ne skita. Sve je u redu, nisam ni ja tačno znala.To je jednostavno model uvećanih grudi, tipa Cece Ražnatović ili Jelene Karleuše. Govoriti o uticaju medija u ovom trenutku, izlišno je, ali televizija nije samo simulakrum, već postaje stvarni svet oko tebe.
Fake blondine su oduvek bile predmet požude ali i podsmevanja. U vremenu današnjem gde je dozvoljeno i moguće sve: nos, grudi, liposukcija, pozajmljivanje organa, zatezanje lica, ... prosto farbanje kose zvuči kao bezazlena igrarija, više spada u domen lične higijene pored pranja zuba, flosiranja istih, seckanja i lakiranja noktiju i depilacije. Ko je od nas toliko pravedan da optuži Majkla Džeksona za bilo šta? Te stoga zašto se žene, a i muškarci ne bi farbali, najpoznatija blondina posle Merlin Monro je, zapravo umetnik muškog pola - Endi Vorhol. No, kako Katarina Radivojević also known as Zone Zamfirsko insistira na prirodnosti, teško nam je i zamisliti vraćanje na nivo dlakavih najlonki dok žene, sasvim prirodno, nisu otkrile depilaciju... još u starom Egiptu. Lepota zaista dolazi iznutra, rekla bi kampanja Freeman kozmetike i Lepota jeste u stavu - dodala bi Izabela Roselini. Previše šminke i lažne trepavice su od Malkolma Mekdauela u 'Paklenoj pomorandži' napravile nasilnog, zločestog i okrutnog momka, a od Elizabet Tejlor i Sofije Loren zavodljive boginje. Lažni, nadograđeni nokti i jesu, nezvanično, jedno od oružja u samoodbrani lepšeg pola od potencijalnih napadača na vaš izazovni wonderbra ili push-up dekolte. Seksipil, ipak podrazumeva i odgovornost za isti. (više od tome kod Kamile Palje) Wonderbra je jedan od jeftinijih načina da se približite idealu ''Cecine dvojnice'' (u ovoj igri priznaje se razlika između kopije i originala, te je stoga najveća počast biti najbolja među dvojnicama), mada ni fake boobies nisu više nikakva novost, a ni skupoća. Doktori se već pedeset godina usavršavaju u pravljenju savršenih grudi, Pamela Anderson ih je proslavila devedesetih. Iako na dodir to sve deluje kao pravo, ti simboli izrazite seksualnosti i plodnosti imaju problem sa cirkulacijom, te su silikonske grudi zapravo hladne sise. Mada, kada je spoljašnost tako lepa, nikog nije briga šta je unutra - rekao bi Džoi, lik iz TV serije Friends. Da ironija bude veća silikoni se koriste za čipove u računarima koji nas neumitno uvode u novo digitalno doba gde je kopija identična originalu te stoga briše razliku između istih.
Atomi i Bajtovi. Analogno i Digitalno. Šta to sad znači? U analognom, atomskom svetu, imaš 100 knjiga koje podeliš svim prijateljima i više ti ne ostane ni jedna. U digitalnom, svetu nula i jedinica, tj. bajtova imaš knjigu u računaru, pošalješ je svim prijateljima elektronskom poštom, cifra se kreće oko 1000, narežeš nekima na cd, oko dvestotinak, i i dalje možeš beskrajan broj kopija da šalješ svima onima koji se naknadno jave i hoće da je pročitaju. I uvek ostane za tebe. Svaki od poslatih primeraka ili iskopiranih primeraka identičan je kao original i svaki od njih može da pravi svoje kopije. (parafraza Nikolas Negroponte, Biti digitalan, izdao Clio). Što nije slučaj sa stvarnim, štampanim knjigama, neke stranice su pogrešno spojene, neke fale, negde štampar nije pogodio istu nijansu korica. Ne moram više da vas ubeđujem u superiornost digitalnog doba. Mada ste se prepali i zabrinuli pričama o kloniranju, da li vam je palo na pamet da pogledate oko sebe, u kafeu, u supermarketu, u parku... gomila klonova već šeta gradom. U istoj odeći, u istim cipelama, isti švajs-majstor cvikeri, iste frizure... ponavljaju iste reči: definitivno, opušteno, ono kao, definitivno, totalno, mislim, bezveze, definitivno... Matrix reloaded... ali to se danas zove trend. Budućnost je več počela. |