www.gay-serbia.com |
Ma kako čudno na izgled zazvučalo, šta se u art magazinu priča o robnim markama i brandomaniji, učinilo mi se da je vreme da konačno razbijanje starog stereotipa da umetnik mora biti tužan, siromašan, otrcan i da smrdi, da mu je duhovno bogatstvo važnije od materijalnog. Pripadnik savremene arty-farty scene mora da poznaje advertajzing, marketing i sve marketinške i menadžment fore, zakone i postulate. Naravno ako želi da bude savremeni umetnik. Isto tako mora da zna kako da koristi i manipuliše medije, bilo pisane ili elektronske, svejedno je, a najviše je na ceni media transcending ili media whoring, pokrivanje i prostituisanje na svim mogućim medijima. Da li vam ime Damien Hirst nešto znači, na primer. ili Uroš Đurić, na primer. Ima ga na radiju, u filmovima glumi, vodi teve programe, pravi špice a u stvari je vizuelni umetnik, još nije režirao spotić neki ali u poređenju sa Damienom, radi čak i više. Takav potencijal nose i Rambo Amadeus, Žika Todorović, Saša Marković Mikrob, i Bane i Bogi iz grupe Sunshine, ako su oni uopšte više u grupi, svi zajedno nose izvesni harizmatični bunt i idealni su role modeli za bilo koji brand, baš kao i David Beckham. Ne bezlični lepotani manekeni, već pravi umetnici među buntovnicima, kao i najveći revolucionar među brand-ovima Che Gevara.
Možda je to stari-koncept-novo-izdanje renesansne osobe a možda samo on kao i mnogi drugi kapiraju ovu konzmerističku, medijsko-manipulativnu kulturu u ubrzanju koju žive, svesni 'sad te ima sad te nema' ideologije prolaznosti i 'bolje je da te ima na više nivoa' ideologije multiplikacije uticaja. Umesto 15 minuta slave, na 15 mesta u svojih 15 minuta slave multipliciraš sebe, svoje radove, svoju auru, svoj ego, svoj imidž. Ne prodaješ ti toliko svoj rad, koliko sopstvenu harizmu. Ljudi se emocionalno vezuju za tvoje ime. Tvoje ime budi izvesne osećaje. pozitivne, ako je moguće, ali Ozzy Ozborne family budi i drugačije, kao i Jackass, kao i čitav MTV. Tako multiplifikovani status-ime dobija i izvesnu dozu blanko ili zasluženog poverenja. A šta je osnovna, školska definicija jednog brand-a nego emotional attachment and trust. Hipici su stajali iza slogana 'ti si ono što jedeš' , u današnjem svetu 'ti si ono što nosiš'. ili 'ti si ono što konzumiraš'. Svetska ekonomska slika se promenila i velika era advertajzinga je nastupila u trenutku kada su velike kompanije pronašle način jeftine produkcije svojih proizvoda i time uštedeli sebi velike novce, postigli extra profit i naravno shvatili da imaju dovoljno, čak i previše novca da eksperimentišu sa različitim marketinškim strategijama. Sve te divne krpice i stvarčice što nam šiju i sklapaju malene ručice u zemljama treceg sveta za neku sitnu lovu, a mi listamo glossy reklame kako Nike sponzoriše kenijske trkače koji sneg nikada videli nisu da postanu prvaci u slobodnom smuckanju negde u Finskoj, u oblasti Deda Mrazića. I još plaćaju nekakve frikove da im dizajniraju patike koje zaista pre liče na skulpture Henry Moor-a, nego da obuću u kojoj možeš da trčiš, vežbaš ili samo da poziraš. Benetton, Levis, Microsoft, McDonald, Gap, Coca Cola, Pepsi, Motorola, Calvin Klein, Virgin, - niko nije pošteđen u bibliji antiglobalizacijskog, antikorporativnog bunta - NO LOGO, Naomi adbusters
Svi smo svesni kakvu neverovatnu magiju imaju billboard projekti u našoj zemlji, 1999. čak sam i sama bila na jednom noseći poruku 'respect yourself' zajedno sa Mirom Đordević. Od tada pa na dalje umetnici se ovde takmiče ko će više svojih radova staviti na billboard. Zanimljivo da se nikada nisu potrudili, mnogi od njih da prouče šta taj medij znači, zašto je toliko popularan, kakvu odgovornost umetnik ima samim tim što se ubacuje u okvir billboarda, šta nosi ta poruka, ima li poruke uopšte i da li poruka uopšte dopire do onoga ko treba da je percipira-konzumira. ili su to samo projekti radi projekata. Mada i to je u redu, l'ars pour l'ars, sve je legitimno, čini mi se. Ipak, do sada se niko nije pozabavio, valjda zato što mi još nismo ozbiljno konzumerističko društvo, mada su sve multinacionalne kompanije kod nas pustile pipke, niko se nije pozabavio dekontekstualizacijom bilbord. ili oslobođenjem bilborda. Barem ne još uvek. Ko zna šta donosi sutra. - In the beginning was the Ad. The Ad was brought to the consumer
by the Advertiser. Desire, self worth, self image, ambition, hope;
all find their genesis in the Ad. Through the Ad and the intent
of the Advertiser we form our ideas and learn the myths that make
us into what we are as a people. That this method of self definition
displaced the earlier methods is beyond debate. It is now clear
that the Ad holds the most esteemed position in our cosmology.
' Spiritualism, literature and the physical arts: painting, sculpture,
music and dance are by and large produced, packaged and consumed
in the same fashion as a new car. Product contents, dictated by
trends in hipness, contain a half-life matching the producers
calender for being supplanted by newer models.
antimafia - the action sharing.
Projekat koji podrazumeva da sa sajta skinete i obavestite se
o programčiću grupe Epidemic. Ime mu je Antimafia. To je maleni
softver kojima gadjate sve prozvane multinacionalne kompanije,
tj njihove sajtove: Nestle, Nike, Microsoft, MdDonalds, Coca Cola,
pa cak i NATO, WTO i forza italia, nesretnog Berluskonija. Možete
sami da kreirate svoje targete-akcije i u dogovoru sa ostalim
učesnicima antimafia projekta organizujete napade na sajtove.
Do sada se ravnopravnost na Mreži uspostavljanja kroz file
sharing, dok antimafia podrazumeva action sharing.
Zajednička akcija u vidu napada na sajtove. Samo se učesnici međusobno
koordinišu i sinhronizuju, to je u stvari tool za koordinaciju.
Ono na čemu se sve vreme insistira kada je borba protiv multinacionalki
u pitanju 'unite, unite' sa svih strana. Zato je tako
nemoguće iskoreniti pirateriju a pogotovu slobodni prenos fajlova
preko interneta. Jer dobra strana globalizacije je što briše granice
i ujedinjuje ljude i ubrzo shvatite da pored toga što je nemoguće
biti originalan, uvek je neko drugi pre vas smislio to isto, isto
tako u svojim idejama ma koliko radikalne i čudne bile vašoj lokalnoj
okolinu, na Mreži se dogodi da NISTE SAMI.
Kad se samo setim da je The Face samo pre par godina sa takvom
naivnošću veličao robne marke i pojašnjava koja koje značenje
nosi, tekst se zvao I love labels. atomi i bajtovi:
Nicholas Negroponte (piše za Wired, radi za MIT, Boston) je još
davno predvideo sve ovo. U slučaju atoma, kako je inace postavljen
svet u kojem živimo, knjiga je skup atoma, ako vi imate 20 knjiga
i razdelite sve primerke, imate mogućnost da podelite samo 20
komada i da vama ne ostane nijedna. U slučaju elektronske knjige,
fajl na računaru, vi imate mogućnost da pošaljete i razdelite
beskonačno mnogo primeraka te knjige, i preko elektronske pošte,
i kopirajući na disku ili na flopiju, i da uvek imate svoj primerak
koga isto tako možete da multiplicirate i na računaru samom. Svaki
od poslatih primeraka ili iskoriranih primeraka je identičan kao
original i svaki od njih može da pravi svoje kopije. Dobrodošli
u digitalno doba. A stil je negde ono što je oduvek bilo imanentno umetnicima, muzičarima, arhitektama, slikarima, dizajnerima, filmadžijama, zvezdama i zvezdicama, pa sad kako je ko shvatio tu svoju društvenu odgovornost. Svakako da je prepoznatljiv i unikatan stil Dragana Papića, ili Zorana Naskovskog ili šarm istočno evropskog lejbla grupe Jarboli kao i njihovih second-hand-obožavateljki. Statement Vlade Nikolića da voli da nosi majice koje se poklanjaju za džabe, free filipović ili bilo koja druga poruka govori koliko o njegovoj duhovitosti toliko i o njegovom stilu. Mira Đordević u večitoj crnoj boji i crnim kombinacijama, ili tamno sivim kojima savršeno odgovara svetla bundica u zimskim danima. Milica Tomić u raznim varijantama od divne i nasmejane kolhoznice do još divnije fantazmagorije i oličenja priče o Dorijanu Greju, kada L'oreal počne ozbiljno da se bavi ovim tržištem ona će sigurno zameniti Andy Mcdowel u kampanjama za večiti mladalački izgled. ili Jovan Čekić koji je savršen primer svim mladim umetnicima šta znaci smart casual bez povlađivanja trendovima, timeless izgled never goes out of style. Neke je i Uroš Đurić spektakularno sumirao u svojim čuvenim portretima bespredmetnog autonomizma, Dejan Sretenović u svom čuvenom kožnom mantilu, Darka Radosavljević kaput, čizme, šal i kapa koji su ih u nekom periodu njihovog života činili prepoznatljivim. Tršini džemperi, karo pantalone, blajhana kosa Slavimira Stojanovića, dugi mantil i crni okvir za naočare i obrijana glava Zorana Naskovskog ili Urošev autoportret sa majicom Urban dance squad.
Svi su oni kreirali svoj stil izvan ili iznad brandiranog sveta. no, sad je vreme za novu strategiju. I'm really very, very disappointed that I didn't move into retail business years ago, because I never realized th emarketing power of the Hustler name and logo.' - Hustler owner Larry Flint, za New York Times 1999. godine. Kakve to ima veze sa artom? Pa sve je art, moda pogotovu, a anti-korporacijski aktivizam je u modi, samo što to još nisu objavili u 'City'-ju. Keš kolica i laganica Preporučena literatura za emerging umetnike: fanta-filozof i sneki-dakić-utrendusamja-proročica žana poliakov
|