Posle mukotrpnog truckanja, šest sardina izlazi iz konzerve zvane gradski prevoz.
Konačna destinacija - žurka u Zemunu.
Počinje ruta pešačenja, čuje se lavež pasa i još samo fali kotrljanje suvih žbunova niz ulicu čisto da upotpuni sliku horora. Petak je veče i prineli smo žrtvu za dobar provod.
Koja li se od ove dve reči ovde našla greškom, dobar ili provod?
Konačno, zvuci muzike dopiru iza klasične vojvođanske tarabe, nema sumlje da smo na pravom mestu. Ulazimo u domaćinsko dvorište i nailazimo na odbor za doček. Nekoliko faca koje prate zov prirode, odmah uz fasadu, ušorene kućice. Ulazimo i plaćamo zadovoljstvo koje tako dražesno iščekujemo. Dajem jaknu daski za kačenje na kojoj očigledno nema dovoljno eksera da me primi. Ništa, okačiše je na prozor i na štoku napisaše broj.
- 'Dečko, ti si nula', reče ljubazna domaćica pružajući mi broj moje jakne.
- 'Da, gle ko mi kaže', rekoh.
Krećem ka šanku po udarnu dozu piva.
- 'Dečko, došao si da se provedeš', So, start working on yourself.
Bože, znao sam da ću nešto zaboraviti, da sam bar poneo bočicu helijuma pa da razvučem kez.
DJ, dokazano ima stila, žanrovi muzike se smenjuju kao pri nervoznom vrtenju radio stanica u potrazi za odgovarajućom. Konačno, kao špric u venu - Šakira, guze se mrdaju sa svih strana.
Dobro došao u Teheran, kažem sam sebi.
Nastupa neizbežan momenat, cirkulisanje. Da vidiš i da te vide.
Hmm, ko je nabacio najlepši kez i ko je najviše podigao obrvu?
Divno, dobio sam poziv od prijatelja da posetimo dark room ove 'mračne' kuće.
Hladnjača. Ne bih znao kako drugačije da je nazovem. Dugačke stepenice vode u prostoriju koja podseća na tunel.
Upomoooooć, osećam se kao Ana Frank dok se krila od Gestapoa. Kada malo bolje razmislim i ona je bolje prošla, bila je na tavanu a ja sam kao Sadam u 'zemunici'. Samo se nadam na na kraju ove večeri neću biti streljan pre nego što konačno osetim slobodu. U tom momentu moje dubokoumne misli prekinu ruka na mojoj guzi. Mrak je, ne vidim ko je.
“Da li se poznajemo? Ma bre, identifikuj se.'
Ups, druga ruka se našla znate već gde, ma zaboravi na identifikaciju: THE MAIN THING IS THAT YOU COME IN PEACE. Bože evo je još jedna i još jedna. Dečko koliko ruku imaš ili nas je ovde više. Ovo mi već ne odgovara, osećam se kao flaša zejtina na rafu tokom perioda sankcija.
Neko upali cigaretu. Uz plamen upaljača uspeo sam da razaznam nekoliko likova, bolje rečeno obrisa. Ljudi, ovo nisam video ni na “Opstanku”, ali čovek se uči dok je živ. Brišem odavde dok sam još čitav.
Frka, čujem glasove ali ne shvatam šta se dešava. Zakoračim par stepenika i ima šta da se vidi.
Murija je stigla!

Uspaničene tetkice grabe i oblače svoje čipkane košuljice specijalno sašivene od zavesa za ovu priliku.

PARTY IS OVER.