Da, sigurno ste vec čuli za Beogradski džukački sindikat, a možda ste i zvali svoju omiljenu radio stanicu sa željom da vam puste njihov ultimativni hit, jer ste se osetili....prozvanim-! A pri tome niste ni Borka, ni Cane. Ah, nekakva pederska prava i gej parade - čekajte, pa tu su i Čanak i Milo - odakle tako šarenolika družina (and I'm not talking rainbow here) na jednom mestu - To je današnje lice Srbije, barem nas tako uverava Beogradski sindikat, u pauzi između hrsanja pomija za doručak. Zašto pomije a ne govedina ili neki drugi delikates, zar je to nama naša borba dala-Najnovija sindikalna senzacija nas uverava kako je u Srbiji mnogo loše, jer se "političke stranke bore za prava pedera". Možda smo nešto prespavali u međuvremenu- Kako god, momci naveliko valjaju diskove ispred SKC-a, a bogami upadne tu i poneki intervju za televiziju. Govedina preti da pomrači slavu ludih krava, ali ova pošast izgleda da nije u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede. No, mnogi su sa pravom ljuti... da li tzv. "druga"' Srbija sada strahuje od bauka "Govedine"-

Bluz (post)oktobarske revolucije

Govedina Svako jutro isti kurac, kada otvorim novine Doručak mi presedne, ko da hrsam pomije Od tolike baronije, trange-frange ekonomije Sve te silne promene svode se na obmane Uzimala-davala, na pljugama spavala Zbog akciznih sličica ubistva zataškavala A dripaca navala, na suvarak alava Raspodela stanova po kongresnim salama A grad miriše na ćevape i kobasice Audi se kupuje iz kasice i prasiće A šta ste vi, lasice? A mi slikari naivci? Opiči se basket da bi ispali gotivci To je isto marketing ko "Otadžbino volim te" Tri sekunde u reketu... Ministre, molim te! Znam te još od školice kad kupio si forice A sad si na konju. Zadužen za pločice Obična boranija što mnogo me ne zanima Ajmo sada paljba! Da bih bljunuo po glavnima Što rukovode kanalima oslobođenim carina Firmama za izvoz oružja i malina Aferama, skandalima sa bivšim generalima Veselim bankarima sa električnim gitarama Što valjaju sve: PTT, cementare A bog te pita gde su sve te pare nestale!!! (Ref.) Ajmo svi zajedno kao psi da lajemo Av avav avavav av avav avavav! Ajmo svi zajedno funjare da karamo Ung nuh huh nuh nuh huh ungh! Ajmo svi zajedno pijani da slavimo Na na na na na na na na na! Menjam kanal, skupština, talašika komušina, Nosata orlušina me udara po ušima Narkomane, puši ga! Znam te još od mitinga Odelo si promenio al ista si ti bitanga Divi ovog kiklopa, svakoj reci pritoka, Zajaho BG pa pobego iz istoga Gde je nova replika, eto lažnog četnika Ko je jaho popa? – galami sa tepiha. Nastala polemika o pravima pedera U prvom planu Dnevnika Žaretova perika Opušteno, trenerka sa flekama od čvaraka Na vešalici visi odelo... soma maraka Nema premijera, znači brifing je kod Caneta Iz privatnog fluhcojga maše nam iz šlafroka A sada vesti dana... Divim stigo nam Solana U ustima Havana, među nogama Svilana Vamo viski za ortaka! Vice Kožna jaša I promoterke za novi sajt moga ministarstva U skupštinskoj kafani, mrtav pijan Šami Teši ga budala što na Pinku svira klavir Ma olomi table, baki! Alavera Kavasaki Dvesta na sat, s Baštovanom pozadi A srpski Nostradamus, poznatiji ko Labus Predviđa još pet dina sviranja u falus (Ref.) Na Dvaespetom sedim zagledan u Dunav I pitam se sada ko nam kroji novi ustav Pitam se zašto nam je predsednik mutav I šta li Milo mulja, jebem ga u usta Dal u pitanju je šverc banana ili pljuga Dal je prevozno sredstvo avion ili pruga Dal se roba placa kešom il prebijanjem duga Dal su partner Žabari il plemena sa juga A vlada bela kuga, sve je manje Srba Sestro, da bi rodila trebaju ti muda Da se odrekneš svega i da radiš kao konj Ili obraz kao don pa da vaćariš fond Da pricaš šuplje priče, vodiš duple knjige U društvu kulturne elite sa osmehom gnjide Što na poslovnoj večeri lažira ko kečeri Da foliraš ko Englez kad dođu neki strendžeri Da se odrekneš Guce, kajmaka i radže A tolerišeš Hrvate, Borku, gej parade Ma, jebeš Levijeve dokumentarce Nije me sramota što poreklom sam odavde... (Ref.) Ajmo svi ruke gore! Džukački sindikat! Repovi sa Kosova Nova govedina! Crna Gora, Vojvodina

Antirežimsko angažovanje je uvek bilo isplativo. Pitajte bilo koga iz nevladinog sektora. Pitajte konačno sam režim. A bivši režim ponosno može da ponese epitet blagonaklone muze (pa i koju hašku optužnicu pride) za sijaset politički angažovanih umetnika. Da nije bilo očajne miloševićevske politike, nama bi potpuno nepoznat ostao fenomen opštenarodnih hitova koji su našli mesto u uhu slušalaca (i po koju kintu u džepu onih koji su ih zapevali) zbog svoje antislobističke retorike i nedvosmisleno antinacionalističkog stava. I respect that. Andergraund je imao šta da kaže, pa i da peva o slobodi (ali ne Miloševicu i "otadžbini našoj"), malo razmišljajući o tome da li će ta sloboda, ako dode eventualno jednog dana, jednako uzvratiti milozvučnim tonovima. Oni praktičniji, koji su stavili do znanja da svaki režim može računati na njih, u trenucima kad se nisu inspirisali sladunjavim vojvođanskim kičem i anegdotirali seksualni život jelena (kao i sve rogonje), marljivo su gradili svoju koncertnu karijeru diljem bivše nam domovine, investirajući za onaj dan kada omrznuti režim preseli svoje sedište u den Haag, a oni keširaju prvoboračko ordenje za otpor diktaturi u još neku tezgu. Happy end.
A šta sad- Srbija je na dobrom putu, kako dirljivo kaže premijer, nema više omrznutog satrapa, ko sada da zaigra negativca na javnoj sceni- Odgovor se nameće brže nego što bi iko očekivao. Nacionalno o(be)svešćeno srBsko oko namah će otkriti stoglavu aždaju koja se nadvila nad majčicom Srbijom, a koja, legende kažu, prebiva u pećini zvanoj CZKD i proždire nejac, sve u ime i za račun belosvetskih donatora....dobro, vi ste možda shvatili o kome je reč. A to je samo je početak nove srpske bajke, ili epa o borbi dobra i zla, ovaj put u registru još jednog "autentičnog" (!) domaceg pravca - hip hopa. Beogradski sindikat izlazi na bojno polje.....

(S)hit makeri

Kako u današnjoj Srbiji napraviti muzički hit - Vi biste došli u iskušenje da pitate Stoju ili Karleušu, ali možda nam u ovoj problematici može pomoći i Beogradski džukački sindikat. Recept je relativno jednostavan - probudite se jednog jutra, otvorite novine i počnete da rimujete imena političara, javnih ličnosti i svih drugih koji su vam po nečemu antipatični, pri čemu možda kažete ono što većina misli, ali nije oportuno da to javno i izgovori. Sindikalcima se mora odati priznanje da su artikulisali ono što je većina tzv. "ozbiljnih" komentatora tek nemušto pokušala da proturi između redova, a što većina radije intuitivno naslućuje. Da, stvari ne stoje baš najbolje u Suburbijici, ali od početnog koncenzusa u dijagnozi moramo se razići u postavljanju odgovarajuće terapije. Sindikat je tu nedvosmisleno na tragu tradicionalne narodne medicine - nema tog problema u zemlji koji malo kajmaka, radže i po koje razbijene pederske glave nece rešiti. Beogradski sindikalci vrlo rado preuzimaju etiku i patos kosovskog ciklusa - možda u nekom trenutku i raskošni vokal Mire Kosovke - jer u svojim junačkim, dorćolskim kostima osećaju da su izigrani. Zašto - Zato, što je fakat da se nebeska Srbija najbolje posmatra iz udobnosti flugcojga, čega je pragmatični i prizemni premijer i te kako svestan. Liberalni kapitalizam, Đelic-style, nema baš mnogo sluha za uzlete nacionalne epike i one koji oklevaju da se ubace u turbo-centrifugu srpske tranzicije. Raspevani bankari i marrie-antoanettovski elektro-šokovi Kori Udovički po glavama penzionera ("ako ne mogu da plate račun za struju, neka prodaju stanove"), bauk privatizacije - savršen seting za after-hour party, događaj na koji mnogi nisu pozvani, bilo zato što nemaju dovoljno, nisu privilegovani ili nisu shvatili gde se servira viski i puši 'havana'. Sindikalci, moguće, i ne naslućuju kako su ozbiljnu ulogu preuzeli na sebe - tribuni pauperizovane Srbije, sankiloti koji ne mogu mnogo da izgube jer i nemaju mnogo (barem tako beše do nedavno), sada su uboli hit.

Homoerotika, uvek i svuda

Pri tome, Beogradski džukački sindikat ne voli gej parade. Nekako, ne ide im uz viziju zdravog srpskog bića. Jer, tako se, u masi, najbolje širi bela kuga. Da li bi bili slobodni zaključiti da "sindikalci" ne vole ni pedere - Možda, ali pokazuju to na čudan nacin. Evo, recimo, priznali su u "Kulturnom nokautu" da čitaju "Dečka". Dobro, homofobiju bi im možda oprostili. Ali, loš ukus........Bilo kako bilo, primetili su da je gej lobi, šta god, jedan od najmoćnijih i da je, citiram, "...najebo onaj ko im se zameri". Ah, pa valjda oni znaju bolje... Dorćolski momci deluju pristalo, dobroćudno. Oni, istina, nemaju impozantnu figuru i muževni nastup frajera iz "C-YA"-e, niti neverovatnu harizmu Baneta iz "Sunshine"-a, sindikalci su pre upravo to - momci iz komšiluka, pivo ispred dragstora i gluvarenje bez kinte. Sada im se posrećilo, zato je njihova prica bajka, american dream in serbian way, koja kaže da možete biti obicni, prosečni i bez posebnih talenata a ipak uspeti, čak i kada vam, ili upravo zbog toga, "druga" Srbija, Borka i ini nikad neće dozvoliti da držite koncert u CZKD-u.

No, vratimo se odnosu sindikalaca i pedera. Odnosu, i te kakvom, zapravo melodrami ljubavi i mržnje. Po već oprobanoj dramaturgiji španskih tele-novela, oni se prvo, kao, mrze, a zapravo time sakrivaju međusobnu veliku ljubav, koja na kraju mora trijumfovati, zar ne- Kako drugačije onda shvatiti gomilu homoerotskih metafora, kojima "Govedina" obiluje- Čini se da momci iz "Sindikata" gaje nekakvu mračnu fascinaciju prema homoseksualnom odnosu i obilato eksploatišu sve asocijacije kojih se mogu setiti, pri tome stvarajući upečatljive minijature o istopolnoj ljubavi. Dalje, čini se da je njihova (homo)erotska fantazija poglavito vezana za političare, možda iz saznanja da je moć pravi afrodizijak. Na momente, "Govedina" zaslužuje da bude svrstana u antologiju gej-lezbejske poezije, toliko su nadahnuti erotski impulsi proizašli iz slikovitog opisa "Solane i (među nogama) Svilane", "jahanja popa" i neutažene želje za pružanjem oralnih usluga crnogorskom predsedniku! Beogradski sindikat možda otkriva više nego što želi, but it takes one to know one, boys! Konačno, njima se i privida, citirajući srpskog Nostradamusa, "još pet dina sviranja u falus"...., takva je želja - uvek kaže još. Da sindikalci ozbiljno uzimaju u obzir i gender pitanja, jasno je kada poručuju hipotetičkoj sestri da su joj za rađanje "potrebna muda". E sad, da li sestri ili nekom drugom, teško je shvatiti, tek, stvari se nekad komplikuju u ovoj rodnoj konfuziji, pogotovo ako "sindikalci" prave Srpkinje vide zapravo u trandžiranom outfitu. Naravno, istina je uvek tamo negde, ali možda ne treba biti zapanjen ako "Beogradski džukački sindikat" nastupi kao predgrupa na sledećem Gay Pride-u, izvođenjem jedne od obrada hitova Kylie Minogue, kao što su njihove kolege iz "357" vec učinile. You just can't get us out of your heads, boys!

...a možda im i dođemo na koncert!

Pa, sad vi zaključite ko je tu protiv koga. Da li treba leči na zvono za uzbunu zbog povampirenja fašizma u Srbiji ili ih jednostavno ignorisati, komentarom sličnim onom koji je Madona izrekla za Eminema - "...after all, he's just a boy". Da, oni su samo obični momci, da, sada su već i neka vrsta andergraund zvezda, utoliko manje andergraund što više diskova budu prodavali i češće defilovali po domaćim medijima. Kako je to samo prikladan i poučan završetak bajke - establišment koji su nemilice pljuvali, primiče ih sada pod svoje sigurno okrilje, jer konačno su izašli iz svog geta. Ako ništa drugo, sada mogu iznutra da vide ono po čemu su bljuvali i lajali. A sledeća velika stvar je da postanu prve autentične srpske gej hip-hop ikone, samo ako prestanu da čitaju pogrešnu literaturu. I konsultuju "187" za stajling.
"Beogradski džukački sindikat" održaće i koncert. Obavezno prisustvujte tom dešavanju, možda dobijete i neku sindikalnu polutku, uz lekciju iz tolerancije. Lepo je sanjati o tome.

Vlada T

diskusija >>