To je slika mladog (ah, da dodam zgodnog? - Nova godina se bliži, a čuda su tada moguća) kolumniste Gay-Srbije u orkanskim visovima kreativnog procesa. Sto mu je u neredu i zatrpan papirima i gomilom prljavih šolja za kafu (samo što on pije čaj), u najtragičnijem je kućnom izdanju (stari duks poslednji put javno nošen u trećem razredu srednje i to samo do prvog polugodišta), obnevideo od buljenja u ekran, a muškarca je poslednji put dotakao...ima tome nekoliko dana, kad je kupovao kartu u prevozu. Sve to, ipak, beznačajno deluje u naporu da se napiše novo izdanje kolumne, on popular demand i polzu verne čitalačke publike. Dramatičan uvod nagoveštava i ključni momenat tragike, dobro poznat svima koji pišu - ekran je još uvek beo, a dobre ideje nigde na vidiku. Zabrinutost polako evoluira u očaj, dok slavni kolumnista počinje da razmatra ekstremnije opcije, kojima inače konkurencija rado pribegava, a jedna od njih je "MAKAZARenje", elem, to je rutinizirana cut & paste akcija kojom se skidaju tudji tekstovi sa neta, izmeni redosled par rečenica, udari novi font, izmisli bombastičan naslov i onda to ulazi u rubriku "Kolumna"...ahm. Toliko očajni već nismo. Jer, ako prekrajanje i došivanje um(eš)nih šnajderki možda i pomažu kod, recimo, prepravljenih sakoa sumnjivog porekla i još diskutabilnijeg estetskog iskaza, originalni tekstovi se dakako pišu teško, plagiraju lako a plagijati prepoznaju još lakše i za to nije potreban general surgeon's warning. Ipak....

U spasonosnom 'Deus ex machina' momentu, u inbox stiže poruka misterioznog, no nadasve inspirativnog net-poznanika i u njoj nekoliko pitanja, čini se slučajno ubačenih. No, ako je nešto na prvi pogled slučaj, drugi pažljiviji pogled otkriće istinsku zainteresovanost i potrebu da se neke stvari razjasne. I kad D'n'D Karićke umilnim, prozuklim glasićima pitaju neku Mariju (?), koja uvek odgovori ("kad je dobra cura zamoli") na životne nedoumice, tako ću sada, koristeći najbolje iz svog obimnog fundusa praktičnih (ponekad i arkanskih) znanja pokušati da razrešim nekoliko dilema (jer, uvek imam razumevanja za 'dobre curice'), koje spadaju u gay FAQ (dobro, ko voli igre reči, ima i toga).

Pitanje (Q): Zašto se svako malo zaljubim u straight tipa?

Odgovor (A): Vrlo jednostavno. Zato što vi niste straight! A suprotnosti treba da se privlače, zar ne? Hteli mi to da priznamo ili ne, svima nam je u srcu (a ponekom i na hard disku) slika dobrog, starog, snažnog mačo muškaraca, zaštitnika porodice, sitne dece i finih devojaka zarobljenih u telu jetija. Strejt muškarac je neko koga možete predstaviti svojoj majci bez bojazni da će se on odmah ponuditi da joj sredi frizuru i uvali stare porodične recepte za negu lica i tela, "baš kako je to radila moja stara prabaka gospodja Melanija, inače dvorska dame kraljice Drage, zamislite...". Strejt muškarac može da sedi sa vašim ocem i pije pivo dok komentariše utakmicu, bez davanja ocena o tome ko je najzgodniji frajer u šorcu, centarfor ili golman, a da ne govorimo o opaskama tipa "da, volim da gledam vaterpolo, ali tek kad se završi utakmica" - jer tek tada oni zgodni, razbacani vaterpolisti izlaze iz bazena i bacaju se jedan drugom u zagrljaj! Dalje, strejt muškarac može bez problema da majstoriše u kući, popravlja bojlere i menja osigurače a da pri tome ne brine da li će upropastiti nokte ili pokvariti brižljivo izfen(s)iranu kosu, a koristan je i na sastancima kućnog saveta jer neće mahnito vrištati kako su drugi stanari očajno obučeni i žaliti se na komšije ispod zato što nemaju razumevanja za njegovu emotivnu interpretaciju najvećih balada Selin Dion. Izvesti strejt muškaraca negde najpre znači sigurnost, a to dalje znači poštedeti sebe otrovnih komentara, kao što je "šta opet rade zajedno ove dve lezbače" i "zašto ovde nema nijednog skinsa onda kada ti treba?". Ako poželite da odete u teretanu ili na bazen, strejt muškarac je idealan par za to. Em ćete izbeći blamažu oko podizanja težina koje ne biste pomerili i da imate građevinski kran, em će vam on na vreme skrenuti pažnju da su jednodelni kostimi a la Ester Williams (pa makar i sa cvetnim neo-hippy dezenom) definitivno passe, a da ne govorim o sablazni koju bi izazvali kad bi sve to uparili sa kapicom za kupanje pozajmljenom o tetka-Perside (zaboravite na izgovore tipa "hlor oštećuje kosu!")...Strejt muškarac, a uz to i zgodan, a uz to i veran ljubavnik, najbolje je oružje da se dokosure mrski vam neprijatelji i zanavek prekinu te ogavne priče koje kruže, o tome da konkurišete za mesto počasnog predsedavajućeg "Kluba večitih usedelica" ili, još gore, ne skidate se sa chata (dobili ste već sobu sa svojim imenom) i dajete po 50 oglasa mesečno, sve u potrazi za Gosn. Idealnim. Ukratko, strejt muškarac je sve ono što bi iko, ikad mogao da poželi (a retko kad dobije), ili da parafraziram mog prijatelja, "when I think of him, I think of marriage"...

Q: Da li biti out znači reći svakome da sam gay ili mi je prema kriterijumima outtinga dozvoljeno da pravim selekciju?

A: Biti gay i biti pri tom out ne znači zakupiti oglasni termin na Pinku i reklamirati svoj outting negde izmedju Don Kafe spotova i najava za najnovija izdanja "City Produkcije" (mada, čini se da mnogi to upravo i čine). Seksualna orijentacija je po definiciji deo privatnosti i niko nema prava da zabada nos (bez vaše dozvole) u lične stvari, pa ni da zna koje su boje čaršavi na kojima spavate ("satin sheets are very romantic", što reče Madonna, a onda dodade i hladan tuš, "but what happens when you're not in bed?"), ali na stranu sa parolom radikalnih feministkinja, da je "privatno takodje političko", neosporno je da u nekom trenutku, na nekoj prekretnici svog života, morate da hrabro iskoračite, barem malo, iz plakara, ako baš i ne obznanite urbi et orbi svoju violentnu gayness. Klozetiran život ima svojih prednosti (jedna je recimo, da nećete bacati silne pare na izlaženje u X), ali realno je teško ostvarljiv. U jednom trenutku, kao što ste sigurno većinom već doživeli, film će vam pući i otrčaćete do svoje najbolje drugarice da joj poverite tu svoju najstrože čuvanu tajnu, mada budite uvereni da je ona to još odavno, ako ne znala, barem naslućivala, jer, zaboga, bili ste joj sumnjivi još od onog dana kada ste zajedno komentarisali školske drugove na času fizičkog, a vi je pri tome uveravali da "what you see, isn't always exactly what you get!", ali, čemu služe najbolje drugarice nego da čuvaju tajne i pozajmjuju pincete za čupanje obrva in times of desperate need? Kada su već jednom sve bliže i poneka dalja drugarica upoznate sa ovim opskurnim aspektima vašeg života, poželećete da ih podelite i sa vašim strejt prijateljima muškog roda - ukoliko ih, naravno, imate. Sada dolazimo do relativno rizičnog dela. Tolerancija i otvorenost na rečima i u teoriji su jedno, ali ne reaguju svi podjednako dobro kada im se postavi test praktične senzibilnosti na, rečnikom političke korektnosti rečeno, "drugačiji vid seksualne orijentisanosti". Naime, nemali broj to čita kao "abnormalni pederluk" i u svom rečniku pronalazi i sijaset sinonima od kojih mnogi nisu za javno objavljivanje, a uglavnom su iz sfere psihopatologije i tradicionalnih narodskih verovanja u pogledu mentalnog zdravlja. Šta je najbolje učiniti u takvoj situaciji? Ma koliko plemenito zvučala ideja o potrebi prosvećivanja i razbijanja negativnih stereotipa u glavama "zdravih" srpskih, strejt muškaraca, homofoba i zaštitnika domaćinskog ognjišta, koje se lako može razbuktati po potrebi i u lomaču za one koji bi da ga skrnave, to možda nije prava misija za vas, osim ako sebe već ne zamišljate kao srpsku Jovanku Orleanku. S druge strane, može se pokazati da je outting upravo onaj pravi mehanizam filtriranja kojim ćete odstraniti netolerantne i neiskrene osobe iz svog okruženja, pa će sveukupni rezultat biti opšta harmonija i blaženstvo koji vladaju izmedju vas i okoline. Vi ste out, oni su ok po tom pitanju, možda vam poneko i nabaci svog dobrog, ali ponešto usamljenog druga, koji "eto, ne znam zašto, ali nikada nije imao sreće sa devojkama", a vi se još kao iščudjavate i pitate zašto, dok u sebi razradjujete strategiju iskrcavanja u Normandiju...Zvuči suviše dobro, zar ne? Da, toliko dobro da mi je teško bez pomoći virtuelne stvarnosti da zamislim. Ali, moguće je i nakon nekog vremena se pitate zašto to sve niste uradili ranije i poštedeli sebe i druge muka, recimo sve te jadne devojke-taoce koje ste okolo vodali kao kamuflažu (neuspelu, dodaću). Još jedan korak i poželećete da budete na čelu sledećeg Gay-Pridea u Beogradu, naravno, kada ga bude obezbedjivao kompletan oklopni sastav prve armijske oblasti a snajperisti rasporedjeni po okolnim krovovima u slučaju da neki skins-četno-naci kamikaza poželi instant-mučeništvo. Pitam se da li bi funkcionisalo na nekoj od nacionalnih televizija? Ionako su neke isuviše gay. Pogotovo u kratkim formama...

Q: Da li bi legalizacija gay veza automatski doprinela stabilizovanju takvih veza i produžila prosečno trajanje jednog takvog odnosa?

A: Ah, izgleda da smo naleteli na večito pitanje vernosti! Šta to beše? Monogamija? Nisam siguran. Mada je monogamija iz perspektive safety hazarda glede zdravlja vrlo poželjna. Nije vrlo mudro upuštati se u nezaštićen seks, čak i u dugotrajnoj, stabilnoj vezi (ma šta god ovo značilo), ako niste sigurni da vaš partner nije ševrdao naokolo, ili ako mu se, još gore, može pripisati rečenica "(s)he's the original good time that was had by all." Ali, ima tu još mnogo više od prosvećene zabrinutosti za zdravstveni status populacije. Konačno, ako je kvantitet (o kvalitetu se ne usudjujem ni da govorim) ševrdanja i uskakanja i iskakanja u krevet (ali i u žbun, javni toalet i poslednji red u bioskopu) mera hazarda, neizbežno se nameće konstatacija, da ako neki pojedinci i pored svega ostaju zdravi, onda seksualno prenosive bolesti i ne postoje, već su izmišljene da bi zaposlile posustalu gumarsku industriju. Jednostavnije, vernost bi mogla predstavljati jednu vrste obaveze, da ne kažem vezanosti, prema vašem partneru ili bolje reći, onome što je zajednički konsenzus o prirodi vašeg odnosa (pa i tome da li takav odnos postoji). Vernost se obično uzima kao konstitutivni činilac veze. Ergo, "ozbiljna VEZA" ne postoji ako je ne prati vernost. Ako nismo verni, kako možemo biti u vezi? Mnogi će reći da i te kako možemo, pravdajući to, s jedne strane, opaskom da je stavljanje "vernosti" i "veze" (i znaka pripadanja između) u istu rečenicu, refleksija zastarelog, heteroseksističkog, "posedujućeg" modela, koji podrazumeva ekskluzivnost i neprikosnovenost u binarnom odnosu partnera, a sa druge strane, pri tom vrlo vešto pronalazeći zgodna vrata za odstupnicu, da postoje različite vrste "vernosti" i da ona ne mora podrazumevati samo vernost u smislu ograničenosti seksualnih odnosa na samo jednog partnera (opet referenca na "patrijarhalni-hetero model"). Zaista, beskrajna je inventivnost gay parova kada pokušavaju da definišu taj šareniš medjusobnih konveniranja, a još veće samopouzdanje i optimizam da neke od tih situacija nazovu "pravom vezom", pogotovo one, koje bi u vizuri bilo koje prosečne kamenjarke sa štajge mogle samo da se nazovu "otaljavanje posla", pa jedva i to.

Verovatno dolazite u iskušenje da pitate what's the big deal, konačno, da li je važno nešto definisati, a pri tom preterano i nerealno forsirati priču koja uključuje prsten i matičara u nekoj od soc-realističkih svečanih sala po opštinama, da bi smeli reći da je neko u vezi? Naravno da jeste, upravo je važno ozvaničiti taj status, ako već ne pred uplakanim strinama i zabezeknutim stričevima i ostalom daljom rodbinom, a ono pred onima koji ne mogu da vas smisle - i inače - a ako im pokažete da ste u vezi, načisto pošize i promene boju od muke, u nešto otprilike što naginje kao bolesno-ljubomorno-zelenoj. Kao što i sami znate, sav taj enorman trud, ogromno vreme i energija koji se iskazuju u časovima (ne, danima, nedeljama i mesecima!) provedenim u teretani, potom bačenim parama na uske majce, čvarenje u solarijumu i voćne pilinge, a dodajmo tu i protraćeno vreme za sticanje osnova opšteg obrazovanja, koje uglavnom uključuje prigodne i što post-modernije filozofske citate, zaplete par trendy filmova i sricanje Madonine biografije, sve sa diskografijom - dakle, svo to udarničko investiranje se mora negde iskazati kao plus u konačnom bilansu i na finalnoj proveri konkurentnosti i profitabilnosti dobiti svoje opravdanje i znamenje pobede, u vidu blaženog oreola veze nad glavama iscrpljenih, ali srećnih takmičara. Samo izgleda da u gay svetu postoji vratolomna trka na život i smrt da se što pre stigne do statusa "u vezi" i upali lampica "zauzeto". Em na taj način otpada neslavni steg "očajnik-gubitnik" koji daje pogonsku energiju za tako mahnite akcije izlaženja, upoznavanja, chatovanja, kruzingovanja, "partizančenja", pisanja srceparateljnih oglasa, em se sopstvenoj personi podiže rejting ("aha, znači nije baš toliko beznadežan slučaj"), em to otvara nove mogućnosti za brze "vanbračne" eskapade, utoliko sladje, jer u ostavi već visi ulovljen komad mesa (ah, pa kad proradi kontra-obaveštajna služba, usijaju se telefoni i poteku gorke suze kajanja i objašnjenja tipa "nije mi on ništa!")... A sve ovo objašnjava i zašto prosečnoj vezi istekne rok trajanja brže nego kratkotrajnom kiselom mleku. Ko je u spektakularnoj trci "daj šta daš, samo da se zove veza" lako namakao bračne okove i ponosno isparadirao njima (nek' puknu svi naši dušmani!), ubrzo će utvrditi da su oni, osim što su preteški, i vrlo neudobni za nošenje, pa će poželeti da ih trampi za bolji, elegantniji i nedostižniji model. Ono što je jednom bio ponosni trofej iz lova koji može da se okači iznad kamina, sada je neprijatno podsećanje na sopstvene (skromne) lovačke domete, a nekad valja izneti plen iz mraka (bukvalno ili imaginarno, kako hoćete) pa se uveriti da nije zlato sve što sija - ili prostije rečeno, ako vam se učinilo - ili ste se ponadali - da je zgodan, pristojan i zanimljiv, provedite malo više vremena sa njim i poželećete da ste još jednom (po pravilu) omanuli. Imajte na umu da su otkazni rokovi kraći nego u novom zakonu o radu (a nema sindikata koji bi to rešio), pa da bi se ratosiljali bede utrapite ga nekom od vaših prijatelja - ionako je to sve polovna roba. Tako će svi misliti da ste beskrajno velikodušni, otvoreni i brižni prema prijateljima, a i barem ste se obezbedili da osetljive informacije još neko vreme ne padnu u neprijateljske ruke. Dobro je uvek imati neku zlatnu rezervu u plakaru, pa makar ne skidali mesecima prašinu sa nje - nikad se ne zna šta vreme nosi a i posle možete da tvrdite da ste s nekim bili "godinama u vezi". To je već nešto!

Q: Da li gaydar stiče rodjenjem ili tokom života? Postoje li sigurni znaci da se prepozna da li je neko gay i da li te onaj za susednim stolom povremeno posmatra zato što nosiš drečavo zelenu majicu s tufnama (????) ili zato što nešto hoće?

A:Gaydar je više od talenta, to je osetljiv instrument koji se mora upoznavati i kalibrisati celog života. Moguće je da ga stičemo samim rodjenjem - konačno, treba razlikovati pravu Barbiku od falsifikata, a i naslutiti da ispod Kenovih gaća ima mnogo više nego što nam tako neuverljivo objašnjavaju (a da li sva deca dolaze do tih zaključaka, a?). Gaydar ima tu lepu osobinu da što se više koristi, postaje sve precizniji i pouzdaniji. Ne postoji jasno uputstvo za rukovanje ovim prefinjenim mernim instrumentom - on sam, polako i intuitivno otkriva svoje tajne i mi, uz strpljenje i sreću, postepeno postajemo majstori u sondiranju neistraženih divljina, gde su svi u početku strejt - zar ne?! Da, tako je u početku, ali gaydar postepeno sabira tanane signale iz okolnog fona i mi otkrivamo razudjeni reljef, a kakvi primerci tada isplivavaju! Za neuvežbano oko - oni su strejt, za dobrog poznavaoca - oni su prilika. Ali, postoje slučajevi kada treba isključiti gaydar, jer signal koji emituje (ne baš) suspektni izvor biva toliko jak, da može i pregoreti sofisticirane čipove naše cenjene alatke. Zapravo, signal je toliko intenzivan, da ga mogu uhvatiti i oni bez gaydara. Ja to zovem fenomenom razlalakanih tetaka. Treba biti slep, gluv ili i jedno i drugo pa ne primetiti njihov flambojantni nastup i samoubilačku death wish izmaglicu koja ih okružuje, pogotovo u manje urbanim i tolerantnim delovima grada. Zaista, jedno je prošetati sa perjem i tigrovinom oko vrata po Knez-Mihailovoj i utrčati, na prvi znak opasnosti, u X, drugo je upustiti se u već duže i rizičnije putovanje do Kinića, a sasvim treće tumarati po novobeogradskim blokovima u sred noći. Zaključili smo da vam za date slučajeve ne treba gaydar, ali ako ste se već našli u veseloj grupi, poznavanje borilačkih veština samoodbrane i doza suzavca u džepu bili bi već sasvim praktičnije stvari. Jer, nikad ne znate kada će lokalna ekipa dizelaša, skinsa ili samo običnih momaka nenaviklih na modne ispade fancy fashion victim tetaka usavršiti sopstvene radarske sisteme, frapantno nalik gaydarima, samo u druge svrhe, pa nenadano locirati i vas. Ne pokušavajte da strejtarite više nego obično, efekat je suprotan očekivanjima.

Konačno, ako zaista izadjete u zelenoj majci na tufne, ili u nekom datom ekvivalentu, a neko vas gleda, više je nego očito da vam time šalje poruku, zapravo nekoliko njih. Prva je da vam definitivno treba više svetla u prostoriji gde se oblačite, ili barem neko dobronameran ko će vas odgovoriti od ovakvog modnog samoubistva. Biti gay ponekad podrazumeva pasti kao žrtva neurotičnih, blaziranih kreatora, ali postoje i dostojanstveniji načini da se ode sa scene. Odelo doista čini čoveka, ali zašto vrištati na sav glas, kada možete i suptilnije poslati poruku onome kome treba. Kao i uvek, prvi metod je skepsa - možda neko gleda u vašem pravcu, ali ne nužno baš vas, nego onog ko je sa vama - pogotovo ako je mladji, zgodniji i više straight-looking. Pravite se da to ne primećujete. Još i naplašite vašeg saputnika tako što ćete mu diskretno preneti da momak za drugim stolom, premda zgodan i na prvi pogled prijateljski raspoložen, ima izvesni ubilački sjaj u očima, od one vrste tako česte kod queer-bashera. To provereno funkcioniše uvek i efikasno preseca svako neželjeno očijukanje. Ako već vi ne možete da ubeležite bingo, pa i džek-pot, zašto bi to zadovoljstvo prepustili drugom?

Vežbajte. Praksa stvara majstora. Nekad sistem začudo i proradi.

Vlada T. || diskusija >>
vlada@gay-serbia.com

Posvećeno najdražem I.O., za sve najlepše što mi je dao - a ja nisam umeo da mu vratim.