kolumna
Reci, Marija,
reci mi...!
by Vlada T.
|| Decembar 2001
|
|
|
Dragi moji, odvojite vaše poglede za trenutak od porno sajtova
(toplo preporučujem "amatere"
i malo
manje amatere), oglasnog odeljenje i naravno od plavičaste
pozadine prozora za chatovanje (razumem da će vam to biti najteže,
ali biće ON tu opet sutra uveče, kao što jednom reče
Steven King, "...sometimes they come back...") i aktivirajte svoje
imaginativne sposobnosti za prizor koji ću vam sada predstaviti.
To je slika mladog (ah, da dodam zgodnog? - Nova godina se bliži,
a čuda su tada moguća) kolumniste Gay-Srbije u orkanskim
visovima kreativnog procesa. Sto mu je u neredu i zatrpan papirima
i gomilom prljavih šolja za kafu (samo što on pije čaj),
u najtragičnijem je kućnom izdanju (stari duks poslednji
put javno nošen u trećem razredu srednje i to samo do prvog
polugodišta), obnevideo od buljenja u ekran, a muškarca je poslednji
put dotakao...ima tome nekoliko dana, kad je kupovao kartu u prevozu.
Sve to, ipak, beznačajno deluje u naporu da se napiše novo
izdanje kolumne, on popular demand i polzu verne čitalačke
publike. Dramatičan uvod nagoveštava i ključni momenat
tragike, dobro poznat svima koji pišu - ekran je još uvek beo,
a dobre ideje nigde na vidiku. Zabrinutost polako evoluira u očaj,
dok slavni kolumnista počinje da razmatra ekstremnije opcije,
kojima inače konkurencija rado pribegava, a jedna od njih
je "MAKAZARenje", elem, to je rutinizirana cut & paste
akcija kojom se skidaju tudji tekstovi sa neta, izmeni redosled
par rečenica, udari novi font, izmisli bombastičan naslov
i onda to ulazi u rubriku "Kolumna"...ahm. Toliko očajni
već nismo. Jer, ako prekrajanje i došivanje um(eš)nih šnajderki
možda i pomažu kod, recimo, prepravljenih sakoa sumnjivog porekla
i još diskutabilnijeg estetskog iskaza, originalni tekstovi se
dakako pišu teško, plagiraju lako a plagijati prepoznaju još lakše
i za to nije potreban general surgeon's warning. Ipak....
U spasonosnom 'Deus ex machina' momentu, u inbox stiže poruka
misterioznog, no nadasve inspirativnog net-poznanika i u njoj
nekoliko pitanja, čini se slučajno ubačenih. No,
ako je nešto na prvi pogled slučaj, drugi pažljiviji pogled
otkriće istinsku zainteresovanost i potrebu da se neke stvari
razjasne. I kad D'n'D Karićke umilnim, prozuklim glasićima
pitaju neku Mariju (?), koja uvek odgovori ("kad je dobra cura
zamoli") na životne nedoumice, tako ću sada, koristeći
najbolje iz svog obimnog fundusa praktičnih (ponekad i arkanskih)
znanja pokušati da razrešim nekoliko dilema (jer, uvek imam razumevanja
za 'dobre curice'), koje spadaju u gay FAQ (dobro, ko voli igre
reči, ima i toga).
|
|
|
|
|
|
Pitanje (Q): Zašto se svako malo zaljubim u straight tipa?
Odgovor (A): Vrlo jednostavno. Zato što vi niste straight!
A suprotnosti treba da se privlače, zar ne? Hteli mi to da
priznamo ili ne, svima nam je u srcu (a ponekom i na hard disku)
slika dobrog, starog, snažnog mačo muškaraca, zaštitnika
porodice, sitne dece i finih devojaka zarobljenih u telu jetija.
Strejt muškarac je neko koga možete predstaviti svojoj majci bez
bojazni da će se on odmah ponuditi da joj sredi frizuru i
uvali stare porodične recepte za negu lica i tela, "baš kako
je to radila moja stara prabaka gospodja Melanija, inače
dvorska dame kraljice Drage, zamislite...". Strejt muškarac može
da sedi sa vašim ocem i pije pivo dok komentariše utakmicu, bez
davanja ocena o tome ko je najzgodniji frajer u šorcu, centarfor
ili golman, a da ne govorimo o opaskama tipa "da, volim da gledam
vaterpolo, ali tek kad se završi utakmica" - jer tek tada oni
zgodni, razbacani vaterpolisti izlaze iz bazena i bacaju se jedan
drugom u zagrljaj! Dalje, strejt muškarac može bez problema da
majstoriše u kući, popravlja bojlere i menja osigurače
a da pri tome ne brine da li će upropastiti nokte ili pokvariti
brižljivo izfen(s)iranu kosu, a koristan je i na sastancima kućnog
saveta jer neće mahnito vrištati kako su drugi stanari očajno
obučeni i žaliti se na komšije ispod zato što nemaju razumevanja
za njegovu emotivnu interpretaciju najvećih balada Selin
Dion. Izvesti strejt muškaraca negde najpre znači sigurnost,
a to dalje znači poštedeti sebe otrovnih komentara, kao što
je "šta opet rade zajedno ove dve lezbače" i "zašto ovde
nema nijednog skinsa onda kada ti treba?". Ako poželite da odete
u teretanu ili na bazen, strejt muškarac je idealan par za to.
Em ćete izbeći blamažu oko podizanja težina koje ne
biste pomerili i da imate građevinski kran, em će vam
on na vreme skrenuti pažnju da su jednodelni kostimi a la Ester
Williams (pa makar i sa cvetnim neo-hippy dezenom) definitivno
passe, a da ne govorim o sablazni koju bi izazvali kad bi sve
to uparili sa kapicom za kupanje pozajmljenom o tetka-Perside
(zaboravite na izgovore tipa "hlor oštećuje kosu!")...Strejt
muškarac, a uz to i zgodan, a uz to i veran ljubavnik, najbolje
je oružje da se dokosure mrski vam neprijatelji i zanavek prekinu
te ogavne priče koje kruže, o tome da konkurišete za mesto
počasnog predsedavajućeg "Kluba večitih usedelica"
ili, još gore, ne skidate se sa chata (dobili ste već sobu
sa svojim imenom) i dajete po 50 oglasa mesečno, sve u potrazi
za Gosn. Idealnim. Ukratko, strejt muškarac je sve ono što bi
iko, ikad mogao da poželi (a retko kad dobije), ili da parafraziram
mog prijatelja, "when I think of him, I think of marriage"...
Q: Da li biti out znači
reći svakome da sam gay ili mi je prema kriterijumima outtinga
dozvoljeno da pravim selekciju?
A: Biti gay i biti pri tom out
ne znači zakupiti oglasni termin na Pinku i reklamirati svoj
outting negde izmedju Don Kafe spotova i najava za najnovija izdanja
"City Produkcije" (mada, čini se da mnogi to upravo i čine).
Seksualna orijentacija je po definiciji deo privatnosti i niko
nema prava da zabada nos (bez vaše dozvole) u lične stvari,
pa ni da zna koje su boje čaršavi na kojima spavate ("satin
sheets are very romantic", što reče Madonna, a onda dodade
i hladan tuš, "but what happens when you're not in bed?"), ali
na stranu sa parolom radikalnih feministkinja, da je "privatno
takodje političko", neosporno je da u nekom trenutku, na
nekoj prekretnici svog života, morate da hrabro iskoračite,
barem malo, iz plakara, ako baš i ne obznanite urbi et orbi svoju
violentnu gayness. Klozetiran život ima svojih prednosti (jedna
je recimo, da nećete bacati silne pare na izlaženje u X),
ali realno je teško ostvarljiv. U jednom trenutku, kao što ste
sigurno većinom već doživeli, film će vam pući
i otrčaćete do svoje najbolje drugarice da joj poverite
tu svoju najstrože čuvanu tajnu, mada budite uvereni da je
ona to još odavno, ako ne znala, barem naslućivala, jer,
zaboga, bili ste joj sumnjivi još od onog dana kada ste zajedno
komentarisali školske drugove na času fizičkog, a vi
je pri tome uveravali da "what you see, isn't always exactly what
you get!", ali, čemu služe najbolje drugarice nego da čuvaju
tajne i pozajmjuju pincete za čupanje obrva in times of desperate
need? Kada su već jednom sve bliže i poneka dalja drugarica
upoznate sa ovim opskurnim aspektima vašeg života, poželećete
da ih podelite i sa vašim strejt prijateljima muškog roda - ukoliko
ih, naravno, imate. Sada dolazimo do relativno rizičnog dela.
Tolerancija i otvorenost na rečima i u teoriji su jedno,
ali ne reaguju svi podjednako dobro kada im se postavi test praktične
senzibilnosti na, rečnikom političke korektnosti rečeno,
"drugačiji vid seksualne orijentisanosti". Naime, nemali
broj to čita kao "abnormalni pederluk" i u svom rečniku
pronalazi i sijaset sinonima od kojih mnogi nisu za javno objavljivanje,
a uglavnom su iz sfere psihopatologije i tradicionalnih narodskih
verovanja u pogledu mentalnog zdravlja. Šta je najbolje učiniti
u takvoj situaciji? Ma koliko plemenito zvučala ideja o potrebi
prosvećivanja i razbijanja negativnih stereotipa u glavama
"zdravih" srpskih, strejt muškaraca, homofoba i zaštitnika domaćinskog
ognjišta, koje se lako može razbuktati po potrebi i u lomaču
za one koji bi da ga skrnave, to možda nije prava misija za vas,
osim ako sebe već ne zamišljate kao srpsku Jovanku Orleanku.
S druge strane, može se pokazati da je outting upravo onaj pravi
mehanizam filtriranja kojim ćete odstraniti netolerantne
i neiskrene osobe iz svog okruženja, pa će sveukupni rezultat
biti opšta harmonija i blaženstvo koji vladaju izmedju vas i okoline.
Vi ste out, oni su ok po tom pitanju, možda vam poneko i nabaci
svog dobrog, ali ponešto usamljenog druga, koji "eto, ne znam
zašto, ali nikada nije imao sreće sa devojkama", a vi se
još kao iščudjavate i pitate zašto, dok u sebi razradjujete
strategiju iskrcavanja u Normandiju...Zvuči suviše dobro,
zar ne? Da, toliko dobro da mi je teško bez pomoći virtuelne
stvarnosti da zamislim. Ali, moguće je i nakon nekog vremena
se pitate zašto to sve niste uradili ranije i poštedeli sebe i
druge muka, recimo sve te jadne devojke-taoce koje ste okolo vodali
kao kamuflažu (neuspelu, dodaću). Još jedan korak i poželećete
da budete na čelu sledećeg Gay-Pridea u Beogradu, naravno,
kada ga bude obezbedjivao kompletan oklopni sastav prve armijske
oblasti a snajperisti rasporedjeni po okolnim krovovima u slučaju
da neki skins-četno-naci kamikaza poželi instant-mučeništvo.
Pitam se da li bi funkcionisalo na nekoj od nacionalnih televizija?
Ionako su neke isuviše gay. Pogotovo u kratkim formama...
|
|
|
|
|
|
Q: Da li bi legalizacija
gay veza automatski doprinela stabilizovanju takvih veza i produžila
prosečno trajanje jednog takvog odnosa?
A: Ah, izgleda da smo naleteli
na večito pitanje vernosti! Šta to beše? Monogamija? Nisam
siguran. Mada je monogamija iz perspektive safety hazarda glede
zdravlja vrlo poželjna. Nije vrlo mudro upuštati se u nezaštićen
seks, čak i u dugotrajnoj, stabilnoj vezi (ma šta god ovo
značilo), ako niste sigurni da vaš partner nije ševrdao naokolo,
ili ako mu se, još gore, može pripisati rečenica "(s)he's
the original good time that was had by all." Ali, ima tu još mnogo
više od prosvećene zabrinutosti za zdravstveni status populacije.
Konačno, ako je kvantitet (o kvalitetu se ne usudjujem ni
da govorim) ševrdanja i uskakanja i iskakanja u krevet (ali i
u žbun, javni toalet i poslednji red u bioskopu) mera hazarda,
neizbežno se nameće konstatacija, da ako neki pojedinci i
pored svega ostaju zdravi, onda seksualno prenosive bolesti i
ne postoje, već su izmišljene da bi zaposlile posustalu gumarsku
industriju. Jednostavnije, vernost bi mogla predstavljati jednu
vrste obaveze, da ne kažem vezanosti, prema vašem partneru ili
bolje reći, onome što je zajednički konsenzus o prirodi
vašeg odnosa (pa i tome da li takav odnos postoji). Vernost se
obično uzima kao konstitutivni činilac veze. Ergo, "ozbiljna
VEZA" ne postoji ako je ne prati vernost. Ako nismo verni, kako
možemo biti u vezi? Mnogi će reći da i te kako možemo,
pravdajući to, s jedne strane, opaskom da je stavljanje "vernosti"
i "veze" (i znaka pripadanja između) u istu rečenicu,
refleksija zastarelog, heteroseksističkog, "posedujućeg"
modela, koji podrazumeva ekskluzivnost i neprikosnovenost u binarnom
odnosu partnera, a sa druge strane, pri tom vrlo vešto pronalazeći
zgodna vrata za odstupnicu, da postoje različite vrste "vernosti"
i da ona ne mora podrazumevati samo vernost u smislu ograničenosti
seksualnih odnosa na samo jednog partnera (opet referenca na "patrijarhalni-hetero
model"). Zaista, beskrajna je inventivnost gay parova kada pokušavaju
da definišu taj šareniš medjusobnih konveniranja, a još veće
samopouzdanje i optimizam da neke od tih situacija nazovu "pravom
vezom", pogotovo one, koje bi u vizuri bilo koje prosečne
kamenjarke sa štajge mogle samo da se nazovu "otaljavanje posla",
pa jedva i to.
Verovatno dolazite u iskušenje da pitate what's the big deal,
konačno, da li je važno nešto definisati, a pri tom preterano
i nerealno forsirati priču koja uključuje prsten i matičara
u nekoj od soc-realističkih svečanih sala po opštinama,
da bi smeli reći da je neko u vezi? Naravno da jeste, upravo
je važno ozvaničiti taj status, ako već ne pred uplakanim
strinama i zabezeknutim stričevima i ostalom daljom rodbinom,
a ono pred onima koji ne mogu da vas smisle - i inače - a
ako im pokažete da ste u vezi, načisto pošize i promene boju
od muke, u nešto otprilike što naginje kao bolesno-ljubomorno-zelenoj.
Kao što i sami znate, sav taj enorman trud, ogromno vreme i energija
koji se iskazuju u časovima (ne, danima, nedeljama i mesecima!)
provedenim u teretani, potom bačenim parama na uske majce,
čvarenje u solarijumu i voćne pilinge, a dodajmo tu
i protraćeno vreme za sticanje osnova opšteg obrazovanja,
koje uglavnom uključuje prigodne i što post-modernije filozofske
citate, zaplete par trendy filmova i sricanje Madonine biografije,
sve sa diskografijom - dakle, svo to udarničko investiranje
se mora negde iskazati kao plus u konačnom bilansu i na finalnoj
proveri konkurentnosti i profitabilnosti dobiti svoje opravdanje
i znamenje pobede, u vidu blaženog oreola veze nad glavama iscrpljenih,
ali srećnih takmičara. Samo izgleda da u gay svetu postoji
vratolomna trka na život i smrt da se što pre stigne do statusa
"u vezi" i upali lampica "zauzeto". Em na taj način otpada
neslavni steg "očajnik-gubitnik" koji daje pogonsku energiju
za tako mahnite akcije izlaženja, upoznavanja, chatovanja, kruzingovanja,
"partizančenja", pisanja srceparateljnih oglasa, em se sopstvenoj
personi podiže rejting ("aha, znači nije baš toliko beznadežan
slučaj"), em to otvara nove mogućnosti za brze "vanbračne"
eskapade, utoliko sladje, jer u ostavi već visi ulovljen
komad mesa (ah, pa kad proradi kontra-obaveštajna služba, usijaju
se telefoni i poteku gorke suze kajanja i objašnjenja tipa "nije
mi on ništa!")... A sve ovo objašnjava i zašto prosečnoj
vezi istekne rok trajanja brže nego kratkotrajnom kiselom mleku.
Ko je u spektakularnoj trci "daj šta daš, samo da se zove veza"
lako namakao bračne okove i ponosno isparadirao njima (nek'
puknu svi naši dušmani!), ubrzo će utvrditi da su oni, osim
što su preteški, i vrlo neudobni za nošenje, pa će poželeti
da ih trampi za bolji, elegantniji i nedostižniji model. Ono što
je jednom bio ponosni trofej iz lova koji može da se okači
iznad kamina, sada je neprijatno podsećanje na sopstvene
(skromne) lovačke domete, a nekad valja izneti plen iz mraka
(bukvalno ili imaginarno, kako hoćete) pa se uveriti da nije
zlato sve što sija - ili prostije rečeno, ako vam se učinilo
- ili ste se ponadali - da je zgodan, pristojan i zanimljiv, provedite
malo više vremena sa njim i poželećete da ste još jednom
(po pravilu) omanuli. Imajte na umu da su otkazni rokovi kraći
nego u novom zakonu o radu (a nema sindikata koji bi to rešio),
pa da bi se ratosiljali bede utrapite ga nekom od vaših prijatelja
- ionako je to sve polovna roba. Tako će svi misliti da ste
beskrajno velikodušni, otvoreni i brižni prema prijateljima, a
i barem ste se obezbedili da osetljive informacije još neko vreme
ne padnu u neprijateljske ruke. Dobro je uvek imati neku zlatnu
rezervu u plakaru, pa makar ne skidali mesecima prašinu sa nje
- nikad se ne zna šta vreme nosi a i posle možete da tvrdite da
ste s nekim bili "godinama u vezi". To je već nešto!
|
|
|
|
|
|
Q: Da li gaydar stiče
rodjenjem ili tokom života? Postoje li sigurni znaci da se prepozna
da li je neko gay i da li te onaj za susednim stolom povremeno
posmatra zato što nosiš drečavo zelenu majicu s tufnama (????)
ili zato što nešto hoće?
A:Gaydar je više od talenta, to
je osetljiv instrument koji se mora upoznavati i kalibrisati celog
života. Moguće je da ga stičemo samim rodjenjem - konačno,
treba razlikovati pravu Barbiku od falsifikata, a i naslutiti
da ispod Kenovih gaća ima mnogo više nego što nam tako neuverljivo
objašnjavaju (a da li sva deca dolaze do tih zaključaka,
a?). Gaydar ima tu lepu osobinu da što se više koristi, postaje
sve precizniji i pouzdaniji. Ne postoji jasno uputstvo za rukovanje
ovim prefinjenim mernim instrumentom - on sam, polako i intuitivno
otkriva svoje tajne i mi, uz strpljenje i sreću, postepeno
postajemo majstori u sondiranju neistraženih divljina, gde su
svi u početku strejt - zar ne?! Da, tako je u početku,
ali gaydar postepeno sabira tanane signale iz okolnog fona i mi
otkrivamo razudjeni reljef, a kakvi primerci tada isplivavaju!
Za neuvežbano oko - oni su strejt, za dobrog poznavaoca - oni
su prilika. Ali, postoje slučajevi kada treba isključiti
gaydar, jer signal koji emituje (ne baš) suspektni izvor biva
toliko jak, da može i pregoreti sofisticirane čipove naše
cenjene alatke. Zapravo, signal je toliko intenzivan, da ga mogu
uhvatiti i oni bez gaydara. Ja to zovem fenomenom razlalakanih
tetaka. Treba biti slep, gluv ili i jedno i drugo pa ne primetiti
njihov flambojantni nastup i samoubilačku death wish izmaglicu
koja ih okružuje, pogotovo u manje urbanim i tolerantnim delovima
grada. Zaista, jedno je prošetati sa perjem i tigrovinom oko vrata
po Knez-Mihailovoj i utrčati, na prvi znak opasnosti, u X,
drugo je upustiti se u već duže i rizičnije putovanje
do Kinića, a sasvim treće tumarati po novobeogradskim
blokovima u sred noći. Zaključili smo da vam za date
slučajeve ne treba gaydar, ali ako ste se već našli
u veseloj grupi, poznavanje borilačkih veština samoodbrane
i doza suzavca u džepu bili bi već sasvim praktičnije
stvari. Jer, nikad ne znate kada će lokalna ekipa dizelaša,
skinsa ili samo običnih momaka nenaviklih na modne ispade
fancy fashion victim tetaka usavršiti sopstvene radarske sisteme,
frapantno nalik gaydarima, samo u druge svrhe, pa nenadano locirati
i vas. Ne pokušavajte da strejtarite više nego obično, efekat
je suprotan očekivanjima.
Konačno, ako zaista izadjete u zelenoj majci na tufne,
ili u nekom datom ekvivalentu, a neko vas gleda, više je nego
očito da vam time šalje poruku, zapravo nekoliko njih. Prva
je da vam definitivno treba više svetla u prostoriji gde se oblačite,
ili barem neko dobronameran ko će vas odgovoriti od ovakvog
modnog samoubistva. Biti gay ponekad podrazumeva pasti kao žrtva
neurotičnih, blaziranih kreatora, ali postoje i dostojanstveniji
načini da se ode sa scene. Odelo doista čini čoveka,
ali zašto vrištati na sav glas, kada možete i suptilnije poslati
poruku onome kome treba. Kao i uvek, prvi metod je skepsa - možda
neko gleda u vašem pravcu, ali ne nužno baš vas, nego onog ko
je sa vama - pogotovo ako je mladji, zgodniji i više straight-looking.
Pravite se da to ne primećujete. Još i naplašite vašeg saputnika
tako što ćete mu diskretno preneti da momak za drugim stolom,
premda zgodan i na prvi pogled prijateljski raspoložen, ima izvesni
ubilački sjaj u očima, od one vrste tako česte
kod queer-bashera. To provereno funkcioniše uvek i efikasno preseca
svako neželjeno očijukanje. Ako već vi ne možete da
ubeležite bingo, pa i džek-pot, zašto bi to zadovoljstvo prepustili
drugom?
Vežbajte. Praksa stvara majstora. Nekad sistem začudo
i proradi.
Vlada T. || diskusija
>>
vlada@gay-serbia.com
Posvećeno najdražem I.O., za sve najlepše što mi
je dao - a ja nisam umeo da mu vratim.
|
|
svet
srbija
region
scena
sport
kolumna
art & s-he-istory
coming out
zdravlje
queeropedia
queer filmovi
muzika
priče
teorija
prikazi i recenzije
religija
porno antibiotik
intervju
istorija
sociologija
psihijatrija & psihologija
putovanja
linkovi
|