Beograd,
Trg republike
Subota, 30.6.2001.
15 casova.

GAY PRIDE i/ili propast!

Dragi moji, opet je došao taj dan u godini. Ako niste sigurni u svoje poznavanje istorije gay pokreta i zanima vas zašto je baš 27. jun uzet za dan ponosa lezbigay populacije, na ovim stranicama možete naći tekstove i linkove koji će vam, nadam se, pružiti dovoljno objašnjenja i popuniti rupe u znanju, koje sebi, dozvolite, ni jedan iole emancipovani gej neće dozvoliti. U medjuvremenu, potrebno je da pogledamo od čega (i gde) živimo i da razmislimo kako ovaj minijaturni tamni vilajet može dati doprinos takvom, sada već globalnom prazniku?

Zahvaljući ljubaznosti i zgodnoj geografskoj izmeštenosti našeg web mastera, na stranicama Gay Srbije možete pogledati set slika sa ovogodišnjeg Gay Pridea u Los Andjelesu. Preporuka je da to uradite u dobrom raspoloženju i neopterećeni eventualnim crnim mislima po pitanju položaja gay ljudi u Srbiji. Elem, u kratkoj retrospektivi ovogodišnjeg dešavanja videćete gay pripadnike policijskih snaga LA-a, zatim ponosne gay roditelje i roditelje gejeva, te probrani miks lezbejki i trandži, sve to i mnogo štošta drugo na kraju skupljeno na velikoj žurci na otvorenom, kojom je ovaj pokretni spektakl i zatvoren. Ne, nemojte odmah padati u očajanje. Možda jeste propustili taj dogadjaj, ali... Ako ste u momentu lakomislenosti pomislili da i Beograd treba da pruži adekvatan odgovor i već počeli da spremate kostim koji će biti primećen, zastanite za trenutak i opalite sebi jedan mentalni šamar pa se setite nekoliko surovih činjenica realnosti. Pakovanje jeste sjajno, ipak Beograd nije Los Andjeles (a nadajmo se da nikad neće ni biti), a u sve su svoje pohlepne prste upleli i proizvodjači pića i mentol bombona bez čijeg velikodušnog sponzorstva bi holivudske drag queens imale primetno manje šljokica i štrasa na kostimima i bile u pojavi daleko od glamuroznih diva a mnogo bliže propalim Sunset-boulevardskim drocama i meksičikim emigrantkinjama. I konačno, u Srbiji nema kauboja, bilo gay ili inih, a nisam siguran da bi ekvivalentna pojava u srpskoj vizuri, tj. gay zadrugara iz Mionice bila dočekana sa oduševljenjem od strane blazirano-urbanoidnih bg-tetaka. No, hajde da ne rušimo iluzije do kraja...

Kada ostavimo na stranu tu ka kiču opasno klizeću izložbu nabildovanog mesa, kože, PVC-a i dobro teniranog kalifornijskog optimizma koji izaziva mučninu u stomaku prosečnog žitelja post-miloševićevske Srbije, ostaje samo jednostavno zapažanje, ili bolje reći pitanje: koji motivi pokreću tu, toliko šarenu i medjusobno frapantno različitu grupu ljudi da se okupe i javno demonstriraju svoje seksualno opredeljenje, što ne reći i poseban način života? Biti OUT u Americi ili bilo gde u zapadnom svetu danas i nije bogzna kakav iskorak u skandalozno ili neuobičajeno. Javne gay figure su ravnopravan deo establišmenta a industrija zabave je dala svoj slavan doprinos uključujući gay likove u standardne, konfekcijske, main-stream sit-come. Pionirski dani Stonewallske pobune i romantičarskog zanosa aktivizma iz sedamdesetih danas su lepa, prigodna mitologija koje se savremeni uspešni, dobro situirani i bezbrižni gejevi rado prisećaju u samolaskajućem uverenju da čak i oni nastavljaju odvažnu borbu za pravo na različitost i postojanje, ne shvatajući pri tom da su u medjuvremenu, od društvenog outcasta evoluirali u žrtve potrošačkog hedonizma. Ali, nije li to u duhu gejevima toliko dragog kempa, kada konačan rezultat prometejske emancipacije homoseksualaca, koja počinje kamenovanjem lokala u Grinič Vilidžu i gnevnim trandžama, naoružanim samo visokim štiklama, koje jurišaju na policiju, dobija u njujorškom Bloomingdale-u svoj dostojan spomenik u obliku posebnog štanda Cliniqove kozmetike za muškarce? Ali, ko kaže da motivi bilo koje društvene borbe ne mogu biti banalni... Bitnije je primetiti da su danas Gay Pride manifestacije po svetu više povod za društveno okupljanje i veselu zabavu, a da se političko-manifestni deo prepušta nadobudnim, radikalnim gay aktivistima. Naravno, daleko bi bilo od istine tvrditi da je sve idealno i ružičasto, kao da je diskriminacija i homofobija prošlost, čak i u "najnaprednijim" sredinama, ali neosporno je da je društvena klima danas daleko povoljnija za homoseksualce nego ikada ranije, pa možda čak možemo slobodno govoriti i o svojevrsnoj "gej renesansi", posle par desetina vekova mraka.

No, gde je Srbija u svemu tome? Da li su vetrovi renesanse, prosvetitieljstva, revolucija i svih zamislivih emancipacija imalo pokrenuli ustajalu vodu balkanskog vilajeta? Ako ove godine bude održan Gay Pride u Beogradu (a videćemo kasnije zašto je to pod velikim znakom pitanja) biće to znamenje dvostruke pobede. Jedne nad represivnom, konzervativnom, patrijarhalno-moralizatorskom sredinom, čiji je najvirilniji eksponent O6PA3 i druge, pobede nad nama samima, nad našim strahovima, sujetama i lakomislenošću. Pri tome, ključ za onu prvu sadržan je u ovoj drugoj, internoj pobedi. Ali, u najboljem duhu lao-ceovskih mudrosti o ratnoj veštini, ta prva bitka je odlučujuća i nezamislivo teška, jer se odvija u našim sopstvenim redovima. Ako je cilj ovogodišnjeg okupljanja da se konačno izadje iz (pre)tamne senke stigmatizacije, uvrnutih stereotipa i diskriminacije ogrezle u besomučnoj netrpeljivosti te obznani urbi et orbi sopstveno postojanje i, još važnije pri tom, pravo na to i takvo postojanje i način života, onda pre bilo kakve kamikaza akcije i uletanja u obračun na život i smrt sa aktivistima "Obraza" i medijskog linča, treba realno sagledati stanje u sopstvenim trupama.

A samo jedan letimičan pogled na borbene redove daje prilično obeshrabrujuću sliku. Vojničkim rečnikom rečeno, nedostaju sredstva, ljudstvo je demotivisano, ali najbitnije, nema kompetentnog vodjstva sa jasnom vizijom šta treba uraditi. Ako se gay aktivistički krugovi ičemu mogu naučiti posmatrajući svoje "ljute neprijatelje", poput toliko pominjanog "Obraza", to je da lična taština i bogomdana papska nepogrešivost ega kosmičkih razmera, koju neki naši aktivisti sa tako nepodnošljivom lakoćom nose, mora biti podredjena organizaciji a organizacija cilju koji je i njen raison d'etre, inače je to samo pozlaćen okvir za ličnu promociju i nezasićene firerske ambicije. Za promovisanje gay prava u Srbiji karakteristična je prava proliferacija organizacija i udruženja, čiji se broj zapravo uvećava po obrascu tako tipičnom sa srpsku stranačku scenu, a koji podseća na razmnožavanje ameba, dakle, reč je o prostoj deobi. Ipak, konačni skor nije više već manje - a mi se polako približavamo idealnom odnosu, statističkim rečnikom rečeno, od jedne organizacije po glavi jednog aktiviste. Zaista je umesno pitanje postavljeno na diskusijama o nosiocima organizacije predstojeće manifestacije. Prava je enigma doista, ko i kako učestvuje u tome, pa ne bih bio iznenadjen da prvo dodje do konfuzije sa datumom fešte (prvobitno je u opticaju bio 27. jun a sada je izgleda 30. jun definitivno taj dan), a moguće su dalje i paralelne manifestacije, pa ne isključujem ni medjufrakcijske obračune. Da li će dovoljan uspeh Gay Pridea biti već to što su se gay aktivisti skupili na jednom mestu, a nisu se (barem javno) počupali za kosu i potegli sav prljav veš koji se nagomilao tokom godina uspešne i korektne saradnje?

Konačno, nije izlišno pitati da li je Srbija uopšte spremna za ovakav nastup. U vremenu kada se sva verovanja i vrednosti preispituju i ponovo ocenjuju i kada nacija treba da doživi kolektivnu katarzu i suoči se sa sopstvenom prošlošću i tamnom stranom, koja je možda pokopana plitko u ilovači, veselo razmetanje i drčni zahtev za punim društvenim priznanjem onoga što je donedavno bilo krivično sankcionisano, može nekima delovati kao prst, pa i tri prsta u oko. Šta u ovom trenutku može dobiti prioritet u vestima BK Televizije - još jedna od hladnjača, koje kao pečurke posle obilne kiše niču širom Srbije, preuredjivanje zatvorskog krila u Ševeningenu, ili slika raspusnih tetaka koje skakuću i ciče Knez Mihailovom uz haus, praćene lezbačama koje ciguljaju Baha? Naravno, pri tome treba zaboraviti na bilo kakvu podršku od strane političke elite, koja bi se najradije odrekla svojih ekstremističkih, pro-anarhoidnih, levičarskih podmladaka, jer je ispostavljeni račun, u vidu polupanih kompjutera i po koje glave, ali ponajpre ugroženog političkog rejtinga nedopustivo visok. I u postrevolucionarnoj Suburbiji neka pravila se nisu mnogo promenila a i svaki polupismeni političar zna da se zalaganjem za pederska prava ovde izbori još uvek ne mogu dobiti, no zato je mnogo više u izgledu kamenica u prozor ili fatva odapeta od strane pravoslavnih i drugih fundamentalista sa nacionalnog krila. Advokatisati javno za "ljude koji se okupljaju po klozetima" u očima pristojno patrijarhalno vaspitanih gradjana Srbije jednako je svrstavanju uz sav taj "moralno izopačeni" šljam. Ako vas pamćenje malo bolje služi, setićete se vremena kada je zvanična državna propaganda kompletnu garnituru zapadnih lidera upisala u "ružičaste brigade" i time delom objasnila njihovu zločinačku prirodu. Kako je nenadmašna TV Palma uspela da britanskog premijera Blera promoviše u arhe-gej žreca planetarnog zla (i to otkriće slavodobitno potkrepi filmovima kao što su "Mrs. Doubtfire" i "Tootsie") i time stvori oreol negativne paradigme za svakog gej pojedinca, nije daleko od pameti naslutiti konfuziju pa čak i konsternaciju u glavi prosečnog konzumenta srpske medijske kuhinje kada se suoči sa hordama moralno i polno degenerisanih individua (nije li ovo uobičajena definicija iz obrazovskog rečnika?) koje vrište po centru Beograda i ispod spomenika čestitome knezu? Doduše, nemam sumnje da će jednog dana i gradonačelnik/ca Beograda vrlo rado otvoriti Gay Pride, pa možda i učestvovati na istom, ali do tada će se još mnogo prašine nahvatati po ofucanim karadjordjevićevskim salonima u Gradskoj skupštini.

Održavanje Gay Pridea u Srbiji u ovom trenutku jeste po svoj prilici još uvek subverzivna delatnost, skopčana sa brojnim rizicima. Ali prava mera za rizik je cilj koji treba dostići i prepreke koje na tom putu treba preskočiti. Konačno, različite su vizure iz kojih svaki pojedinac posmatra svet oko sebe i svoje mesto u njemu. Pa bi tako recimo, iz pacovsko-podrumske vizure kluba X ultimativno gay pitanje bilo da li treba puštati više Cecu ili Karleušu, ili sve njih zajedno uz Daru Bubamaru. Budući da bi muzika na eventualnom srpskom Gay Prideu bila daleko od njihovih očekivanja i talasa uskovitlanog srpskog patosa, za njih je daleko razumnije rešenje da se to popodne odmore da bi bili sveži za koncert Zdravka Čolića na Marakani, gde će se po svoj prilici okupiti više gejeva nego na pet gay prideova zajedno! Dok bi creme de la creme beogradskog gay kvazi-wanna-be džet seta, te fashion-fancy (victims) beogradske dame, morale znati da ne postoji taj tečni puder i korektor koji može pokriti skins-inducirane modrice i podlive, kao ni ispraznu ravnodušnost maskiranu firmiranim naočarima kroz koje, u pink nijansi, posmatraju manje srećan svet oko sebe i veruju da su sigurne ako se zatvore u svoj mali, bezbedni svet šopinga u Teranovi, fashion weekova i techno žurki. Na kraju, za sve nadobudne radikale, nepopravljive entuzijaste i večite optimiste koji su još uvek zadržali preadolescentske ideale o sveopštem gay bratstvu i solidarnosti takodje je bolje da ostanu kod kuće, jer će njihove iluzije biti momentalne raspršene samo jednim pogledom na taj uzorni prizor paradirajućih aktivističkih sujeta i otrovno zlobnih komentara.

Pa se onda stvarno pitam da li će neko uopšte doći?

No, vi sad dodjite ako možete, smete ili mislite da je potrebno. Iako sudar sa militantnim Obrazovcima ne izgleda kao najbolji način da zabavno provedete popodne i "slavite različitost", vredi zapravo proveriti sve te priče o muškosti, kako naše tako i njihove. A možda se tu, preko barikada i kordona razgnevljenih butch lezbejki začne i neka nemoguća romansa, samo da bi dokazali da je suživot različitih ipak moguć. Prva zgodna prilika za to biće već žurka posle "šetnje" (pod geslom "Live to tell" ili "ko preživi pričaće"), kada će (valjda?) do punog izražaja doći toliko hvaljeni i pozitivnim stereotipima napumpani gay smisao za dobar provod.

Još samo da dovučemo te zgodne, mišićave Obrazovce...

Vlada T.
vlada@gay-serbia.com