Beograd,
Trg republike
Subota, 30.6.2001.
15 casova.
Anketa
|
Da li cete prisustvovati gay-paradi u Beogradu? |
|
|
GAY PRIDE i/ili propast!
Dragi moji, opet je došao taj dan u godini. Ako niste sigurni
u svoje poznavanje istorije gay pokreta i zanima vas zašto je baš
27. jun uzet za dan ponosa lezbigay populacije, na ovim stranicama
možete naći tekstove i linkove koji će vam, nadam se, pružiti dovoljno
objašnjenja i popuniti rupe u znanju, koje sebi, dozvolite, ni jedan
iole emancipovani gej neće dozvoliti. U medjuvremenu, potrebno je
da pogledamo od čega (i gde) živimo i da razmislimo kako ovaj minijaturni
tamni vilajet može dati doprinos takvom, sada već globalnom prazniku?
Zahvaljući ljubaznosti i zgodnoj
geografskoj izmeštenosti našeg web mastera, na stranicama Gay Srbije
možete pogledati set slika sa ovogodišnjeg Gay Pridea u Los Andjelesu.
Preporuka je da to uradite u dobrom raspoloženju i neopterećeni
eventualnim crnim mislima po pitanju položaja gay ljudi u Srbiji.
Elem, u kratkoj retrospektivi ovogodišnjeg dešavanja videćete gay
pripadnike policijskih snaga LA-a, zatim ponosne gay roditelje i
roditelje gejeva, te probrani miks lezbejki i trandži, sve to i
mnogo štošta drugo na kraju skupljeno na velikoj žurci na otvorenom,
kojom je ovaj pokretni spektakl i zatvoren. Ne, nemojte odmah padati
u očajanje. Možda jeste propustili taj dogadjaj, ali... Ako ste
u momentu lakomislenosti pomislili da i Beograd treba da pruži adekvatan
odgovor i već počeli da spremate kostim koji će biti primećen, zastanite
za trenutak i opalite sebi jedan mentalni šamar pa se setite nekoliko
surovih činjenica realnosti. Pakovanje jeste sjajno, ipak Beograd
nije Los Andjeles (a nadajmo se da nikad neće ni biti), a u sve
su svoje pohlepne prste upleli i proizvodjači pića i mentol bombona
bez čijeg velikodušnog sponzorstva bi holivudske drag queens imale
primetno manje šljokica i štrasa na kostimima i bile u pojavi daleko
od glamuroznih diva a mnogo bliže propalim Sunset-boulevardskim
drocama i meksičikim emigrantkinjama. I konačno, u Srbiji nema kauboja,
bilo gay ili inih, a nisam siguran da bi ekvivalentna pojava u srpskoj
vizuri, tj. gay zadrugara iz Mionice bila dočekana sa oduševljenjem
od strane blazirano-urbanoidnih bg-tetaka. No, hajde da ne rušimo
iluzije do kraja...
Kada ostavimo na stranu tu
ka kiču opasno klizeću izložbu nabildovanog mesa, kože, PVC-a i
dobro teniranog kalifornijskog optimizma koji izaziva mučninu u
stomaku prosečnog žitelja post-miloševićevske Srbije, ostaje samo
jednostavno zapažanje, ili bolje reći pitanje: koji motivi pokreću
tu, toliko šarenu i medjusobno frapantno različitu grupu ljudi da
se okupe i javno demonstriraju svoje seksualno opredeljenje, što
ne reći i poseban način života? Biti OUT u Americi ili bilo gde
u zapadnom svetu danas i nije bogzna kakav iskorak u skandalozno
ili neuobičajeno. Javne gay figure su ravnopravan deo establišmenta
a industrija zabave je dala svoj slavan doprinos uključujući gay
likove u standardne, konfekcijske, main-stream sit-come. Pionirski
dani Stonewallske pobune i romantičarskog zanosa aktivizma iz sedamdesetih
danas su lepa, prigodna mitologija koje se savremeni uspešni, dobro
situirani i bezbrižni gejevi rado prisećaju u samolaskajućem uverenju
da čak i oni nastavljaju odvažnu borbu za pravo na različitost i
postojanje, ne shvatajući pri tom da su u medjuvremenu, od društvenog
outcasta evoluirali u žrtve potrošačkog hedonizma. Ali, nije li
to u duhu gejevima toliko dragog kempa, kada konačan rezultat prometejske
emancipacije homoseksualaca, koja počinje kamenovanjem lokala u
Grinič Vilidžu i gnevnim trandžama, naoružanim samo visokim štiklama,
koje jurišaju na policiju, dobija u njujorškom Bloomingdale-u svoj
dostojan spomenik u obliku posebnog štanda Cliniqove kozmetike za
muškarce? Ali, ko kaže da motivi bilo koje društvene borbe ne mogu
biti banalni... Bitnije je primetiti da su danas Gay Pride manifestacije
po svetu više povod za društveno okupljanje i veselu zabavu, a da
se političko-manifestni deo prepušta nadobudnim, radikalnim gay
aktivistima. Naravno, daleko bi bilo od istine tvrditi da je sve
idealno i ružičasto, kao da je diskriminacija i homofobija prošlost,
čak i u "najnaprednijim" sredinama, ali neosporno je da je društvena
klima danas daleko povoljnija za homoseksualce nego ikada ranije,
pa možda čak možemo slobodno govoriti i o svojevrsnoj "gej renesansi",
posle par desetina vekova mraka.
No, gde je Srbija u svemu tome?
Da li su vetrovi renesanse, prosvetitieljstva, revolucija i svih
zamislivih emancipacija imalo pokrenuli ustajalu vodu balkanskog
vilajeta? Ako ove godine bude održan Gay Pride u Beogradu (a videćemo
kasnije zašto je to pod velikim znakom pitanja) biće to znamenje
dvostruke pobede. Jedne nad represivnom, konzervativnom, patrijarhalno-moralizatorskom
sredinom, čiji je najvirilniji eksponent O6PA3 i druge, pobede nad
nama samima, nad našim strahovima, sujetama i lakomislenošću. Pri
tome, ključ za onu prvu sadržan je u ovoj drugoj, internoj pobedi.
Ali, u najboljem duhu lao-ceovskih mudrosti o ratnoj veštini, ta
prva bitka je odlučujuća i nezamislivo teška, jer se odvija u našim
sopstvenim redovima. Ako je cilj ovogodišnjeg okupljanja da se konačno
izadje iz (pre)tamne senke stigmatizacije, uvrnutih stereotipa i
diskriminacije ogrezle u besomučnoj netrpeljivosti te obznani urbi
et orbi sopstveno postojanje i, još važnije pri tom, pravo
na to i takvo postojanje i način života, onda pre bilo kakve kamikaza
akcije i uletanja u obračun na život i smrt sa aktivistima
"Obraza" i medijskog linča, treba realno sagledati stanje u sopstvenim
trupama.
A samo jedan letimičan pogled
na borbene redove daje prilično obeshrabrujuću sliku. Vojničkim
rečnikom rečeno, nedostaju sredstva, ljudstvo je demotivisano, ali
najbitnije, nema kompetentnog vodjstva sa jasnom vizijom šta treba
uraditi. Ako se gay aktivistički krugovi ičemu mogu naučiti posmatrajući
svoje "ljute neprijatelje", poput toliko pominjanog "Obraza", to
je da lična taština i bogomdana papska nepogrešivost ega kosmičkih
razmera, koju neki naši aktivisti sa tako nepodnošljivom lakoćom
nose, mora biti podredjena organizaciji a organizacija cilju koji
je i njen raison d'etre, inače je to samo pozlaćen okvir za ličnu
promociju i nezasićene firerske ambicije. Za promovisanje gay prava
u Srbiji karakteristična je prava proliferacija organizacija i udruženja,
čiji se broj zapravo uvećava po obrascu tako tipičnom sa srpsku
stranačku scenu, a koji podseća na razmnožavanje ameba, dakle, reč
je o prostoj deobi. Ipak, konačni skor nije više već manje - a mi
se polako približavamo idealnom odnosu, statističkim rečnikom rečeno,
od jedne organizacije po glavi jednog aktiviste. Zaista je umesno
pitanje postavljeno na diskusijama o nosiocima organizacije predstojeće
manifestacije. Prava je enigma doista, ko i kako učestvuje u tome,
pa ne bih bio iznenadjen da prvo dodje do konfuzije sa datumom fešte
(prvobitno je u opticaju bio 27. jun a sada je izgleda 30. jun definitivno
taj dan), a moguće su dalje i paralelne manifestacije, pa ne isključujem
ni medjufrakcijske obračune. Da li će dovoljan uspeh Gay Pridea
biti već to što su se gay aktivisti skupili na jednom mestu, a nisu
se (barem javno) počupali za kosu i potegli sav prljav veš koji
se nagomilao tokom godina uspešne i korektne saradnje?
Konačno, nije izlišno pitati
da li je Srbija uopšte spremna za ovakav nastup. U vremenu kada
se sva verovanja i vrednosti preispituju i ponovo ocenjuju i kada
nacija treba da doživi kolektivnu katarzu i suoči se sa sopstvenom
prošlošću i tamnom stranom, koja je možda pokopana plitko u ilovači,
veselo razmetanje i drčni zahtev za punim društvenim priznanjem
onoga što je donedavno bilo krivično sankcionisano, može nekima
delovati kao prst, pa i tri prsta u oko. Šta u ovom trenutku može
dobiti prioritet u vestima BK Televizije - još jedna od hladnjača,
koje kao pečurke posle obilne kiše niču širom Srbije, preuredjivanje
zatvorskog krila u Ševeningenu, ili slika raspusnih tetaka koje
skakuću i ciče Knez Mihailovom uz haus, praćene lezbačama koje ciguljaju
Baha? Naravno, pri tome treba zaboraviti na bilo kakvu podršku od
strane političke elite, koja bi se najradije odrekla svojih ekstremističkih,
pro-anarhoidnih, levičarskih podmladaka, jer je ispostavljeni račun,
u vidu polupanih kompjutera i po koje glave, ali ponajpre ugroženog
političkog rejtinga nedopustivo visok. I u postrevolucionarnoj Suburbiji
neka pravila se nisu mnogo promenila a i svaki polupismeni političar
zna da se zalaganjem za pederska prava ovde izbori još uvek ne mogu
dobiti, no zato je mnogo više u izgledu kamenica u prozor ili fatva
odapeta od strane pravoslavnih i drugih fundamentalista sa nacionalnog
krila. Advokatisati javno za "ljude koji se okupljaju po klozetima"
u očima pristojno patrijarhalno vaspitanih gradjana Srbije jednako
je svrstavanju uz sav taj "moralno izopačeni" šljam. Ako vas pamćenje
malo bolje služi, setićete se vremena kada je zvanična državna propaganda
kompletnu garnituru zapadnih lidera upisala u "ružičaste brigade"
i time delom objasnila njihovu zločinačku prirodu. Kako je nenadmašna
TV Palma uspela da britanskog premijera Blera promoviše u arhe-gej
žreca planetarnog zla (i to otkriće slavodobitno potkrepi filmovima
kao što su "Mrs. Doubtfire" i "Tootsie") i time stvori oreol negativne
paradigme za svakog gej pojedinca, nije daleko od pameti naslutiti
konfuziju pa čak i konsternaciju u glavi prosečnog konzumenta srpske
medijske kuhinje kada se suoči sa hordama moralno i polno degenerisanih
individua (nije li ovo uobičajena definicija iz obrazovskog
rečnika?) koje vrište po centru Beograda i ispod spomenika čestitome
knezu? Doduše, nemam sumnje da će jednog dana i gradonačelnik/ca
Beograda vrlo rado otvoriti Gay Pride, pa možda i učestvovati na
istom, ali do tada će se još mnogo prašine nahvatati po ofucanim
karadjordjevićevskim salonima u Gradskoj skupštini.
Održavanje Gay Pridea u Srbiji
u ovom trenutku jeste po svoj prilici još uvek subverzivna delatnost,
skopčana sa brojnim rizicima. Ali prava mera za rizik je cilj koji
treba dostići i prepreke koje na tom putu treba preskočiti. Konačno,
različite su vizure iz kojih svaki pojedinac posmatra svet oko sebe
i svoje mesto u njemu. Pa bi tako recimo, iz pacovsko-podrumske
vizure kluba X ultimativno gay pitanje bilo da li treba puštati
više Cecu ili Karleušu, ili sve njih zajedno uz Daru Bubamaru. Budući
da bi muzika na eventualnom srpskom Gay Prideu bila daleko od njihovih
očekivanja i talasa uskovitlanog srpskog patosa, za njih je daleko
razumnije rešenje da se to popodne odmore da bi bili sveži za koncert
Zdravka Čolića na Marakani, gde će se po svoj prilici okupiti više
gejeva nego na pet gay prideova zajedno! Dok bi creme de la creme
beogradskog gay kvazi-wanna-be džet seta, te fashion-fancy (victims)
beogradske dame, morale znati da ne postoji taj tečni puder i korektor
koji može pokriti skins-inducirane modrice i podlive, kao ni ispraznu
ravnodušnost maskiranu firmiranim naočarima kroz koje, u pink
nijansi, posmatraju manje srećan svet oko sebe i veruju da su sigurne
ako se zatvore u svoj mali, bezbedni svet šopinga u Teranovi, fashion
weekova i techno žurki. Na kraju, za sve nadobudne radikale, nepopravljive
entuzijaste i večite optimiste koji su još uvek zadržali preadolescentske
ideale o sveopštem gay bratstvu i solidarnosti takodje je bolje
da ostanu kod kuće, jer će njihove iluzije biti momentalne raspršene
samo jednim pogledom na taj uzorni prizor paradirajućih aktivističkih
sujeta i otrovno zlobnih komentara.
Pa se onda stvarno pitam da li će neko uopšte doći?
No, vi sad dodjite ako možete,
smete ili mislite da je potrebno. Iako sudar sa militantnim Obrazovcima
ne izgleda kao najbolji način da zabavno provedete popodne i "slavite
različitost", vredi zapravo proveriti sve te priče o muškosti, kako
naše tako i njihove. A možda se tu, preko barikada i kordona razgnevljenih
butch lezbejki začne i neka nemoguća romansa, samo da bi dokazali
da je suživot različitih ipak moguć. Prva zgodna prilika za to biće
već žurka posle "šetnje" (pod geslom "Live to tell" ili "ko preživi
pričaće"), kada će (valjda?) do punog izražaja doći toliko hvaljeni
i pozitivnim stereotipima napumpani gay smisao za dobar provod.
Još samo da dovučemo te zgodne, mišićave Obrazovce...
Vlada T.
vlada@gay-serbia.com
|