Gej Srbija

www.gay-serbia.com
kolumna
LEGALIZACIJA DARK ROOMA
Vlada T. || mart 2001



R

ecept za dobar gay klub naizgled je vrlo jednostavan: može se postaviti u fomuli dobar prostor+dobra muzika+pozitivan stav2=verovatnoća uspelog provoda. Ipak, videli smo da su u stvarnmosti problemi daleko kompleksniji nego što bi bilo koja apstraktna matematika mogla da ih opiše. Kod nas su poslednjih godina uspostavljena na prvi pogled čvrsta pravila gay clubbinga - a to je, lokacija u poluilegali, red nasnimljenih komercijalnih house mixova, sve to filovano Karleušom i Cecom, naravno po bezobrazno visokoj ceni, pravom monetarnom udaru za džep prosečnog konzumenta. Zabava funkcioniše po tom obrascu manje-više uspešno, ali nešto nedostaje... To nešto je uobičajena ponuda u gotovo svakom gay okupljalištu u svetu - kutak za povatavanje (pa i više od toga) - dark room!

 
U

redu. Izašli ste u svoj omiljeni gay klub, pozdravili ste sve koje znate, izogovarali iza ledja te iste, eventualno zapazili nova lica...i šta sad? Nastupa dosada i ona blejačka rezignacija, tako karakteristična za naše gay krugove. Kako pomeriti stvari sa mrtve tačke? U tom slučaju, vredi se podsetiti zašto ste uopšte izašli to veče. Toliko premišljanja šta obući, kako se stilizovati (a šta da se radi kad je bad hair day?), da ne pominjem uvežbavanje zavodničkih poza ispred ogledala i sve to samo da bi odslušali DJ set koji se neumorno ponavlja iz nedelje u nedelju, u grupi ljudi od kojih vam jedna polovina nesnosno ide na živce, a druga polovina izludjuje zato što se druži sa ovim prvima...mislim da ne! Dakle, idemo ponovo, iskreno i ovaj put istinito - došli smo da bi eventualno, da je sreće, nekog pokupili i povatali se s njim! Pa, valjda smo zaslužili to, za pare koji dajemo za ulaz, u konzumaciju bi trebalo uključiti i mlado, zgodno meso.

 
O

vaj put ipak, nećemo pričati o konkretnim postupcima u toj složenoj operaciji, već ćemo odmah preći na konačnu fazu - a to je onaj trenutak kad je lovina već beznadežno zapetljana u mreži i samo je treba servirati na sto (ili odvesti u krevet, ako to volite redno i polagano). Jedan pogled oko sebe i...entuzijazam opada sa svakim otkucajem srca u slatkom očekivanju. Klub (da ne kažem klubovi) ne nude ni jedan pogodan, zaklonjen, manje ili više, kutak za razmenu intimnosti i telesnih fluida. Gde god da stanete, osećate se kao na času anatomije ili u eksperimentalnoj kutiji - svi bulje u vas, sa neprijatnom mešavinom bolesne radoznalosti, zavisti i (ne)profesionalnog procenjivanja. Konačno, kako se opustiti u prostoru koji, zbog niske tavanice, podseća na špajz, kada postoji konstantna bojazan da vam na glavu ne padne tegla džema ili uleti vaša razgoropadjena tetka.

          
 
S

Stvari stoje još gore, ako u računicu uključimo i mogućnost anonimnog erotskog opštenja u većem broju - a svako ko je posetio neki od klubova na Zapadu, zna da to može da evoluira u prave orgije grčko-rimskog tipa, gde se pojedinac utapa u sveopštu anarhiju seksualne pomame. Za to su, priznaćete, potrebni uslovi. I pravi ambijent, gde je logistika takva da dopušta mogućnost lakog, spontanog i udobnog telesnog kontakta. To treba da bude relativno izolovan prostor, zamračen (zato se i zove dark room), sa krevetima aerodromskih dimenzija, ali najpotrebniji su odvažni učesnici koji svojim primerom treba da razbiju zacementirane predrasude i pozerstvo. Na vlasnicima klubova je da svojim konkretnim doprinosom prebace naš noćni gay život u sledeću fazu. Ne tražim da vlasnik kluba lično preseče vrpcu, odnosno da prvi otkopča pantalone, ali sigurno nije velika investicija za početak nabaviti dušeke i urediti jedan kutak na zadovoljstvo svih onih koji jedva čekaju da ga isprobaju.

 
V

lasnik nedavno otvorenog novog gay kluba, možda je nesvesno (?) imao u vidu i ovu mogućnost kada je razmišljao o enterijeru svog lokala. Jednostavnim, ali vizuelno efektnim sredstvima, u ovom slučaju običnom zavesom, stvoren je prostor odvojen od glavnog dela prostorije, dovoljno velik da ne izaziva klaustrofobiju a opet upravo onoliko intiman da stvori prijatnu atmosferu opuštenosti i dopusti dovoljan broj prisutnih. U uglu postavljen krevet dozvoljava istovremeno valjanje i izležavanje upravo one kritične mase učesnika koja je potrebna da bi stvari počele da se dešavaju. Ukratko, stvar funkcioniše, u šta sam imao prilike da se uverim lično sa grupom prijatelja. Smatram to za nukleus svih budućih upriličenja zabave te vrste i putokazom za sve one koji se bave organizacijom gay zabave u ovom gradu. To je prosto komponenta koju treba dodati u ponudu kluba i tu najmanje treba biti rigidan i sumnjičav.

 
A

ko je Queeria nedavno izašla sa zahtevom da se legalizuju gay brakovi i time izazvala poprilično reakcija u javnosti, onda je moj predlog zapravo ideja za delovanje na mikro-planu. Da bi se izborili za gay slobode u ovom društvu, treba se izboriti i sa sopstvenom introvertnošću, predrasudama i nemaštovitošću. Želi li Beograd da bude metropola u pravom smislu te reči, on mora da ponudi i sadržaje karakteristične za svetske metropole i konačno uspostavi istinski underground gay noćni život. Za sada, zabava u gay klubu gotovo da se teško razlikuje od prosečne žurke na nekom strejt mestu. Možda se više vrišti i skače i možda su jezici duži i otrovniji nego negde drugde, ali to ipak nije dovoljno i daleko je ispod svih očekivanja i mogućnosti. Na vlasnicima je, sadašnjim i budućim, da budu fleksibilniji i ambiciozniji kada razmišljaju čime će privući posetioce. Uostalom, konkurencija čini čuda i možda ne treba mnogo čekati da se neko prvi doseti i odvoji posebno mesto za dark room u svom klubu. Ovde nema homofobične javnosti i kalkulantskih političara od kojih odluka zavisi, a zahteva se samo malo opušteniji pristup i zdrav odnos prema sopstvenoj ličnosti i onom drugom. A, onda ko zna šta će sve izaći iz mraka "dark rooma"...

 
Vlada T.
vlada@gay-serbia.com
© 1999-2015 GAY-SERBIA.COM. ALL RIGHTS RESERVED. GEJ-SRBIJA.COM. SVA PRAVA ZADRŽANA.